Kinezi našli blago ispod Srbije: "Ziđin" otkrio rude koje će moći da kopa pola veka

Vi ste doveli Kinesku policiju da patrolira ulicama Rvata
откада крвати имају њихове улице у србији? крвати у србији немају ништа. најпаметније би им било да селе у крватску обзиром да су протерали србе оданде, реципроцитет..
 
откада крвати имају њихове улице у србији? крвати у србији немају ништа. најпаметније би им било да селе у крватску обзиром да су протерали србе оданде, реципроцитет..
To je neko selo u kraju kod Tihog, selo Rvati.
 
i kazem ti da je ovo smisljeno ubijanje u pojam tipa "Mi ne znamo" ,"Mi nismo sposobni",.. p...a mu lepe materine kada moram po srpski da se izrazim,kako to znamo kada odemo iz Srbije ?Ovde je sve obesmisljeno samo da bi se prodalo i na brzinu namakla lova
Mi bi znali da organizujemo,mi bi uz pomoc drugih mogli da organizujemo,..ali nam ne daju kriminaci u vlasti koji preziru pamte u ovoj sredini .Samo sto to ove krezave patriote ne mogu da shvate ,pa dolazak kineskih kompanija dozivljavaju kao visestruki patriotski orgazam
Dok su Srbi vodili Srbiju napredovali smo,sada tu našu Srbiju vode deca kroato-komunista čiji su očevi pobili i opljačkali kompletnu srpsku elitu nakon ''oslobođenja''
Sta reči za 200 ustaških firmi koje vršljaju i orgijaju po Srbiji
Miloš Savčić
je bio jedan od najbogatijih Evropljana svog vremena, ministar građevina, gradonačelnik Beograda, građevinski inženjer, preduzetnik, savetnik, saradnik i rukovodilac brojnih privrednih objekata u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji.
Društvo za eksploataciju goriva
Uprava Prometne banke je 1920. osnovala Društvo za eksploataciju goriva. Nakon završetka pruge Niš—Knjaževac 1921. započela je i eksploatacija rudnih polja na toj teritoriji, pronađenih pre rata. Od Đorđa Vajferta je Prometna banka 1930. preuzela povlasticu nad rudnicima Podvis (severno od Timoka i Tresibabe) i Blagovesti, u kojima je radilo preko 800 rudara i činovnika. Rudnici Tresibaba i Podvis su posedovali sopstvenu električnu centralu,sa tri lokomobile od 125, 205 i 325 konjskih snaga, sa odgovarajuća tri generatora napona od 380 V. Nad oknima rudnika bile su postavljene za to doba moderne mašinske dizalice od po 100 KS. Provetravanje u rudnicima bilo je veštačko, sa zasebnim vazdušnim oknima, nad kojima su postavljeni ventilatori za crpljenje „pokvarenog“ vazduha. Vazduh zbijen kompresorima pod pritiskom od šest atmosfera je upotrebljavan za rad pneumatičkih čekića - bušilica. Rudnici su raspolagali i potrebnim radionicama: kovačkom, bravarskom, stolarskom, električarskom. Na celom rudničkom pogonu bilo je montirano višeod 40 motora raznih jačina.

Posebna pažnja bila je usmerena na obezbeđivanje što boljih uslova za rad. Za stanovanje osoblja i radnika bila je podignuta velika kolonija za besplatno stanovanje radnika i njihovih porodica. Ostali radnici su regrutovani iz okolnih sela. Porodice i radnici su imali pravo na besplatan ogrev, struju, imali su na raspologanju magacin sa životnim namirnicama, u kojima su kupovali ispod pijačnih cena. Postojala je ambulanta sa apotekom koju je vodio mesni lekar. Uz stanove radnici su imali i izvesno zemljište za bašte. Deca na rudniku Podvis su pohađala državnu osnovnu školu, čiju je izgradnju sa svim potrebnim invertarom finansiralo Društvo za eksploataciju goriva.Pri rudniku Podvis je postojao fudbalerski sportski klub, kao i muzički orkestar od 15 članova.
 
Poslednja izmena:
Blago je pronadjeno i u Podrinju kod Loznice ako su tacne price da ce se to blago skladistiti u nekadasnjoj fabrici Viskoza Loznicani mogu vec sad da prodaju kuce,stanove i manja prvo siptarima jer oni nude najvise i da beze.

