• Dragi prijatelji, kreiran je nov forum "Socijalna zastita" na kome ce se pricati o svim pitanjima vezanim za ovu aktuelnu temu u drustvu

"Klintončić" istrebio ribu u šumaričkim jezeru

Stojkov Menidjer

Buduća legenda
Poruka
49.921
663z390_jezero-kg-f-b-kr-nnn.jpg


Kragujevac – Nadležna ribočuvarska služba na teritoriji Kragujevca priključila se akciji Ministarstva za zaštitu životne sredine, koje je naložilo da se iz svih srpskih voda istrebi mala riba cverglan koja je velika štetočina opasna po riblji fond. Do sada je iz šumaričkog jezera izlovljeno više od 200 kilograma cverglana, što je veliki uspeh imajući u vidu da prosečni primerci ove ribe teže svega nekoliko desetina grama.

Iako mali, cverglan je prava napast za ribe. Jede sve živo, tamani ikru i mlađ plemenitih vrsta pa brzo postane dominantan u vodama. Izuzetno je izdržljiv i otporan. Lako podnosi temperaturne promene, može nedeljama da gladuje i preživi ispod leda.

Cverglan je omražen kod ribolovaca, halapljiv je i teško ga je skinuti sa udice koju duboko guta. Ima i nekoliko gadnih bodlji koje neveštim pecarošima mogu da naprave ozbiljne probleme. Ubod cverglana peče i boli danima, kao kod ujeda pčele ili osice.

Priča se da je cverglana u Srbiju doneo znameniti Mihailo Petrović, naš poznati matematičar i veliki avanturista kome ribolov nije bio samo hobi. Čuveni Mika Alas je bio jedan od autora prvog srpskog zakona o slatkovodnom ribolovu iz 1898. godine. Otprilike u to vreme, kako priča kaže, Mika Alas se vratio sa putešestvija po severnoameričkom kontinentu koji je postojbina američkog somića – cverglana.

Zbog porekla, ali i drugih osobina, naši ribolovci cverglana zovu još i „klintončić”, s tim da niko pouzdano ne zna kako se ta štetočinska vrsta zapatila u šumaričkom jezeru, gde je prvi put primećena još sredinom ratnih devedesetih. Prema nekim svedočenjima, cverglan je u jezero ubačen greškom, zajedno sa velikim količinama plemenite ribe, koju je grupa naših vojnika izlovila u Bajskom kanalu kod Vukovara.

Nedugo posle ovog navodnog događaja, u jezeru u Šumaricama je primećeno i prisustvo basa, vrste američkog grgeča za koga ribolovci kažu da je jedini prirodni neprijatelj cverglana. Doduše, nije do kraja jasno ni otkud američki bas u kragujevačkom jezeru.

Na jezeru u Šumaricama odavno nema mnogo ribolovaca. Retki zaljubljenici u ovu vodu žale se na slab ulov i radije biraju udaljenija jezera i reke. Ipak, kažu da je meso cverglana zdravo i ukusno, onome ko ima strpljenja da ga čisti od bodlji i kostiju.

cverglan-riba_2.jpg

"klintončić" - američka štetočina guta udicu do dupeta!


https://www.politika.rs/sr/articles/amp/518366

e ruke se osušile onome ko je doneo ovo najnovije američko ***** u Srbiju! Ama baš ništa ne valja iz te Amerike. Čak i ona njihova veverica rdja nad rdjama zamalo da istrebi ovu našu evropsku.

Šta valja a da je iz Amerike?
Ambrozija?
Pčela-ubica?
Krompirova zlatica?
Ambasador?
 

Kasvataja

Još uvek živi tamo gore
Poruka
22.916
663z390_jezero-kg-f-b-kr-nnn.jpg


Kragujevac – Nadležna ribočuvarska služba na teritoriji Kragujevca priključila se akciji Ministarstva za zaštitu životne sredine, koje je naložilo da se iz svih srpskih voda istrebi mala riba cverglan koja je velika štetočina opasna po riblji fond. Do sada je iz šumaričkog jezera izlovljeno više od 200 kilograma cverglana, što je veliki uspeh imajući u vidu da prosečni primerci ove ribe teže svega nekoliko desetina grama.

Iako mali, cverglan je prava napast za ribe. Jede sve živo, tamani ikru i mlađ plemenitih vrsta pa brzo postane dominantan u vodama. Izuzetno je izdržljiv i otporan. Lako podnosi temperaturne promene, može nedeljama da gladuje i preživi ispod leda.

Cverglan je omražen kod ribolovaca, halapljiv je i teško ga je skinuti sa udice koju duboko guta. Ima i nekoliko gadnih bodlji koje neveštim pecarošima mogu da naprave ozbiljne probleme. Ubod cverglana peče i boli danima, kao kod ujeda pčele ili osice.

Priča se da je cverglana u Srbiju doneo znameniti Mihailo Petrović, naš poznati matematičar i veliki avanturista kome ribolov nije bio samo hobi. Čuveni Mika Alas je bio jedan od autora prvog srpskog zakona o slatkovodnom ribolovu iz 1898. godine. Otprilike u to vreme, kako priča kaže, Mika Alas se vratio sa putešestvija po severnoameričkom kontinentu koji je postojbina američkog somića – cverglana.

Zbog porekla, ali i drugih osobina, naši ribolovci cverglana zovu još i „klintončić”, s tim da niko pouzdano ne zna kako se ta štetočinska vrsta zapatila u šumaričkom jezeru, gde je prvi put primećena još sredinom ratnih devedesetih. Prema nekim svedočenjima, cverglan je u jezero ubačen greškom, zajedno sa velikim količinama plemenite ribe, koju je grupa naših vojnika izlovila u Bajskom kanalu kod Vukovara.

Nedugo posle ovog navodnog događaja, u jezeru u Šumaricama je primećeno i prisustvo basa, vrste američkog grgeča za koga ribolovci kažu da je jedini prirodni neprijatelj cverglana. Doduše, nije do kraja jasno ni otkud američki bas u kragujevačkom jezeru.

Na jezeru u Šumaricama odavno nema mnogo ribolovaca. Retki zaljubljenici u ovu vodu žale se na slab ulov i radije biraju udaljenija jezera i reke. Ipak, kažu da je meso cverglana zdravo i ukusno, onome ko ima strpljenja da ga čisti od bodlji i kostiju.

cverglan-riba_2.jpg

"klintončić" - američka štetočina guta udicu do dupeta!


https://www.politika.rs/sr/articles/amp/518366

e ruke se osušile onome ko je doneo ovo najnovije američko ***** u Srbiju! Ama baš ništa ne valja iz te Amerike. Čak i ona njihova veverica rdja nad rdjama zamalo da istrebi ovu našu evropsku.

Šta valja a da je iz Amerike?
Ambrozija?
Pčela-ubica?
Krompirova zlatica?
Ambasador?
On uništava druge ribe, a naši uništiše sve čega se dotaknu reke, jezera, šume...Tu nam nije kriva Amerika. Kako se onda ti naši uništitelji prirode zovu?
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.