Klaustrofobija

u guzvi (kocerti, utakmice) redovno padam u nesvest,imam utisak da od guzve i gomile ne mogu da udahnem lepo, ili npr kada ne vidim izlaz iz tolike mase, isto tako i u punom autobusu, ne vozim se liftom sama nikad, samo sa nekim koga poznajem, daklem mislim da jesam : )
 
muvalo:
Da li ste klaustrofobicne?

Verovatno je prava klaustrofobija nesto drugo, ali meni recimo nije prijatno da se vozim liftom (pogotovo ako je neko nepoznat sa mnom), cesto izadjem iz busa ili tramvaja na pola puta jer ne mogu da izdrzim osecanje sputanosti i ogranicenog prostora. Svaki put kada sam imala kancelarijski posao skoro sam poludela. Takodje mi ne prijaju "zatvorene" veze i prijateljstva - koja su prebliska i "osudjuju" me na danonocni kontakt sa jednom osobom, stalno iste price i tako dalje.

Da li postoje situacije u kojima imate osecaj da biste najradije iskocile iz sopstvene koze, samo da bi ste pobegli iz njih?
Kliknite za proširenje...
Sad će sve da ispadnu klaustrofobične :lol:

Ja malo naginjem onom suprotnom..... al' dobro... leči se to lakše ili teže...
 
poslednjih godinu dana imam taj problem - uđem u bus i hoću da 'mrem, izađem naravno, ali ima onih stanica koje traju jakooo dugo pogotovu kad je gužva..sada jako često (dok plata izdrži) idem taxijem, na uštrb nekih stvarčica koje bih za te novce kupila..u solarijum ne idem više, avion mrzim ali idem - dok poletimo nema me, posle se smirim...
Ali teram sebe, da kada mi je super dan u bilo kom smislu, idem busom, da izdžim i tu kilometarsku stanicu, nekada mi uspe, nekada telefoniram da mi prođe....možda sam kao mlađa preterivala sa onim vožnjama na balerini i klatnu na zimskim čarolijama, pa mi se sad vraća panikom to preterano lučenje adrenalina u mladosti :think:
 
Nikad nisam mislila za sebe da sam klaustrofobična,niti sam imala neki strah od lifta i slično...do jednog događaja...
...Naime,bili smo u turističkoj posjeti nekoj katedrali i sad vodič kaže ko hoće da se penje na toranj neka ide sam ...ima oko 200 ili 300 stepenika,ne sjećam se tačno koliko,i odozgo je lijep pogled na okolinu...Naravno,ona nije išla sa nama... Posle mi je bilo jasno zašto...:)
U mojoj glavi taj broj stepenika nije izgledao mnogo i rekoh nije to ništa...ali...
Stepenice su bile kružne i uske i išle su u spiralu,a mali prozorčići su se pojavljivali na možda svaka dva,tri "kruga"otprilike...Posle nekog vremena penjanja odjednom me uhvatila neka tjeskoba,činilo mi se da se beskrajno penjemo i da taj put nema kraja...Koji ružan osjećaj...Htjela sam da se vratim,ali nisam mogla, jer su ljudi bili ispred i iza mene,a stepenište je bilo usko za mimoilaženje...
Rekla sam sebi...nikad više...:D
A kad čujem da ljudi ulaze u egipatske piramide...:sad2:
 
majaman:
vrlo je cudno to da u liftu tunelu mostu u saobracajnom kolapsu malom vc-u (samo ako je pod kljucem ) imam neeeevidjene strahove uzas .kako se resiti ovoga .u stvari muka nastupa onog trena kad spoznam da vise nista nije do mene ,jer ako je guzva u saobracaju ,ne mogu preskociti ta auta ili ako sam u liftu koji je stao na pola puta ,nista vise nije do mene

ajte ljudi ima li ovde pomoci
Kliknite za proširenje...

Ne znam da li ima pomoći ali ja tačno znam kako se ti ocećaš i kroz šta prolaziš u ovakvim situacijama, jer i sama imam takve probleme.....Nisam se vozila liftom jako dugo,ne idem u gužvu, plaše me toaleti koji imaju vrata do plafona,takođe i tuneli.Kada se nađem u gore navedenim situacijama srce počne da mi lupa,oblije me hladan znoj a potom mi postaje vruće i imam potrebu da iskočim iz svoje kože.....tada uopšte ne mogu da se kontrolišem i imam osećaj da ću se ugušiti.Upravo kao i tebe,plaše me situacije na koje ne mogu da utičem,i zbog toga je moj život užasno određen ovakvim stvarima.....
pozdrav
 
Mislim da sam loše postavila pitanje - situacija ili prostor je klaustrofobičan, zar ne, a ne osoba?
iako, baš sad imam jednu klaustrofobičnu osobu u životu - zove me nekoliko puta dnevno, dolazi mi i kuću i pozvana i nepozvana, odjednom je svuda - ne mogu da dišem od nje :roll:
 
silos_blogpost.jpg


vetrenjace_199.jpg



To su moje " klaustrofobije "....
 
muvalo:
Da li ste klaustrofobicne?

Verovatno je prava klaustrofobija nesto drugo, ali meni recimo nije prijatno da se vozim liftom (pogotovo ako je neko nepoznat sa mnom), cesto izadjem iz busa ili tramvaja na pola puta jer ne mogu da izdrzim osecanje sputanosti i ogranicenog prostora. Svaki put kada sam imala kancelarijski posao skoro sam poludela. Takodje mi ne prijaju "zatvorene" veze i prijateljstva - koja su prebliska i "osudjuju" me na danonocni kontakt sa jednom osobom, stalno iste price i tako dalje.

Da li postoje situacije u kojima imate osecaj da biste najradije iskocile iz sopstvene koze, samo da bi ste pobegli iz njih?
Kliknite za proširenje...

Pa evo, sve što si ti opisala, ne volim ni ja...
Kad imam vremena, rado ću izaći iz tramvaja i ići peške..
Liftom nikad ne idem... kad se ljudi čude zašto, kažem, vežbam, čuvam liniju :zcepanje:.. Jednostavno ljudi ne mogu da pojme da neko ne voli zagušljiv i zatvoren prostor, kad ima i drugu opciju kojom može ići.. Uvek se iščuđavaju što ne idem liftom..Ko da ću crći ako malo prošetam.

Isto mi smetaju ta "prebliska" prijateljstva puna nekih očekivanja i istih priča... verovatno zato i imam malo prijatelja :) ..
friends.gif


Kancelarijski posao..hm...pa ono što radim se delimično može nazvati kancelarijskim, ali radim posao koji izuzetno volim, pa se zbog toga nekako prilagodim... ali volim i da "pobegnem" napolje kada god mogu, istina..

Ono što me zaista guši su sva druženja koja traju dnevno više od 2-3 sata. Zavidim ljudima koji mogu celog dana da ćaskaju, ja sam nakon toga kao izduvan balon, ako to traje ceo dan.
 
Ja sam klaustrofobicana...
Ne propustam lift, valjda zato sto se nikad nisam zaglavila...
U busu sedim uvek blizu vrata.
U stanu prozor uvek (leti), a u kuhinji i zimi otvoren...
Cim se vratim kuci, sutnem sat, prstenje i brus...
Hulahopke ne dolaze u obzir... Samo samodrzece carape... Ili pantalone...
Rolka nikad, dekolte uvek, zavrnuti rukavi i na minus beskonacno...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top