Kina druga u svetu po ulaganjima u inostranstvo

oktobar49

Primećen član
Poruka
745
Ministarstvo trgovine Kine, ministarstvo za statistiku i državna administracija za strane valute objavili su 28. septembra zajednički Izveštaj o stranim direktnim ulaganjima u 2017. godini.
Prema tim podacima, do kraja prošle godine vrednost direktnih investicija Kine u druge zemlje premašila je 1.800 milijardi dolara. Time se Kina našla na drugom mestu u svetu po direktnim stranim ulaganjima.
U izveštaju se navodi i da je Kina prošle godine investirala 1.809 milijardi dolara u 198 zemalja, što je povećanje od 451 milijardu dolara u odnosu na 2016. godinu. Kineska ulaganja u inostranstvo su činila 5,9 odsto od ukupnog obima stranih investicija u svetu.
ejXlDnE.jpg

Kina je najviše investirala u uslužni sektor, finansije, rudarstvo, kao i u sektor proizvodnje. Najviše je investirano u Evropu gde je ukupan iznos investicija iznosio 18,4 milijardi dolara, što je povećanje od 72 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Ulaganja u zemlje koje se nalaze duž „Pojasa i puta" iznosila su 20,2 milijarde dolara, što je povećanje za 31 odsto u odnosu na 2016. godina.

Izvor: http://serbian.cri.cn/1401/2018/09/29/187s186048.htm

Protivnici kineskih investicija i njenih ulaganja (najcesce finansijski centri sa Zapada) smatraju da je ovakva politika NR Kine nista drugo do ekonomsko porobljavanje,medjutim na osnovu iskustava Srbije i njenih gradjana pokazalo se,da su kineski partneri vise nego fer kada je rec o poslovanju i partnerskim odnosima.Kakvo je vase misljenje o kineskim investicijama?
 
Kineska ulaganja u Afriku i njen razvoj

3jcgVBh.jpg


http://www.globaltimes.cn/content/1121583.shtml

Na samitu u Pekingu 4. i 5. septembra,u okviru koga je održan i forum o kinesko-afričkoj saradnji (FOCAC),uvojena su dva važna dokumenta.Deklaracija i akcioni plan,ne samo da odražavaju glavnu ulogu Kine u promovisanju razvoja afričkog kontinenta,već se temelje i na pet tačaka (tzv. pet ''ne'') u pristupu prema Africi,kada je reč o obavezama da se Kina neće uplitati u unutrašnje stvari ovih država,niti će se mešati u to kakve će ekonomske poteze afričke zemlje povlačiti.

Izuzev malog iznosa prijateljske bespovratne pomoći koju je izdvojila,Kina je najveći deo novca obezbedila u vidu tržišno orjentisanih komercijalnih kredita za razvoj infrastrukture ,poljoprivrede,zdravstvene zaštite,objekata zaštite životne sredine,nauke i tehnologije ,kao i na mnogim drugim poljima.

Međutim pojedini Zapadni mediji su izrazili sumnju kineskoj podršci Africi u kritičkim tekstovima koristeći termine kao što su ''neokolonijalizam'' i ''zamka u vidu duga''.Stoga je neohodno odgovoriti na ove optužbe,koje imaju za cilj da dobre namere Kine predstave u drugačijem svetlu.

Takozvani ''neokolonijalizam'' koji se stavlja na teret Kini,zapravo naglašava kakvi su motivi Zapada u spoljnoj politici.Prvo,zapadni kritičari smatraju da kineska bezuslovna pomomoć krši pravilo Zapadne uslovne pomoći na kontinentu.Drugo te kritike su odraz nepoštovanja i arogancije Zapada prema afričkim zemljama i treće,očigledno je da na Zapadu postoji ljubomora i opreznost imajući u vidu napredak koji Kina ostvaruje u Africi.

Poslednjih godina pošto su mnoge afričke zemlje doživele politička previranja i epidemije,Zapad je smanjio investicije i čak se povukao sa afričkog tržišta,navodeći da je to uradio iz bezbednosnih razloga.Nasuprot tome Kina je vrlo brzo pružila ruku pomoći Africi kako bi se ojačala lokalna ekonomija.Dok se plaši snaženja Kine,Zapad u isto vreme oseća i zavist zbog njenih postignuća na afričkom kontinentu.

