Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Plodno zemljište u Žitorađi sve češće zakupljuju Kinezi, uspešno gaje povrće u plastenicima
Zadovoljan... Co Vitajan
Dok većina mladih napušta Žitorađu, Kinezi u sve većem broju zakupljuju plodno zemljište i na njemu podižu plastenike. Co Vitajan iz daleke Kine jedan je od prvih stranih državljana u ovom kraju koji je započeo poljoprivrednu proizvodnju na plodnom zemljištu Žitorađe, koje svi znaju kao Dobrič.
Komšije... Srbi i Kinezi
Tamo gde su nekada bili veliki potez oranica i nepregledna mora žita, sada se uzdižu ogromna brda zemlje i plastike. Na velikom polju plastenika od oko 6,5 hektara, koje su nedavno ovde podigli Kinezi, ima svega, od zelene salate i krastavaca, do bundeva. Oni imaju svoj sistem gajenja povrća u plastenicima, kakav se do sada nije primenjivao na ovom prostoru. Sa severne strane su podigli gomile zemlje, iznad pet metara visine. Na ta prava mala brda naslanjaju se metalni nosači, a na njih složeno još nekoliko redova bala od slame. Samo prema jugu je platična folija. Nikakvo dodatno grejanje ne koriste.
- U plastenicima gajimo sve, počev od domaćeg srpskog, do egzotičnog kineskog povrća. U plastenicima koje smo podigli mogu se naći paradajz, plavi patlidžan, kelj, itd. Posebno su interesantni krastavci koji dostižu dužinu i do jedan metar - kaže nadzornik plastenika Vitajan, i dodaje da sezona berbe povrća u plastenicima ne prestaje, jer dok se neki plodovi beru, drugi tek cvetaju.
Vitajan napominje da nema problema sa plasmanom velikog broja proizvoda koji se uberu na ovim plastenicima jer se sve brzo proda na kvantaškim pijacama u Leskovcu, Nišu i Beogradu.
- Posao je dobro krenuo. Od poljoprivrede u Srbiji može solidno da se živi i zaradi, ako se racionalno razmišlja i sade i obrađuju kulture koje imaju prođu kod potrošača - tvrdi Vitajan.
„Mala Kina" u Žitorađi
Trenutno u plastenicima u Žitorađi radi petnaestak Kineza koji žive u pravoj maloj koloniji na izlazu iz sela. Oni su se ovde odomaćili, čuvaju čak i jednu kozu. Kinezi su doneli i nešto od svog povrća, pa vrlo uspešno kod nas uspevaju kineski kupus, ljubičaste paprike, razne salate neobičnog izgleda i ukusa, lubenice sa zelenim i žutim korama, itd. Ponešto od svojih proizvoda iznesu i na ovdašnju pijacu, pa ljudi imaju priliku da kupe, osim našeg povrća, i njihovo, iz radoznalosti.
Meštani, koji su od pamtiveka na ovim poljima gajili uglavnom pšenicu i kukuruz, zadovoljni su što su iznajmili zemlju vrednim Kinezima. Svetislav Đorđević, koji je sa bratom Branislavom izdao zemlju pod zakup na 10 godina, za 600 evra godišnje po hektaru, kaže za Press da ne žali što je Kinezima iznajmio zemlju.
- Ostarilo se, a deca su po svetu pa eto, moramo i zemlju da iznamljujemo. Kinezi su izuzetno radni i pošteni ljudi. Sve su sami uradili. Iskopali su bunare, razveli vodu, neumorni su - kaže Đorđević.
Tvrdi da je zadovoljan jer će od tih para moći da plati porez, a i zemlja koju zbog starosti više ne može da obrađuje neće da se zaparloži. I ostali meštani nemaju ništa protiv da Kinezi obrađuju Dobričku zemlju. Ističu da su svi vredni i neumorni, da se ne eksponiraju i da nikome ne smetaju.
Zadovoljan... Co Vitajan
Dok većina mladih napušta Žitorađu, Kinezi u sve većem broju zakupljuju plodno zemljište i na njemu podižu plastenike. Co Vitajan iz daleke Kine jedan je od prvih stranih državljana u ovom kraju koji je započeo poljoprivrednu proizvodnju na plodnom zemljištu Žitorađe, koje svi znaju kao Dobrič.
Komšije... Srbi i Kinezi
Tamo gde su nekada bili veliki potez oranica i nepregledna mora žita, sada se uzdižu ogromna brda zemlje i plastike. Na velikom polju plastenika od oko 6,5 hektara, koje su nedavno ovde podigli Kinezi, ima svega, od zelene salate i krastavaca, do bundeva. Oni imaju svoj sistem gajenja povrća u plastenicima, kakav se do sada nije primenjivao na ovom prostoru. Sa severne strane su podigli gomile zemlje, iznad pet metara visine. Na ta prava mala brda naslanjaju se metalni nosači, a na njih složeno još nekoliko redova bala od slame. Samo prema jugu je platična folija. Nikakvo dodatno grejanje ne koriste.
- U plastenicima gajimo sve, počev od domaćeg srpskog, do egzotičnog kineskog povrća. U plastenicima koje smo podigli mogu se naći paradajz, plavi patlidžan, kelj, itd. Posebno su interesantni krastavci koji dostižu dužinu i do jedan metar - kaže nadzornik plastenika Vitajan, i dodaje da sezona berbe povrća u plastenicima ne prestaje, jer dok se neki plodovi beru, drugi tek cvetaju.
Vitajan napominje da nema problema sa plasmanom velikog broja proizvoda koji se uberu na ovim plastenicima jer se sve brzo proda na kvantaškim pijacama u Leskovcu, Nišu i Beogradu.
- Posao je dobro krenuo. Od poljoprivrede u Srbiji može solidno da se živi i zaradi, ako se racionalno razmišlja i sade i obrađuju kulture koje imaju prođu kod potrošača - tvrdi Vitajan.
„Mala Kina" u Žitorađi
Trenutno u plastenicima u Žitorađi radi petnaestak Kineza koji žive u pravoj maloj koloniji na izlazu iz sela. Oni su se ovde odomaćili, čuvaju čak i jednu kozu. Kinezi su doneli i nešto od svog povrća, pa vrlo uspešno kod nas uspevaju kineski kupus, ljubičaste paprike, razne salate neobičnog izgleda i ukusa, lubenice sa zelenim i žutim korama, itd. Ponešto od svojih proizvoda iznesu i na ovdašnju pijacu, pa ljudi imaju priliku da kupe, osim našeg povrća, i njihovo, iz radoznalosti.
Meštani, koji su od pamtiveka na ovim poljima gajili uglavnom pšenicu i kukuruz, zadovoljni su što su iznajmili zemlju vrednim Kinezima. Svetislav Đorđević, koji je sa bratom Branislavom izdao zemlju pod zakup na 10 godina, za 600 evra godišnje po hektaru, kaže za Press da ne žali što je Kinezima iznajmio zemlju.
- Ostarilo se, a deca su po svetu pa eto, moramo i zemlju da iznamljujemo. Kinezi su izuzetno radni i pošteni ljudi. Sve su sami uradili. Iskopali su bunare, razveli vodu, neumorni su - kaže Đorđević.
Tvrdi da je zadovoljan jer će od tih para moći da plati porez, a i zemlja koju zbog starosti više ne može da obrađuje neće da se zaparloži. I ostali meštani nemaju ništa protiv da Kinezi obrađuju Dobričku zemlju. Ističu da su svi vredni i neumorni, da se ne eksponiraju i da nikome ne smetaju.
