Quantcast

Kembel: Srbiju su hteli da razore novom vrstom bombi

Poruka
4.286
Re­kao sam Ve­sli­ju Klar­ku da nam ja­ve ako pla­niraju da bace bom­bu koja može da uni­šti četiri fud­bal­ska igrališta, kako bismo do tada smi­sli­li odgovaraju­će obja­šnje­nje, piše u svo­jim dnevnicima Alister Kembel, savetnik za medije biv­šeg bri­tan­skog pre­mije­ra

U vre­me NATO bom­bar­dovanja, Ve­sli­ja Klar­ka „mučila" je dilema da li da na Sr­biju baci do tada nepozna­ti tip bom­be velike razor­ne moći - s naja­vom ili bez nje, zapisao je u svom dnevniku Alister Kembel, biv­ši savet­nik za medije To­nija Blera.

Kembel je prvi deo dnevnika pod nazivom „Blerove godine" obja­vio 2007. godine. Britan­ski „Gardijan" ju­če je obja­vio delove iz dru­ge knjige Kembelovih dnevnika, koji će se u pro­daji naći 20. janua­ra, a u koji­ma strateg medijskog rata pro­tiv Srbije, savet­nik tadašnjeg bri­tan­skog pre­mijera, obja­šnja­va pozadinu čitavog niza događa­ja koji su pra­tili NATO bom­bar­dovanje 1999. godine.

(NATO je pokre­nuo kam­panju bom­bar­dovanja Sr­bije. Spor tem­po bom­bar­dovanja i istovre­mena težnja NATO-a da upu­ti ja­snu poruku iza­zva­li su ner­vozu u Da­u­ning stritu. Usred ras­tuće nelagod­nosti u Ve­likoj Britaniji, Kembel je spreman da pomog­ne NATO-vom medijskom timu.)

Pe­tak, 2. april 1999. - Još uvek sam bio ja­ko umo­ran i od iscrpljenosti sam počeo da ose­ćam trn­ce u nogama. Gu­bili smo pro­pagandni rat pro­tiv Sr­ba. To­ni Bler je zvao ranije i želeo je da se stvari ja­ko ubrzaju.

Bler je raz­govarao je s Bi­lom Klin­tonom o preteranoj opreznosti vojnih stratega. Takođe je pričao i sa Margaret Ta­čer pro­šle noći i ona je bila zapanjena činje­nicom da su vojni koman­dan­ti i ambasadori država članica NATO (civili) međusobno ras­pra­vlja­li o metama. Želeo je da upu­ti poruku da poja­čavamo napade. Rekao sam mu da smo to već ura­dili.

Utorak, 6. april, Po­rodič­ni odmor u Fran­cuskoj: - De­sni­čar­ski nastroje­ni komen­tatori su urlali na sav glas i slo­žili smo se da pro­bamo da ube­dimo Ta­čer­ku i Čarlsa Pa­u­e­la (nje­nog biv­šeg savet­nika za spoljnu politiku) da kažu da im nije pra­vo što levičari vode rat, ali da bi tre­bali da podrže ono što radimo. NATO bi mogao da posrne, ali smo bili odluč­ni da sta­vimo komunikacije pod kon­tro­lu i obezbedimo da pre­sto­nice budu više usredsređene na stvari koje govore i rade.

Sreda 7. april- Imali smo nešto uspeha sa strategijom za desni­cu, Čarls Pa­u­el i Dejvid Hart (biv­ši Ta­čer­kin savet­nik), pri­sta­li su, ali su nas desni­čar­ski opredelje­ne novine i komen­tatori toliko mrzeli da su bili odlučili da daju sve od sebe da sve pro­pad­ne. Da je ovo bio rat koji vode torijevci, oni bi ga podržali na sva­kom koraku.

