KKN u KST-u: 30 godina u jednom koncertu

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
120.673
Consecration Kanda Kodža i Nebojša KKN Provetravanje Devet Dev9t slike galerija fotografije Beograd
foto: arhiva

Prošlo je 30 godina od kada je ekipa iz ovog beogradskog benda pobedila na Palilujskoj olimpijadi u prostoru Kluba studenata tehnike. Ovim povodom, Kanda, kodža i Nebojša (KKN) su odlučili da se sa svojim najvećim fanovima vrate na mesto zločina, tamo gde je zapaljena sjajna iskra koja je ovaj sastav učinila prepoznatljivijim široj publici, i jednim sveobuhvatnim koncertom proslave jubilarni rođendan.

Kao ekipa koja će zagrejati sve prisutne odabran je crnogorski sastav Parampaščad koji je u svom kratkom, ali izuzetno jezgrovitom muzičkom obraćanju predstavio numere sa svog debi izdanja „Na putu ka Suncu„. Spuška četvorka zvučala je istovremeno i retro i moderno. Njihov zvuk, iako oslonjen na bluz, psihodeliju i garažu, svojim pop aranžmanima i tekstovima jako dobro komunicira i s mlađom populacijom. Parampaščad nikako ne ostaju, kao veliki broj ovakvih bendova, zaglavljeni u fioci starih rokera zvanoj „ovo zvuči kao pravi rokenrol“ (mada može stati i u tu, što nije loše). To je nešto što su uspevali da urade bendovi poput Džukela i Braće Left za koje se može reći i da se veoma dobro daju namirisati u muzici ovih Crnogoraca.

Iako je mali broj ljudi od sinoć uopšte čuo za ovaj bend, oni su zaista uspeli da pokrenu prisutne, čak i na to da zapamte refrene i u kasnijim delovima pesme ih pevaju zajedno s bendom, kao u slučaju pesama „Strahodelična noć„, „Komadi“ i „Dan kada biće sve u redu“ (činila se kao favorit publike). Zvuk, iako poprilično utišan na veliku štetu glasnoće gitare frontmena Stefana Pantovića, bio je kad je reč o vokalu čist do nivoa da se jasno mogla raspoznati svaka reč teksta i melodije, što je Spužanima neverovato išlo na ruku s obzirom da su njihovi poetični stihovi, višeglasje i sjajno formirane vokalne linije jedna od glavnih oružja njihovog muzičkog arsenala.

Parampaščad su sve u bašti KST-a jako dobro pripremili, a za samo nekoliko minuta i na bini je sve pripremljeno i moglo je da počne rođendansko slavlje KKN-a. Probija se zvuk distorzirane wah gitare i prepoznatljivi akordi numere „Vera, nada, ljubav i stav„, Oliver Nektarijević izlazi na binu, a publika ne čekajući ni sekunde nakon ovacija, zajedno s njim zakucava prve stihove. Odmah postaje jasno da će ovaj koncert biti zapisan u muzičkom dnevniku benda kao nešto posebno, jer se baš retko desi da se prisutni zapale na keca. Naravno, ovaj trenutak stvara i bojazan da će možda sve „izgoreti“ prerano. Ali, to ove večeri nije bilo ni pod tačkom razno – muzička vatra KKN-a i publike je plamtala i plamtala i plamtala.

Consecration Kanda Kodža i Nebojša KKN Provetravanje Devet Dev9t slike galerija fotografije Beograd


Najprimetnije razbuktavanje došlo je već na četvrtoj pesmi seta „Sve je stalo u R’n’R“ koja je dovela do velike simbioze stihova i slike koja se stvarala u KST-u. Razbijeni, ali slobodni / Idemo zajedno, jer sve je stalo u rokenrol, i tako je bilo, svi zajedno su pevali, svi su te večeri živeli taj rokenrol punim plućima, zajedno sa svojim muzičkim istomišljenicima.