Da li se ovakve mere mogu smatrati nekom novom vrstom ''kolonijalizma'' ili ne,lako se može proceniti u smislu rezultata.Bilo da postoje proizvodi uzvodno ili nizvodno u ekonomskoj strukturi saradnje između Kine i Afrike,kada se podvče crta ishod je obostrana korist.Energetska saradnja između Kine i Afrike nije ograničena na istraživanj nafte,ona uključuje i izgradnju pratećih postrojenja kao što su rafinerije i hemijska industrija.Na primer,kao veliki proizvođač sirove nafte,Nigerija je morala da uvozi rafinirane proizvode sa Zapada jer nije mogla da obrađuje sopstvenu naftu.Kina je nasuprot tome pomogla Nigeriji da izgradi sopstvenu rafineriju,što će sveobuhvatno povećati sposobnost lokalne proizvodnje nafte.

Još jednu od mera koju je važno pomenuti je i ta da je ovakvom vrstom pomoći Africi pružena mogućnost da ravnopravno konkuriše na međunarodnom tržištu.Kina je tako pomogla brojnim državama da naprave više od 6500 kilometara železničke pruge pružajući podršku njihovim infrastrukturnim projektima.Na primer postoje industrijski klasteri na oba kraja železničke pruge Mombasa-Najrobi u Keniji,što je značajno jer železnica povećava lokalnu ekonomsku povezanost.Prema tome,optužbe da Kina sprovodi ''neokolonijalnu'' politiku u Africi su potpuno neosnovane.

Isto tako spekulacije da će zbog kineske pomoći afričke zemlje zapasti u ''zamku duga'' takođe stoje na staklenim nogama.Svaki razvoj podrazumeva podsticaj koji se ogleda kroz kreditne aranžmane.Američki dug ove godine premašio je 105 odsto BDP-a,a Italija i Japan imaju još veće koeficijente.Krajem 2017 godine,prosečni javni dug prema BDP-u u podsaharskoj Africi iznosio je samo 57%.

Loša iskutva dovela su do toga da Zapad pogrešno interpretira saradnju između Kine i Afrike.Naime 80-ih godina prošlog veka afričke zemlje nisu mogle da otplate svoja dugovanja,koja su kasnije morala biti otpisana od strane Pariskog kluba.Međutim,saradnja između Kine i Afrike,zasnovana na sveobuhvatnom razmatranju i mehanizmima,predstavlja drugačiji slučaj - ona pridaje veliku važnost pružajući afričkim zemljama priliku da se razvijaju i ekonomski napreduju.

Zapadne zemlje koje sumnjaju u partnerstvo Kine i Afrike,trebalo bi ozbiljnije da sagledaju kako stvari zaista funkcionišu.Na primer u pogledu finansijske i monetarne saradnje,mnoge afričke države uključujući Ruandu,Južnu Afriku,Nigeriju,Keniju,Zimbabve i Bocvanu,počinju da uključuju juan u svoje devizne rezerve,pa čak i kao valutu za poravnjanje.Sve veća popularnost juana u Africi je prirodni rezultat kineskih investicija na kontinentu.

Kao zemlja koja je dugo bila uključena u finansijsku stabilnost regiona na francuskom govornom području,republika Francuska bi trebalo da posmatra Afriku kao kontinent budućnosti.Jer kada u svetu bude došlo do neminovnih promena,opasno će biti delovanje starim načinom koji podrazumeva odnos u kome je jedna strana podređena,a druga nadređena.

Imajući u vidu da je jedini kontinent na svetu u kome struktura stanovništva nije doživela dramatične promene,Afrika će doneti velike izazove i mogućnosti evropskoj civilizaciji.Realnost je takva da kada Kina ulaže u Afriku,ona indirektno utiče na budućnost Evrope.U tom smislu Francuska bi trebalo da radi sa Kinom učestvujući u razvoju Afrike,umesto što se bavi glasinama čuvajući svoje stečene pozicije.

U pogledu kooperacije sa Afrikom,postoje komplementarnosti kako između Kine i Franuske,tako i Evrope u celini.Samo kroz praktičnu saradnju moguće je ukloniti nepoverenje između Kine i Francuske,te između Kine i Evrope.
 