Če­tvr­tak, 8. april - Ni­sam nikako uspevao da se isklju­čim i počeo sam da smi­šljam pro­mene za koje sam sma­trao da su nam potrebne u vezi s među­sob­nim komunikacija­ma. Mnogo se stvari sada vrtelo oko komunikacija. Vojno, NATO je višestruko moćniji od Beograda. Ali Mi­lošević je imao pot­punu kon­tro­lu nad svo­jim mediji­ma i naši mediji su bili ose­tlji­vi na ono što su oni obja­vlji­vali. Mo­gli bismo da izgubimo bit­ku za javno mnje­nje i uko­liko spu­sti­mo gard u nekim od država NATO ima­će­mo pro­blem da ovo nasta­vimo.

Pe­tak, 16. april - Probudio sam se u 5.30 i ušao u voz za Brisel u 6.53. (Di­rek­tor komunikacija NATO Džejmi) Šej je bio fasci­niran načinom na koji smo, kao novi laburisti, pro­menili pri­stup mediji­ma i bio je uve­ren da i oni mogu iz toga sva­šta nau­čiti. Rekao sam mu da nemamo pre­više vre­mena. Trebalo nam je više lju­di i bolja organizacija. Trebao nam je strateški pri­stup komunikacija­ma, sna­žni­ja cen­tra­lizacija, tako da se sve pre­sto­nice ose­ća­ju delom ono­ga što smo govorili i radili, ali i da ima­ju pra­vo da zna­ju o čemu se radi, čak i uko­liko nemaju pre­teranog uti­caja.

Re­kao sam (general­nom sekre­taru NATO Ha­vije­ru) So­lani da, uko­liko želi da ja ponovo istupim, tre­ba samo da mi kaže. Od­govorio je da mu se svi­deo način na koji smo pri­pitomili medije. Re­kao sam mu da nismo, ali da smo ih naveli da pomisle da je­smo.

Glav­nokoman­duju­ći sna­ga NATO, ame­rič­ki general Ve­sli Klark, dozvo­lio mi je da govorim baš dugo. Re­kao je: „Da­kle, svi­đa mi se dosta od ono­ga što ste rekli i, da ne oko­lišam, moramo nešto da pre­duzme­mo jer smo na ivi­ci pro­pasti". Bi­lo je pri­lič­no uznemiruju­će čuti ga kako to otvoreno izgovara, kao što je uznemiruju­će bilo kada me uhvatio pod ruku i na odlasku mi rekao: „Srećno, Aliste­re, svi mi računamo na vas". Od­govorio sam: „Zar to nije tre­balo ja vama da kažem?"

Bi­lo je malo zastrašuju­će što sam, na vrhun­cu vojne kam­panje, sedeo s generalima i govorio im kako da je vode, bar kada je reč o njenoj medijskoj strani, i žalio se da im u medijskoj kam­panji nedosta­je disci­pli­na koja se od vojske oče­kuje. Ob­ja­snio sam mu da nisam zaluđe­nik slo­bodom medija i zai­sta sam ose­ćao da ponekada pre­više oda­je­mo. Re­kao sam mu da ne bih pri­kazao napad na voz. Od toga nismo imali nikakve koristi. Ukoliko vodite rat, morate ratovati na svim nivoi­ma.

(Ka­ko je vojna kam­panja odmicala Bler je bio sve odluč­niji da bi NATO tre­balo da se pri­pre­mi za ras­poređi­vanje kop­nenih sna­ga - što je iza­zva­lo bes u nekim kru­govima u Va­šingtonu. Bler je posetu Va­šingtonu u čast 50. godišnji­ce NATO iskoristio da se založi za kop­nene sna­ge.)

Sreda, 21. april, Be­la kuća- To­ni Bler je rekao da bismo morali da kod Mi­loševića iza­zovemo veću neizvesnost oko upo­tre­be kop­nenih sna­ga. Bil (Klin­ton) je rekao je da nije za to, kao i Sendi (Berger, savet­nik za nacio­nal­nu bez­bed­nost). On je rekao da bi bilo neo­d­govor­no da ne poč­nemo da pra­vimo neke pla­nove, ali na način koji ne bi doveo do podela među savezni­cima.

