Da li su imali pravo na samoodbranu od povampirenog ustastva?
- - - - - - - - - -
" 7 najvećih napada terorista u istoriji Jugoslavije
Društvo 28.02.2015. 00:58h
Organizovane akcije ustaša, ali i drugih grupa u SFRJ nisu bile retkost
Bomba u bioskopu „20. oktobar“
1. Ustaša Miljenko Hrkač 13. jula 1968. razneo je salu na početku Balkanske ulice u Beogradu. Za to je od HOP dobio 2.500 maraka
U Beogradu je 13. jula 1968. eksplodirala bomba tokom večernje predstave u gornjoj sali bioskopa „20. oktobar“ na početku Balkanske ulice. Tom prilikom poginuo je Savo Čučurević, devojka Magdalena Novaković ostala je bez obe noge, a 76 ljudi je ranjeno.
Tesar iz Mokrog
Bombu je postavio Miljenko Hrkač, član ustaške tajne organizacije Hrvatski oslobodilački pokret. Ovaj tesar iz sela Mokrog kraj Lištice, kraja u Hercegovini poznatog po nacionalizmu, imao je nepunih 20 godina kad je 1968. preko poznanika Ante Penavića stupio u kontakt sa emigrantima iz Nemačke. U Štutgartu je završio specijalni kurs za diverzante. U to vreme, naime, brojna i organizaciono jaka hrvatska emigracija formirala je terorističke grupe čiji je cilj bio rušenje poretka u SFRJ.
U leto 1968. u Beograd, koji je tek preturio preko glave studentske proteste, dolaze preko Maribora Hrkač i Penavić i donose eksploziv sa satnim mehanizmom.
Na dan napada na bioskop, u parku preko puta hotela „Moskva“ povezuju eksploziv s baterijama i mehanizmom za paljenje, a onda Hrkač kupuje kartu za predstavu u 20 sati i ulazi u salu. Bombu punjenu čeličnim gelerima postavio je između naslona i sedišta broj 6 u 16. redu, i na sredini projekcije napustio salu. Desetak minuta kasnije, u 21.05, odjeknula je eksplozija. U avgustu te godine od rukovodilaca Hrvatskog oslobodilačkog pokreta za podmetanje eksploziva u bioskop dobio je 2.500 nemačkih maraka.
Početkom septembra vratio se u Jugoslaviju iz Nemačke donoseći pet bombi. Opet sa Antom Penavićem, 25. septembra u jedan sat po ponoći, u parku pored Železničke stanice aktivirao je bombu sa satnim mehanizmom, stavio je u torbu od skaja i dao je Penaviću da je ovaj preda u staničnu garderobu.
U ovoj eksploziji nije bilo mrtvih.
Smrtna kazna
Uhapšen je i u oktobru 1969. osuđen na smrt. Žalbe i ponovljena suđenja trajali su narednih sedam godina, a 30. decembra 1976. presuda je postala pravosnažna. Streljan je u krugu Centralnog zatvora u Beogradu u četiri sata ujutru 10. januara 1978. Vest o tome nikad nije objavljena u štampi.
Inače, studentkinja iz Beograda Magdalena Novaković sela je te večeri red iza mesta koje joj je bilo označeno na karti. U bioskop je došla s dečkom, koji je takođe povređen. Budući da su bili pred svadbom, mladić joj je i posle nesreće zbog koje je postala invalid nudio brak, ali je ona to odbila... Prilično je rasprostranjeno, ali sasvim netačno uverenje da je Oliver Dragojević svoju „Magdalenu“ posvetio njoj.
Ubistvo Vladimira Rolovića
2. Pripadnici Hrvatskog narodnog otpora 7. aprila 1971. upali su u ambasadu SFRJ u Stokholmu i usmrtili ambasadora
Grupa hrvatskih emigranata, članovi organizacije Hrvatski narodni otpor, 7. aprila 1971. godine upala je u ambasadu SFRJ u Stokholmu u Švedskoj s namerom da zarobe ambasadora i zamene ga za devet Hrvata koji su zbog neprijateljskog delovanja kaznu izdržavali u SFRJ.