ЗЛАТО, БАКАР И ЛИГНИТ КОПАМО НА 200 ЛОКАЦИЈА: Кинези су у Србији открили ново налазиште од 30 милијарди $, а ово је детаљна мапа нашег блага!
23-12-2019, Издвојено Србија Економија

Кинеска компанија Зиђин, стратешки партнер РТБ Бор започела је израду главног рударског пројекта експлоатације подземног лежишта Борска река. То је једно од преко 200 локација у Србији на ком се експлоатишу вредна рудна богатства.


Процењује се да овај локалитет у себи крије резерве од готово четири милиона тона бакра, 130 тона злата и више од 1.000 тона сребра, чија је вредност већа од 30 милијарди долара. Подаци указују да су у том лежишту, до сада, истражене и утврђене геолошке резерве од близу 320 милиона тона руде.

Међутим, претпоставља се да Борска река, заправо, у себи крије више од милијарду тона руде, са просечним садржајем од једног процента бакра, што је готово троструко више него у рудницима РТБ који се тренутно експлоатишу.
Лежиште Борска река, за чије је активирање неопходно инвестирати најмање 150 милиона евра, до сада је истражена само на дубини од 450 метара. Претпоставља се да се то лежиште, са повећањем дубине, шири, као и да садржај бакра и племенитих метала расте.
О томе колико је Борска река атрактивно лежиште, које по својој минерологији подсећа на подземни рудник бакра Чукару пеки, сведочи и податак из 2002. године. Тада је Светска банка, пре расписивања првог тендера за продају РТБ, издала студију по којој будућност овдашњег рударства треба базирати на истраживању и експлоатацији тог лежишта.
Ова најава поново је покренула питање колико се рудника и скривених племенитих метала налази у нашој земљи. Кинези су почетком маја потписали уговор вредан 33,5 милиона евра за експлоатацију рудника злата и бакра на локалитету Чукару пеки код Бора, а процене су да на тој локацији лежи око милион тона бакра.
Предраг Мијатовић, заменик директора Геолошког завода Србије, рекао је за "Блиц Бизнис" да је највише налазишта у Источној Србији, у околини Бора, мада се испитивања, како тврди, врше широм целе Србије.
"Тренутно је више од 200 локација на којима се истражују минералне сировине, плус места која су већ у експлоатацији. Најбогатији смо бакром, оловом, цинком, као и угљем, највише лигнитом. Од неметаличних сировина, ту је глина, као и техничко-грађевински камен за путеве”, наводи Мијатовић и додаје да су већину налазишта открили српски геолози (осим литијума), а стране компаније које су сада присутне у Србији потврдиле су те податке и прошириле истраживања додатним инвестицијама.
Најзаступљеније су експлоатација бакра и злата, олова, цинка, гвожђа, хрома, мангана, молибдена, кобалта, кадмијума, антимона... Највише пажње свакако заслужује Бор где се, према процени канадске компаније “Невсун”, налази око 15 милиона тона бакра и око 370 тона злата, те је вредност овог налазишта процењена на око 100 милијарди долара.

Три рудна локалитета на Црном врху, код Жагубице, садрже чак 72 тоне злата. Лежишта сребра у Србији пронађена су у Карпатском пределу, у Бору, Кривељи, Мајданпеку, Тимоку, Благојевом камену и Пеку, као и у Шумадији на Руднику. Лежишта платине у Србији су у Поморављу, односно у близини Врњачке Бање и Трстеника.

Јадарит код Лознице
Осим тога, код Лознице се налази једно од највећих светских јадарита из којег се издваја литијум. Резерве руде у Јадарском басену процењују се на 136 милиона тона. Сматра се да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација које се простиру до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.
Србија има и ресурсе секундарног економског значаја који су нижег потенцијала и њима припадају молибден, антимон, никл, калај, уран, боксит, гвожђе, манган, волфрам и део ретких елемената. Минерални ресурси терцијарног економског значаја у основи нису у довољној мери истражени, а ту су сврстани жива, арсен, платинска група елемената, азбест, графит, фосфати, креда, талк, пијезооптички кварц и сепиолитске глине.
 

Back
Top