Če­tvr­tak, 22. april - To­ni Bler je rekao da će, uko­liko Bil nije siguran, oti­ći da ga ube­di, jer se ova­ko nešto ne može izvesti bez SAD. Ko­likom riziku izlažemo naše odnose? Džo­natan (Pa­u­el) ga je pod­setio na vre­me kada je Ta­čer­ka rekla Bu­šu da nije vre­me za oklevanje (disku­tovali su o iračkoj invaziji na Ku­vajt avgusta 1990. godine).

Razlika je, uka­zao je To­ni Bler, u tome što je „ona bila pre­mijer dugo, a ja sam ovde tek dve godine". Ali rekao je da želi da se ponovo sasta­ne s Bi­lom Klin­tonom i nagla­sio da neće­mo moći da se tek tako izvučemo. Snažno je ose­ćao da u istoriji posto­ji slo­bod­no mesto za Bi­la Klin­tona što bi odu­valo sve sme­će o nje­govom pri­vat­nom životu. Ne­pre­sta­no je ponavljao da je to moral­no pitanje. Bio je sav uspla­hiren i, iako je na sebi imao samo gaće i čarape, bilo je teško ne shvatiti ga ozbiljno, iako sam ga sve vre­me ohrabri­vao da se obu­če.

(Bler je odleteo za Či­kago radi jednog od najvažni­jih spoljnopolitič­kih govora za vre­me svo­je vla­davine, tokom koje je usposta­vio princip liberal­nog inter­ven­cio­nizma. U tom govoru su predsta­vlje­ni principi pre­ma koji­ma jedna suverena država može napasti dru­gu.)

To­ni Bler je delovao sve zabri­nutiji jer smo zamolje­ni da pomog­nemo ope­raciju koja bi se mogla okončati tra­lja­vim dogovorom. Ukoliko bi se tako nešto dogodilo, nikada više ne bismo mogli da pošalje­mo naše sna­ge u neku ope­raciju te vrste.

Ne­delja, 25. april - Ne­mač­ki kan­celar Gerhard Šreder me je pitao kako teče naša kam­panja dez­infor­misanja. Re­kao sam mu da bi tekla mno­go bolje kad bi se uklju­čilo još nekoliko Ne­maca. To­ni Bler je odveo Bi­la Klin­tona u odvoje­nu pro­sto­riju, gde su bili samo njih dvo­ji­ca, gde ga je opet pri­tiskao oko kop­nenih sna­ga, rekav­ši da nam je potrebno pra­vo rešenje i da se to može dogoditi samo uko­liko Sje­dinje­ne Dr­žave ja­sno kažu da će biti sprem­ne kada za tako nešto dođe vre­me. Ka­sni­je je rekao da je Bil bio vrlo kolebljiv.

Ta­kođe, rekao mi je da bi ja tre­balo da pre­u­zmem rukovođe­nje celom medijskom ope­racijom.

Utorak, 27. april - Pu­tovanje automobilom i ručak u zam­ku nadomak Brisela, koji je koristio Ve­sli Klark. On mi je rekao da posto­ji bom­ba koju žele da upo­tre­be i koja može da uni­šti pro­stor veličine četiri fud­bal­ska igrališta, a da se tek tada aktiviraju gra­nate pa se šte­ta dodat­no pro­širi. Re­kao je da Sr­bi ne zna­ju da je ima­mo. Pi­tanje je je­dino da li da ih upo­zorimo ili je jednostavno upo­tre­bimo?

Te­ško pitanje. Re­kao sam, uko­liko je ipak upo­tre­bite, ja­vite nam ranije da bismo do tada mogli da smi­sli­mo odgovaraju­će obja­šnje­nje.

Če­tvr­tak, 29. april, Da­u­ning strit - Ukazao sam (To­niju Bleru) da veći­na ostalih deli mišlje­nje Bi­la Klin­tona o kop­nenim sna­gama - Šreder, Ši­rak, Jeljcin. Ali, Bler je rekao da vojni stručnjaci tvr­de da bez toga ne možemo da pobedimo, napisao je Kembel, a preneo „Gardijan".
http://www.prva.rs/sr/vesti/drustvo...ju+su+hteli+da+razore+novom+vrstom+bombi.html
 

