Kina i ekonomski problemi

Manga Hilux

Legenda
Moderator
Poruka
74.524

Objavljeni skrivani podaci: Kina u problemu​

Vuhan, grad poznat po tome što je u njegovoj okolini počela pandemija kovida 19, suočava se s problemom naplate dugova.
IZVOR: INDEX
Foto: shutterstock, metamorworks

Foto: shutterstock, metamorworks​

Da bi umanjio problem, grad je odlučio da objavi liste 259 dužnika u lokalnim novinama, pokušavajući javnom sramotom da naplati od dužnika koji su se oglušili na direktne pozive da plate svoja dugovanja prema gradu.

Ukupna količina duga iznosi 300 miliona juana (42.4 miliona dolara), a na nesvakidašnji potez su se gradske vlasti odlučile nakon što su prihodi proračuna u prva tri meseca ove godine pali za 8.5 odsto u odnosu na 2022. godinu. Najveći dužnik je proizvođač automobila koji duguje 23.5 miliona juana (3.3 miliona dolara).

Analitičari procenjuju da su lokalne i regionalne vlasti Kine postale prezadužene, a veliki deo nije vidljiv u službenim procenama javnog duga te države jer se odnosi na tzv. "skriveni dug" hiljada finansijskih kompanija u vlasništvu regija i gradova.


Kina se zadnje decenije rekordno zaduživala

Središnja država u Kini nije jako zadužena, ali javni dug ubrzano raste. Službeno javni dug iznosi 77 odsto BDP-a, ali to bi mogao biti samo vrh sante leda. Investiciona banka Goldman Saks procenjuje da se ukupni dug penje na 23 biliona dolara ako se uključi skriveni dug huljadu finansijskih kompanija u vlasništvu gradova i regija.


To je puno bliže ukupnom dugu SAD-a, koji iznosi 32 biliona dolara i odnos javnog duga i BDP-a Kine povećava na više od 120 odsto. Time bi Kina bila ukupno više zadužena od SAD-a. Dodatni problem je taj što je, za razliku od duga SAD-a, koji je transparentan i tema rasprava među političarima i ekonomistima, pitanje koliko su državne vlasti Kine svesne potencijalnog problema.

Za sada se ne procenjuje da je bilo koja regija ili grad u Kini u opasnosti od bankrota, ali će investicije zasigurno usporiti, a time i privredni rast. Zapravo se Kina neverovatno brzo zadužuje zadnje decenije, a današnji ukupni dug, što osim javnog duga uključuje dugove građana i kompanija, u istom je nivou kao u SAD-u i EU.


Sredinom 2022. je na konferenciji za medije potparolka Narodne banke Kine otkrila da je udeo ukupnog duga u BDP-u iznosio 277.1 odsto u prva tri meseca, za 4.5 postotna boda više nego na kraju prethodne 2021. Za to su bili okrivljeni covid-19 i tadašnje zaključavanje Kine.

Kina je postala jednako zadužena kao SAD i EU, ali puno siromašnija

Situacija je takva da su ukupne privrede Kine, SAD-a i EU relativno jednako zadužene, ali s bitnom razlikom da Kina još ne spada u visokorazvijene države, poput SAD-a i EU. Iako se radi o drugoj najvećoj privredi na svetu, Kina ima 1.4 milijarde stanovnika.

Kada se na 330 miliona stanovnika SAD-a rasporedi veličina privrede, po stanovniku se ostvaruje 70.000 dolara BDP-a godišnje. EU s 447 miliona stanovnika ostvaruje 38.4 hiljada dolara BDP-a po stanovniku, a Kina zbog toga što ima gotovo dva puta više stanovnika od SAD-a i EU ostvaruje samo 12.5 hiljada dolara bruto domaćeg proizvoda po stanovniku.

Nakon pandemije Kina ne uspeva da se vratitni na nivo rasta BDP-a iz 2019. (6 odsto), a kamoli na 10 odsto i više.

2022. je ostvareno za Kinu mršavih 3 odsto rasta BDP-a, a ove godine je cilj državnih vlasti da bude oko 5 odsto. To je dakako puno više nego u SAD-u i EU, ali se razlika u stopama rasta drastično smanjila u odnosu na razdoblje od pre pet, deset i više godina.

To ipak ne znači da Kinu očekuje velika kriza

To ipak ne znači da Kinu očekuje velika kriza. Jedini problem je taj što se građani nisu dovoljno obogatili pre nego što je država u proseku demografski ostarela. Upravo je nagli pad broja rođenih glavni faktor koji će uticati na snižavanje ukupnog ekonomskog rasta Kine u budućnosti.

Prošle godine je rođeno manje od 10 miliona dece, najmanje od davne 1949. Kroz 21. vek se u proseku u Kini godišnje rađalo oko 16 milliona dece, pa je pad zaista šokantan. U 2021. i 2022. je imala manji broj rođenih na 100 stanovnika od EU, a posebno manje od SAD-a.

Kriza u sektoru nekretnina prošle godine, rast duga i problemi s finansiranjem regija nisu naznaka ekonomske propasti Kine. Međutim, sugerišu da Kina više nije zemlja velikog ekonomskog rasta, nego da je postala puno sličnija SAD-u i EU. To znači da krize nisu ništa šokantno, a problemi su sastavni deo socijalnih i ekonomskih kretanja, ali i da Kina usporava.
 

Pada cena nafte: Zabrinjavajuće vesti iz Kine "obaraju" barel​

Cene nafte danas su pale na 73 dolara na međunarodnim tržištima jer su trgovci zabrinuti zbog pada aktivnosti u kineskom industrijskom sektoru, što signalizira slabiju potražnju za energentima.

Na londonskom tržištu, barel se prodavao po ceni 73 centa nižoj od jučerašnje zaključne cene od 72,98 dolara. Juče je zaključio trgovinu sa gubitkom od 3,53 dolara.

Na američkom tržištu je cena barela pala za 90 centi na 68,56 dolara. Juče je trgovinu zatvorila za minus 3,21 dolar. Tržišta je juče potresla bojazan da američki Kongres neće na vreme suspendovati limit državnog duga, što bi značilo da država od 5. juna neće moći uredno da izmiruje svoje finansijske obaveze.
Grupa republikanskih poslanika nagovestila je da bi mogla da blokira zakon, ali je predsednik Predstavničkog doma Kevon Makarti, republikanac, naglasio da je uveren da će zakon "proći". Trgovce je u sredu uznemirio izveštaj koji pokazuje pad kineske industrijske aktivnosti u maju.

Politika proizvodnje​


Tržišta pokušavaju da procene da li će OPEK+ promeniti politiku proizvodnje, pošto je ministar energetike Saudijske Arabije najavio nevolje za trgovce koji spekulišu o padu cena, dok potpredsednik ruske vlade ne očekuje probleme pošto je snabdevanje prekinuto pre mesec dana.
Promene ne očekuju ni analitičari britanske banke HSBC, koji predviđaju da će pojačana tražnja za naftom u Kini i na Zapadu od leta rezultirati manjkom ponude u drugoj polovini godine.
 

Back
Top