Pucnjava
Miro Barešić, Anđelko Brajković i Ante Stojanov ambasadora su oko sat vremena držali kao taoca, a onda je on iskoristio priliku i pokušao da ih savlada. Na snimku sigurnosnih kamera u zgradi ambasade vidi se da su pucali u njega nenaoružanog, a docnije su ga davili kaišem kako bi se ugušio u sopstvenoj krvi. U ovom napadu ranjena je i službenica Mira Stempiher.
Ambasador SFRJ u Švedskoj bio je Vladimir Rolović, predratni član Komunističke partije, jedan od organizatora ustanka protiv okupatora u Crnoj Gori 1941. godine, posle Drugog svetskog rata visoki policijski i obaveštajni funkcioner koji se borio protiv četničke i ustaške emigracije. Imao je čin general-majora. Upravo on je 1970. putovao u Australiju da bi tamošnjim vlastima predao dokumentaciju o ustašama, koji su imali jaka uporišta na ovom kontinentu.
Posle ranjavanja Rolovića atentatori su se predali švedskoj policiji. Barešić, kao onaj koji je ispalio smrtonosne hice, osuđen je na doživotnu robiju. Međutim, u zatvoru nije ostao dugo - u septembru 1972. godine grupa hrvatskih ekstremista otela je švedski putnički avion na liniji Geteborg-Stokholm i u zamenu za oslobađanje talaca tražila Barešićevo puštanje.
Švedske vlasti su pristale na ovu ucenu, pa je Rolovićev ubica sa otmičarima odleteo u Španiju. Posle toga Barešić pod lažnim imenom odlazi u Paragvaj, gde je radio kao telohranitelj nekih ambasadora, a služio je i tamošnju vojsku... Amerikanci su ga uhapsili 1978. i vratili u Švedsku. Nastavio je izdržavanje kazne do 1987.
Smrt u „zengama“
Posle dolaska Tuđmana i HDZ na vlast, u leto 1991. godine vratio se u Hrvatsku i stupio u „zenge“, jedinice Zbora narodne garde. Samo mesec dana kasnije ubijen je.
Veruje se da su likvidaciju Mira Barešića naredili visoki funkcioneri obaveštajne službe Hrvatske jer je znao mnoge mračne tajne hrvatske emigracije, na prvom mestu ko je sve od Tuđmanovih saradnika bio saradnik i doušnik jugoslovenske Udbe.
Neki izvori u Evropi i SAD ubistvo švedskog premijera Ulofa Palmea, koje se desilo 1986. godine i nikad nije rešeno, povezuju sa atentatom na Rolovića. Naime, jedan od zahteva jugoslovenske delegacije koja je stigla u Stokholm dan nakon smrti ambasadora bio je da Palme zabrani rad ustaške emigracije, koja je imala više udruženja u Švedskoj. Palme je odbio da ispuni zahtev jugoslovenske delegacije, pa ga je Udba, navodno, iz osvete likvidirala.
Oslobađanje ustaše
Miro Barešić, koji je ispalio smrtonosni hitac u Rolovića, osuđen je u Švedskoj na doživotnu robiju. Ustaše su 1972. otele švedski avion i naterale tamošnje vlasti da ga oslobode u zamenu za taoce. Švedska je pristala na ucenu.
Obaranje aviona iznad Čehoslovačke
3. Hrvatski narodni otpor postavio je eksploziv u letelicu „Jata“. Poginula su 22 putnika i pet članova posade, preživela je jedino Vesna Vulović
„Jatov“ avion DC-9 na liniji Stokholm-Kopenhagen-Zagreb-Beograd eksplodirao je tokom leta ka Zagrebu 26. januara 1972. godine. Sa 10.160 metara letelica je pala u blizini sela Srpska Kamenjica u Čehoslovačkoj. Poginula su 22 putnika i pet članova posade, a preživela je samo stjuardesa Vesna Vulović.