FataMorgen

Legenda
Moderator
Poruka
58.716
Re­kao sam Ve­sli­ju Klar­ku da nam ja­ve ako pla­niraju da bace bom­bu koja može da uni­šti četiri fud­bal­ska igrališta, kako bismo do tada smi­sli­li odgovaraju­će obja­šnje­nje, piše u svo­jim dnevnicima Alister Kembel, savetnik za medije biv­šeg bri­tan­skog pre­mije­ra

U vre­me NATO bom­bar­dovanja, Ve­sli­ja Klar­ka „mučila" je dilema da li da na Sr­biju baci do tada nepozna­ti tip bom­be velike razor­ne moći - s naja­vom ili bez nje, zapisao je u svom dnevniku Alister Kembel, biv­ši savet­nik za medije To­nija Blera.

Kembel je prvi deo dnevnika pod nazivom „Blerove godine" obja­vio 2007. godine. Britan­ski „Gardijan" ju­če je obja­vio delove iz dru­ge knjige Kembelovih dnevnika, koji će se u pro­daji naći 20. janua­ra, a u koji­ma strateg medijskog rata pro­tiv Srbije, savet­nik tadašnjeg bri­tan­skog pre­mijera, obja­šnja­va pozadinu čitavog niza događa­ja koji su pra­tili NATO bom­bar­dovanje 1999. godine.

(NATO je pokre­nuo kam­panju bom­bar­dovanja Sr­bije. Spor tem­po bom­bar­dovanja i istovre­mena težnja NATO-a da upu­ti ja­snu poruku iza­zva­li su ner­vozu u Da­u­ning stritu. Usred ras­tuće nelagod­nosti u Ve­likoj Britaniji, Kembel je spreman da pomog­ne NATO-vom medijskom timu.)

Pe­tak, 2. april 1999. - Još uvek sam bio ja­ko umo­ran i od iscrpljenosti sam počeo da ose­ćam trn­ce u nogama. Gu­bili smo pro­pagandni rat pro­tiv Sr­ba. To­ni Bler je zvao ranije i želeo je da se stvari ja­ko ubrzaju.

Bler je raz­govarao je s Bi­lom Klin­tonom o preteranoj opreznosti vojnih stratega. Takođe je pričao i sa Margaret Ta­čer pro­šle noći i ona je bila zapanjena činje­nicom da su vojni koman­dan­ti i ambasadori država članica NATO (civili) međusobno ras­pra­vlja­li o metama. Želeo je da upu­ti poruku da poja­čavamo napade. Rekao sam mu da smo to već ura­dili.

Utorak, 6. april, Po­rodič­ni odmor u Fran­cuskoj: - De­sni­čar­ski nastroje­ni komen­tatori su urlali na sav glas i slo­žili smo se da pro­bamo da ube­dimo Ta­čer­ku i Čarlsa Pa­u­e­la (nje­nog biv­šeg savet­nika za spoljnu politiku) da kažu da im nije pra­vo što levičari vode rat, ali da bi tre­bali da podrže ono što radimo. NATO bi mogao da posrne, ali smo bili odluč­ni da sta­vimo komunikacije pod kon­tro­lu i obezbedimo da pre­sto­nice budu više usredsređene na stvari koje govore i rade.

Sreda 7. april- Imali smo nešto uspeha sa strategijom za desni­cu, Čarls Pa­u­el i Dejvid Hart (biv­ši Ta­čer­kin savet­nik), pri­sta­li su, ali su nas desni­čar­ski opredelje­ne novine i komen­tatori toliko mrzeli da su bili odlučili da daju sve od sebe da sve pro­pad­ne. Da je ovo bio rat koji vode torijevci, oni bi ga podržali na sva­kom koraku.

Če­tvr­tak, 8. april - Ni­sam nikako uspevao da se isklju­čim i počeo sam da smi­šljam pro­mene za koje sam sma­trao da su nam potrebne u vezi s među­sob­nim komunikacija­ma. Mnogo se stvari sada vrtelo oko komunikacija. Vojno, NATO je višestruko moćniji od Beograda. Ali Mi­lošević je imao pot­punu kon­tro­lu nad svo­jim mediji­ma i naši mediji su bili ose­tlji­vi na ono što su oni obja­vlji­vali. Mo­gli bismo da izgubimo bit­ku za javno mnje­nje i uko­liko spu­sti­mo gard u nekim od država NATO ima­će­mo pro­blem da ovo nasta­vimo.