Koliko je predgrupa morala da plati ceh oko ozvučenja, toliko je KKN zvučao savršeno u svakom smislu. Svaki ton na gitari, svako brundanje basa, svaki udarac bubnjeva i svaki stih i melodija gađali su precizno baš tamo gde treba, ne dozvoljavajući da se bilo kog momenta osetite zapostavljeno za neki detalj. Ipak, nije došlo do toga da se zbog čistoće izgubi oštrica ili punoća zvuka, jer kad god bi neki instument uzeo primat ostali su bili podešeni tako da mu daju obilatu potporu debelim zidom zvuka.

Nizale su se numere „Tajne letenja„, „Danas nebo silazi u grad„, „S.A.T„, svaka na svoj način doprinoseći podizanju temperature koja dodatno skače izvođenjem pesme „Prekidi stvarnosti“ u toku koje je publika tako glasno pevala da je na momente bilo teško čuti Oliverov glas.
Nektarijević je kao i uvek bio besprekoran na vokalu – dešava se da ga na koncertima sretnete u svakakvim stanjima, da previše priča, da se tetura, ali njegovo pevanje je uvek tako tačno i moćno. Ove večeri čak se ni ta priča između i u toku pesama nije oduzela kontroli, Oliver je bio izuzetno odmeren u tom pogledu. Zato glas nije štedeo nikada, osim u trenucima kada reši da dopusti publici da ona uzme primat i dozvolu mu da čuje kako pesme zvuče otpevane iz džinovskog grla koje su zajednički formirali svi prisutni u bašti KST-a.

KKN Nisomnia Niš


Najsvetliji dan“ stiže kao poručena i uvodi koncert u završnicu regularnog seta na koju se perfektno nalepila novobjavljena „Beton“ koja u live izvođenju zvuči još oštrije i energičnije i savršeno joj je leglo blago ubrzanje. Iako je pesma nedavno objavljena čini se da je publika poprilično dobro prihvatila ovu numeru, što je potvrđeno i u KST-u, jer je pesma dočekana kao jedan od najvećih hitova.

Nakon ove moćne numere usledilo je omamljeno njihanje uz „Štastopojo„, koja je bez stajanja produžena u KKN-ovsku verziju velikog hita „Billie Jean“, iz kog je niodakle isplivala numera „Misli dobro„. Sledi razmrdavanje uz „Mediteran“, a zatim ponovo lagana rege dab vožnjica uz „Izlazim“ kojom je označen regularni deo seta, ali je zbog Oliverovih reči „ovo je naš rođendanski koncert sigurno ćemo još svirati“ bilo odmah jasno da ovo nikako nije kraj.

Ali, dolazi do zbunjivanja publike jer koliko god da se KST orio od poziva na bis, KKN-a nigde nije bilo. Onda iznenada Oliver izlazi na binu i izjavljuje da sigurno nastavljaju, ali da se sve odužilo jer je Janko morao do WC-a. Može se reći da su Oliverove reči pomogle i publici da se olakša i svirka je Jankovim povratkom nastavljena pesmama za koje se može reći da nemamo često priliku da čujemo na koncertima ovog sastava, a to su „Crveni konji„, sveža optimistična numera „Tamo gde je sunčano“ i jedna od najmirnijih, ali i najemotivnih pesama benda „Polako„. Bend ponovo silazi s bine, ali publika ne odustaje, gladna još svirke. Kako bi se ugasila glad publike KKN nas prvobitno izvodi u „Kafane i rokenrol“, zatim ukazuje na lepotu „Stakloduvačkih svodova“ i onda zakucavaju svirku prelepom baladom „Ahead There„.

Može se reći da KKN odavno nije zvučao ovako dobro i ovako potpuno uživo. Ne samo što su nas proveli kroz sve delove svoje karijere, već su to uradili na jedan način da su sve pesme na ovom koncertu dobile svoj novi život. Svaki ton je bio na pravom mestu, gađao publiku onde gde treba, ali i svaka ovacija publike gađala je bend na pravo mesto. 30 godina je tako lagano stalo u nešto više od 2 sata rokenrola. Živeo, živeo i srećan na bio KKN i nek plamen na njegovoj rođendanskoj torti plamti još dugo, dugo. Živeli!

Mladen Milošević
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.