Kineski SMIC zauzeo treće mesto na globalnoj rang-listi.

Neno

Elita
Poruka
21.253

Najveći kineski proizvođač mikročipova, SMIC (Semiconductor Manufacturing International Co.), ove godine je zauzeo treće mesto na globalnoj rang-listi.

Prema proceni vodećih stručnjaka u industriji, kineski gigant beleži rekordne prihode od prodaje, što i nije iznenađujuće s obzirom na to da su kineske visokotehnološke kompanije pod stalnim američkim sankcijama.
Kineski proizvodni sektor troši gotovo 50% svetske proizvodnje poluprovodnika, pa su američke sankcije zapravo dale podsticaj domaćim kineskim proizvođačima.

microchip.jpeg
Prva dva mesta i dalje drže vodeći svetski giganti: tajvanski TSMC (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company) i južnokorejski Samsung Foundry. Američki GlobalFoundries i još jedan tajvanski lider, UMC (United Microelectronics Corporation), morali su se povući.

Zanimljivo je da je SMIC pod beskonačnim spiskom američkih sankcija, čiji je cilj da uspori tehnološki napredak ove kompanije.

Međutim, rezultati su suprotni: prošle godine je trijumfalno lansiran Huawei Mate 60 Pro, koji koristi Kirin 9000s čip, razvijen od strane kineske kompanije HiSilicon i proizveden upravo u SMIC-u.

Ovo je izazvalo problem za Amerikance jer su Kinezi prvi put uspeli da proizvedu čip koristeći naprednu 7-nanometarsku tehnologiju, za koju se verovalo da im nije dostupna.

Ovo postignuće dovelo je u pitanje efikasnost američke politike tehnološkog ograničavanja Kine. Osim toga, kineski potrošači su na talasu patriotizma počeli masovno da kupuju Huawei telefone, što je omogućilo kompaniji da se skoro izjednači sa američkim Apple-om, liderom na kineskom tržištu pametnih telefona po prihodu.


Iako je SMIC priznati lider kineske mikroelektronike, ne treba zaboraviti još dva kineska giganta u ovoj oblasti: Hua Hong Semiconductor i YMTC (Yangtze Memory Technologies Corporation).
Hua Hong zauzima šesto mesto u svetu po proizvodnji poluprovodnika, specijalizujući se za proizvodnju mikročipova korišćenjem „zrelih tehnologija“ od 28 nanometara pa naviše.
Iako ove tehnologije nisu najsavremenije, ovakvi čipovi su i dalje najtraženiji u globalnoj elektronskoj industriji, jer vrhunski mikročipovi izrađeni u nekoliko nanometara čine samo oko deset procenata svetskog tržišta. Dakle, za zrele mikročipove još uvek postoji ogromna potražnja.

Još jedna stvar koja ide u prilog kineskim proizvođačima je njihova sposobnost da proizvode ove čipove brzo i jeftino, što privlači kupce iz celog sveta.

Iako Amerikanci donekle uspevaju da ograniče Kinu kada su u pitanju najsavremeniji mikročipovi, Kina je na pragu globalne dominacije u proizvodnji masovnih, jeftinijih čipova korišćenjem starijih tehnologija.

Što se tiče YMTC-a, ovo je kineski lider u proizvodnji memorijskih mikročipova. Iako je osnovana tek 2016. godine, kompanija je već zauzela značajno mesto u svetskoj hijerarhiji.

Kineski proizvođači logičkih mikročipova možda zaostaju za zapadnim konkurentima u tehnološkom smislu, ali u oblasti stalne kompjuterske memorije („flash“ ili „NAND“) oni su na vodećim pozicijama.
YMTC već više od godinu dana proizvodi 232-slojnu 3D NAND memoriju, što je izvanredno dostignuće.
Štaviše, YMTC čak vodi spor sa američkim liderom u oblasti memorije, Micron Technology, zbog kršenja prava intelektualne svojine, i to na teritoriji SAD.

Prošla su vremena kada su samo Amerikanci optuživali Kineze za nepoštovanje intelektualne svojine. Sada kineske kompanije imaju sopstvene tehnološke inovacije svetskog nivoa koje moraju da štite.

Sviđalo se to Amerikancima ili ne, vremena u globalnoj mikroelektronici su se promenila.
Kina ulaže ogromne sume novca u razvoj svojih visokih tehnologija, a u Šenženu se ubrzano razvija „kineska Silicijumska dolina“.

Najvažnije je da Kina ima ogromno unutrašnje tržište pod značajnim uticajem države, što je argument koji je teško nadmašiti.

Mediji
 

Back
Top