Ta priča da je ajnštajn bio loš đak je potpuno netačna. A iskonstruisana je od strane američkih novinara koji nisu kapirali osistem ocenjivanja u tadašnjoj nemačkoj, pa su pogrešno protumačili da je Albert Ajnštajn bio loš matematičar. Ista je naravno lepo prihvaćena kod čitalaca jer su imali neku vrstu utehe da ne moraš biti dobar đak da bi bio genije.
Inače ne bih se složio ni sa paušalnim ocenama o "superinteligenciji"
Poenta je u radoznalosti i interesovanju. Sva deca manje više imaju slične intelektualne sposobnosi po rođenju, a kasniji život ih razvija u jednom ili drugom pravcu. Nekom ka šahu, nekom ka matematici, a nekom ka crtanju. Obično je intersovanje i radoznalost ono što razvija dar za nešto.
Dalje, inteligencija je jako razvučen i širok pojam. Ono što najčešće smatramo pod inteligencijom jeste spsobnost rešavanja logičkih problema, a ona dakako višestruko narasta kod matematičara, što ih ne čini inteligentnijim od drugih ljudi. Samo rešavaju probleme koji us im bliži. Sa drugim vidovima problema bi se možda jednako očajno snalazili kao i ostali.
Kada bi eventualno našli osobu koja je superinteligentna u svakom pogledu i pri tome telsno natprosečno razvijena, dobili bi Ničeovog supermena, to na sreću nemamo.