Pe­tak, 16. april - Probudio sam se u 5.30 i ušao u voz za Brisel u 6.53. (Di­rek­tor komunikacija NATO Džejmi) Šej je bio fasci­niran načinom na koji smo, kao novi laburisti, pro­menili pri­stup mediji­ma i bio je uve­ren da i oni mogu iz toga sva­šta nau­čiti. Rekao sam mu da nemamo pre­više vre­mena. Trebalo nam je više lju­di i bolja organizacija. Trebao nam je strateški pri­stup komunikacija­ma, sna­žni­ja cen­tra­lizacija, tako da se sve pre­sto­nice ose­ća­ju delom ono­ga što smo govorili i radili, ali i da ima­ju pra­vo da zna­ju o čemu se radi, čak i uko­liko nemaju pre­teranog uti­caja.

Re­kao sam (general­nom sekre­taru NATO Ha­vije­ru) So­lani da, uko­liko želi da ja ponovo istupim, tre­ba samo da mi kaže. Od­govorio je da mu se svi­deo način na koji smo pri­pitomili medije. Re­kao sam mu da nismo, ali da smo ih naveli da pomisle da je­smo.

Glav­nokoman­duju­ći sna­ga NATO, ame­rič­ki general Ve­sli Klark, dozvo­lio mi je da govorim baš dugo. Re­kao je: „Da­kle, svi­đa mi se dosta od ono­ga što ste rekli i, da ne oko­lišam, moramo nešto da pre­duzme­mo jer smo na ivi­ci pro­pasti". Bi­lo je pri­lič­no uznemiruju­će čuti ga kako to otvoreno izgovara, kao što je uznemiruju­će bilo kada me uhvatio pod ruku i na odlasku mi rekao: „Srećno, Aliste­re, svi mi računamo na vas". Od­govorio sam: „Zar to nije tre­balo ja vama da kažem?"

Bi­lo je malo zastrašuju­će što sam, na vrhun­cu vojne kam­panje, sedeo s generalima i govorio im kako da je vode, bar kada je reč o njenoj medijskoj strani, i žalio se da im u medijskoj kam­panji nedosta­je disci­pli­na koja se od vojske oče­kuje. Ob­ja­snio sam mu da nisam zaluđe­nik slo­bodom medija i zai­sta sam ose­ćao da ponekada pre­više oda­je­mo. Re­kao sam mu da ne bih pri­kazao napad na voz. Od toga nismo imali nikakve koristi. Ukoliko vodite rat, morate ratovati na svim nivoi­ma.

(Ka­ko je vojna kam­panja odmicala Bler je bio sve odluč­niji da bi NATO tre­balo da se pri­pre­mi za ras­poređi­vanje kop­nenih sna­ga - što je iza­zva­lo bes u nekim kru­govima u Va­šingtonu. Bler je posetu Va­šingtonu u čast 50. godišnji­ce NATO iskoristio da se založi za kop­nene sna­ge.)

Sreda, 21. april, Be­la kuća- To­ni Bler je rekao da bismo morali da kod Mi­loševića iza­zovemo veću neizvesnost oko upo­tre­be kop­nenih sna­ga. Bil (Klin­ton) je rekao je da nije za to, kao i Sendi (Berger, savet­nik za nacio­nal­nu bez­bed­nost). On je rekao da bi bilo neo­d­govor­no da ne poč­nemo da pra­vimo neke pla­nove, ali na način koji ne bi doveo do podela među savezni­cima.

Če­tvr­tak, 22. april - To­ni Bler je rekao da će, uko­liko Bil nije siguran, oti­ći da ga ube­di, jer se ova­ko nešto ne može izvesti bez SAD. Ko­likom riziku izlažemo naše odnose? Džo­natan (Pa­u­el) ga je pod­setio na vre­me kada je Ta­čer­ka rekla Bu­šu da nije vre­me za oklevanje (disku­tovali su o iračkoj invaziji na Ku­vajt avgusta 1990. godine).