Bomba u koferu
Bomba sa satnim mehanizmom bila je u koferu u prtljažniku. Eksplozija je presekla komande koje su provučene ispod poda letelice, pa je avion, još u jednom komadu, krenuo u nekontrolisani spiralni pad. Posada i putnici ostali su živi posle eksplozije, na snimku „crne kutije“ čuju se njihovi povici i glas jednog člana posade koji viče: „Mama, zdravo, mama...“ Do raspadanja aviona došlo je usled preopterećenja materijala tek na visini od 600 do 900 metara iznad tla. Time se objašnjava i čudesno preživljavanje Vesne Vulović. Spasioci su je pronašli s nogama na zemlji, dok joj je gornji deo tela bio u trupu letelice.
Vulovićeva je imala frakturu lobanje, slomljene obe noge i tri pršljena i kao posledicu privremenu paralizu od struka nadole. Nakon što je 27 dana provela u komi i 16 meseci na rehabilitaciji, vratila se na posao i nastavila da radi u „Jatu“, ali ne više kao stjuardesa. Danas je u penziji.
Obaranje ovog aviona bio je vrhunac serije atentata i terorističkih napada ekstremne hrvatske emigracije na građane, imovinu i privredna i diplomatska predstavništva SFRJ u svetu. Jugoslavija je Zapadnoj Nemačkoj uručile bogato dokumentovane zahteve za izručenje osmorice terorista, s vođom organizacije Hrvatski narodni otpor Stjepanom Bilandžićem na čelu.
Misterija
Pokrajinski sud u Kelnu naložio je njegovo izručenje, ali su ga nemačke vlasti pustile iz zatvora iako je protiv njega u SR Nemačkoj vođen krivični postupak zbog više utvrđenih terorističkih dela.
Posle raspada SSSR, u novembru 1990. godine, Evropski parlament priznao je postojanje višedecenijske tajne operacije CIA pod imenom „Gladio“, u okviru koje su ultradesni teroristi, među njima i ustaše, bili angažovani za rušenje komunističkih vlada. Godine 2005. švajcarski istoričar Danijel Ganser iz Centra za bezbednosne studije u Cirihu objavio je knjigu „Tajne armije NATO: Operacija ‚Gladio‘ i terorizam u zapadnoj Evropi“. On iza Bilandžićevog oslobađanja vidi uticaj CIA, a potrebom da se sakrije njeno delovanje tumači i kasnije teorije o padu „Jatovog“ aviona.
Neki zapadnoevropski novinari, naime, lansirali su teorije po kojima uzrok pada aviona nije bomba već, u jednoj verziji, raketa ispaljena iz aviona čehoslovačke vojske, a u drugoj je avion oborila čehoslovačka protivvazdušna odbrana.
Zapad pomagao teroriste
Posle raspada SSSR, priznato je postojanje tajne operacije CIA pod imenom „Gladio“, u okviru koje su ultradesni teroristi, među njima i ustaše, bili angažovani za rušenje komunističkih vlada.
Upad ustaša u Bosnu
4. Grupa od 19 članova Hrvatskog revolucionarnog bratstva u leto 1972. pokušala je da podigne ustanak u SFRJ
Verujući da je nezadovoljstvo komunističkim vlastima u SFRJ toliko veliko da je dovoljan mali podsticaj da izbije pobuna, grupa od 19 pripadnika ustaške emigrantske organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo (HRB) u leto 1972. upala je na teritoriju SFRJ kako bi izazvala ustanak. HRB su osnovale ustaše koje su posle Drugog svetskog rata uspele da prebegnu u Austriju i Italiju, i ova je organizacija bila odgovorna za pedeset odsto svih terorističkih i diverzantskih napada na Jugoslaviju.
Obuka i desant
..."
https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/1692566/7-najvecih-napada-terorista-u-istoriji-jugoslavije
- - - - - - - - - -