Poslednja izmena:
Ministarstvo trgovine Kine, ministarstvo za statistiku i državna administracija za strane valute objavili su 28. septembra zajednički Izveštaj o stranim direktnim ulaganjima u 2017. godini.
Prema tim podacima, do kraja prošle godine vrednost direktnih investicija Kine u druge zemlje premašila je 1.800 milijardi dolara. Time se Kina našla na drugom mestu u svetu po direktnim stranim ulaganjima.
U izveštaju se navodi i da je Kina prošle godine investirala 1.809 milijardi dolara u 198 zemalja, što je povećanje od 451 milijardu dolara u odnosu na 2016. godinu. Kineska ulaganja u inostranstvo su činila 5,9 odsto od ukupnog obima stranih investicija u svetu.
ejXlDnE.jpg

Kina je najviše investirala u uslužni sektor, finansije, rudarstvo, kao i u sektor proizvodnje. Najviše je investirano u Evropu gde je ukupan iznos investicija iznosio 18,4 milijardi dolara, što je povećanje od 72 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Ulaganja u zemlje koje se nalaze duž „Pojasa i puta" iznosila su 20,2 milijarde dolara, što je povećanje za 31 odsto u odnosu na 2016. godina.

Izvor: http://serbian.cri.cn/1401/2018/09/29/187s186048.htm

Protivnici kineskih investicija i njenih ulaganja (najcesce finansijski centri sa Zapada) smatraju da je ovakva politika NR Kine nista drugo do ekonomsko porobljavanje,medjutim na osnovu iskustava Srbije i njenih gradjana pokazalo se,da su kineski partneri vise nego fer kada je rec o poslovanju i partnerskim odnosima.Kakvo je vase misljenje o kineskim investicijama?

Ако је Кина друга, ко је први?

- - - - - - - - - -

Protivnici kineskih investicija i njenih ulaganja (najcesce finansijski centri sa Zapada) smatraju da je ovakva politika NR Kine nista drugo do ekonomsko porobljavanje,medjutim na osnovu iskustava Srbije i njenih gradjana pokazalo se,da su kineski partneri vise nego fer kada je rec o poslovanju i partnerskim odnosima.Kakvo je vase misljenje o kineskim investicijama?


Шта кажу радници у Гвожђари у Смедереву?

Какве су газде Амери а какве газде Кинези?
 
Ако је Кина друга, ко је први?

Postoje različite prognoze kad bi NR Kina definitivno trebalo da prestigne USA.Tako npr. Centar za Ekonomska i Poslovna Istrazivanja (CEBR) iz Londona navodi da bi se to moglo dogoditi već za deceniju.

Шта кажу радници у Гвожђари у Смедереву?

Какве су газде Амери а какве газде Кинези?

Iz prve ruke stvari stoje ovako,povećana je proizvodnja,kao i plate radnicima u odnosu na prethodni period.Kinezi kao ''gazde'' su daleko pristupacniji za razgovor i jako su dobro primljeni u samom Smederevu.Sto se tice investicija US Steel-a na kraju od toga nije ispalo nista.Totalni promasaj,kao i sam 5.oktobar 2000,gde se ekonomski plan svodio na to da treba u Smederevu,umesto proizvodnje gvozdja uzgajati GROZDJE! NR Kina kada je usvajala ekonomski model trzisnog socijalizma,oslanjala se na radnicko samoupravljanje SFRJ,sto znaci da su ucili od najboljih.Vreme je da i mi sada nesto naucimo od njih.
 
Postoje različite prognoze kad bi NR Kina definitivno trebalo da prestigne USA.Tako npr. Centar za Ekonomska i Poslovna Istrazivanja (CEBR) iz Londona navodi da bi se to moglo dogoditi već za deceniju.



Iz prve ruke stvari stoje ovako,povećana je proizvodnja,kao i plate radnicima u odnosu na prethodni period.Kinezi kao ''gazde'' su daleko pristupacniji za razgovor i jako su dobro primljeni u samom Smederevu.Sto se tice investicija US Steel-a na kraju od toga nije ispalo nista.Totalni promasaj,kao i sam 5.oktobar 2000,gde se ekonomski plan svodio na to da treba u Smederevu,umesto proizvodnje gvozdja uzgajati GROZDJE! NR Kina kada je usvajala ekonomski model trzisnog socijalizma,oslanjala se na radnicko samoupravljanje SFRJ,sto znaci da su ucili od najboljih.Vreme je da i mi sada nesto naucimo od njih.

Још један самоуправљач. :hahaha:

- - - - - - - - - -

А ко је први, ако је Кина друга?

Зашто то питаш, то се не пита. :rtfm:
 

Back
Top