Razlika je, uka­zao je To­ni Bler, u tome što je „ona bila pre­mijer dugo, a ja sam ovde tek dve godine". Ali rekao je da želi da se ponovo sasta­ne s Bi­lom Klin­tonom i nagla­sio da neće­mo moći da se tek tako izvučemo. Snažno je ose­ćao da u istoriji posto­ji slo­bod­no mesto za Bi­la Klin­tona što bi odu­valo sve sme­će o nje­govom pri­vat­nom životu. Ne­pre­sta­no je ponavljao da je to moral­no pitanje. Bio je sav uspla­hiren i, iako je na sebi imao samo gaće i čarape, bilo je teško ne shvatiti ga ozbiljno, iako sam ga sve vre­me ohrabri­vao da se obu­če.

(Bler je odleteo za Či­kago radi jednog od najvažni­jih spoljnopolitič­kih govora za vre­me svo­je vla­davine, tokom koje je usposta­vio princip liberal­nog inter­ven­cio­nizma. U tom govoru su predsta­vlje­ni principi pre­ma koji­ma jedna suverena država može napasti dru­gu.)

To­ni Bler je delovao sve zabri­nutiji jer smo zamolje­ni da pomog­nemo ope­raciju koja bi se mogla okončati tra­lja­vim dogovorom. Ukoliko bi se tako nešto dogodilo, nikada više ne bismo mogli da pošalje­mo naše sna­ge u neku ope­raciju te vrste.

Ne­delja, 25. april - Ne­mač­ki kan­celar Gerhard Šreder me je pitao kako teče naša kam­panja dez­infor­misanja. Re­kao sam mu da bi tekla mno­go bolje kad bi se uklju­čilo još nekoliko Ne­maca. To­ni Bler je odveo Bi­la Klin­tona u odvoje­nu pro­sto­riju, gde su bili samo njih dvo­ji­ca, gde ga je opet pri­tiskao oko kop­nenih sna­ga, rekav­ši da nam je potrebno pra­vo rešenje i da se to može dogoditi samo uko­liko Sje­dinje­ne Dr­žave ja­sno kažu da će biti sprem­ne kada za tako nešto dođe vre­me. Ka­sni­je je rekao da je Bil bio vrlo kolebljiv.

Ta­kođe, rekao mi je da bi ja tre­balo da pre­u­zmem rukovođe­nje celom medijskom ope­racijom.

Utorak, 27. april - Pu­tovanje automobilom i ručak u zam­ku nadomak Brisela, koji je koristio Ve­sli Klark. On mi je rekao da posto­ji bom­ba koju žele da upo­tre­be i koja može da uni­šti pro­stor veličine četiri fud­bal­ska igrališta, a da se tek tada aktiviraju gra­nate pa se šte­ta dodat­no pro­širi. Re­kao je da Sr­bi ne zna­ju da je ima­mo. Pi­tanje je je­dino da li da ih upo­zorimo ili je jednostavno upo­tre­bimo?

Te­ško pitanje. Re­kao sam, uko­liko je ipak upo­tre­bite, ja­vite nam ranije da bismo do tada mogli da smi­sli­mo odgovaraju­će obja­šnje­nje.

Če­tvr­tak, 29. april, Da­u­ning strit - Ukazao sam (To­niju Bleru) da veći­na ostalih deli mišlje­nje Bi­la Klin­tona o kop­nenim sna­gama - Šreder, Ši­rak, Jeljcin. Ali, Bler je rekao da vojni stručnjaci tvr­de da bez toga ne možemo da pobedimo, napisao je Kembel, a preneo „Gardijan".
http://www.prva.rs/sr/vesti/drustvo...ju+su+hteli+da+razore+novom+vrstom+bombi.html
Poznato je da je Srbija bila poligon za eksperimentisanje svih mogucih i nemogucih sredstava za unistenja ljudi,kako psihicki,tako i fizicki-unistenje zemlje i svega sto postoji na njoj z:((
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.