Glad ga osvaja.Misli su mu mutne i na hranu samo misle.U očima nema više ni gorčine ni besa.Samo prazan pogled,tamo negde u daljinu.
-Kad bi samo minut mogao prestati misliti-
Na stolu komad mesa i parče hleba.A on ni ne pomišlja da uzme to parče hleba i taj komad mesa.Možda samo na trenutak,kad je bacio čežnjiv pogled na sto.Odmah je osetio krivicu i skrenio pogled na drugu stanu.
Na vratima se pojavljuje dete i lice mu se ozarilo.Neka čudna mešavina osećanja ga obuzimaji.Tuga i sreća u isto vreme.
-Sine evo večera-blago će otac,sa srećom u očima.
-Čeka me društvo-nestrpljivo mu sin odgovara.
-Neka,neka sačekaće oni tebe.Samo ti sedi i mirno večeraj-
-Nisam gladan.Znaš našli smo kera.Njemu ću dati-reče uzimajući taj komad mesa i parče hleba.
-Nemoj da daš keru-molećivo će otac.I onda nekako pravdajući se
-Ja,eto...Znaš,nisam ništa jeo-
Sin ga gleda nekako čudno i sa ne razumevanjem.
-Nedam,da ću keru-i izađe na vrata.
U njegovim očima se ponovo pojavi tuga a odmah zatim praznina.
-Eh,za to parče mesa bi se i sam pretvorio u kera
-Kad bi samo minut mogao prestati misliti-
Na stolu komad mesa i parče hleba.A on ni ne pomišlja da uzme to parče hleba i taj komad mesa.Možda samo na trenutak,kad je bacio čežnjiv pogled na sto.Odmah je osetio krivicu i skrenio pogled na drugu stanu.
Na vratima se pojavljuje dete i lice mu se ozarilo.Neka čudna mešavina osećanja ga obuzimaji.Tuga i sreća u isto vreme.
-Sine evo večera-blago će otac,sa srećom u očima.
-Čeka me društvo-nestrpljivo mu sin odgovara.
-Neka,neka sačekaće oni tebe.Samo ti sedi i mirno večeraj-
-Nisam gladan.Znaš našli smo kera.Njemu ću dati-reče uzimajući taj komad mesa i parče hleba.
-Nemoj da daš keru-molećivo će otac.I onda nekako pravdajući se
-Ja,eto...Znaš,nisam ništa jeo-
Sin ga gleda nekako čudno i sa ne razumevanjem.
-Nedam,da ću keru-i izađe na vrata.
U njegovim očima se ponovo pojavi tuga a odmah zatim praznina.
-Eh,za to parče mesa bi se i sam pretvorio u kera
