Kćerkama...

Sestričinama ne bih ništa rekla u dve ili tri rečenice. Nemam šta da kažem, saveti mogu biti opasni... ali mogu da preporučim mnogo dobrih knjiga, filmova i muzike.

Hm, možda bih mogla da joj kažem da veruje sebi i da ne sluša tetkine mudrolije :)
 
Učila sam je da bude dobra vredna poštena i da ne prodaje svoje mišljenje i stavove niti svoja uverenja
Da je njeno njeno i da nije strasno pogrešiti na greškama se uči
Da ne zavidi nikome i da uživa u svom životu i bavi se više sobom a manje drugima
Da poštuje autoritet ali da uvek misli svojom glavom
Da bude vredna i temeljna
Da vodi računa o sebi
Da ume da odgovori i da se odbrani
Da veruje u prave vrednosti i ne podleže trendovima i instant životu
Da je škola i rad bitan u zivotu
Da ne bude parazit i da se bori i da ne bude stidljiva da traži šta joj treba
Da bude pravedna
Ali i da uživa u životu i ne stresira se
Da je njen život njena stvar
 
Već neko vreme mi se vrti po glavi ideja.
Šta biste napisale svojim kćerkama, ili ako ste tetke, svojim sestričinama, bratanicama , u smislu kratkog saveta- dve tri rečenice- o onome što je najvažnije što biste volele da im prenesete iz ličnog iskustva?
Mogu i muškarci, kćerkama, zašto da ne, čak šta više, dapače.
Tema je možda više za DOM I PORODICU, ali je ovde bolji promet, pa zato ovde. :)

Evo, slušam ovu pesmu...uvek me nekako rastuži i veseli istovremeno...ovaj deo...

.Slipping through my fingers all the time
I try to capture every minute...


Ja bih svakoj od njih na vreme poklonila Kaporovu Sanju i rekla im da ni zbog koga ne gube sebe.
 
Sestričinama ne bih ništa rekla u dve ili tri rečenice. Nemam šta da kažem, saveti mogu biti opasni... ali mogu da preporučim mnogo dobrih knjiga, filmova i muzike.

Hm, možda bih mogla da joj kažem da veruje sebi i da ne sluša tetkine mudrolije :)

Сестричинама не бих ни ја, ипак је саветовање родитељска ствар.

Мада, тетке су највољеније и некад се више слушају него родитељи...али је мач са две оштрице.
 

Крене моја сестричина на факултет, дође кући после две недеље и каже, ја се тамо не враћам. Не могу без тате и маме, не знам никога, све ми је тешко.

Сестра дигла фрку, разговарала, свађала се, кумила, молила, ни макац.

Дођем на кафу, разговарамо, она ми све исприча, и ја се сложим са њом, али провучем да није баш сасвим сама, живи са братом који је исто студент, годину дана старији...

Аха, па јесте, али он има своје друштво, мене не зарезују.

И ја предложим да се врати и буде тамо још месец дана, да издржи због мене, па ако не иде, да се слободно врати кући, јер њеној мами је лакше да поднесе разочарење, него да има болесно дете.

Оде она, и долази тек после 6 месеци, љуби ме, грли ме, захваљује се, јао шта бих урадила да није било тебе, одустала бих у старту, а сад ми је баш супер :lol:

После сам размишљала, а шта да јој се нешто десило у тих месец дана, да флипне, или налети на неки ауто, или јој се нешто деси на некој журци, како бих ја носила тај терет до краја живота?

И решила сам, никад више, нека родитељи решавају сами ствари са својом децом, тетке су ту да воле, засмејавају, љубе, тетоше и крај...
 
0C8530A5-7260-4435-822B-69692DC1C362.jpg

Fali samo slika. Koja i nije od neke važnosti.
 
Celog života sam se psihički pripremao na to da ću imati kćerke. I onda prvo dobismo sina. Tek posle njega dve kćerke.

Sad kad vidim sebe i njih sve, tek sad znam zašto mi Bog nije dao odmah kćerku. Valjalo je prvo napraviti ozbiljne pripreme terena za ta divna prefinjena nežna stvorenja. Valjalo je sazreti i pronići dublje u našu istoriju, daleko stariju od patrijarhata u koji ja nikada nisam ni verovao da je ovdašnji tradicionalni.

Valjalo je i da sin i ja održavamo snagu i kondiciju, kao i radne navike, ali i borbenu gotovost :)
 
Dok one rastu, gledam i ja da što više naučim o odrastanju žena. Shvatio sam mnogo toga iz saveta psihologa, sociologa, pa i pouka svetih otaca.

Možda im i ne poručujem mnogo, ali ih grlim i ljubim mnogo. Srednja ima običaj, da kad god dođemo kući, da ona se pretvara da spava. Samo zato da bi je tata nosio od kola do kuće. Sad ona već i najavi da će spavati kad se vratimo kući i traži da je nosim do kauča u trpezariji. Samo da bi to doživela da je ja nosim u rukama uspavanu. Rekao bih da tim gestom joj poručujem da sam uvek tu za nju.

A da joj sad probam poručiti nešto, možda bih još rekao: nije dovoljno samo to da si drugačija, ili posebna. Budi retka.
 
Dok one rastu, gledam i ja da što više naučim o odrastanju žena. Shvatio sam mnogo toga iz saveta psihologa, sociologa, pa i pouka svetih otaca.

Možda im i ne poručujem mnogo, ali ih grlim i ljubim mnogo. Srednja ima običaj, da kad god dođemo kući, da ona se pretvara da spava. Samo zato da bi je tata nosio od kola do kuće. Sad ona već i najavi da će spavati kad se vratimo kući i traži da je nosim do kauča u trpezariji. Samo da bi to doživela da je ja nosim u rukama uspavanu. Rekao bih da tim gestom joj poručujem da sam uvek tu za nju.

A da joj sad probam poručiti nešto, možda bih još rekao: nije dovoljno samo to da si drugačija, ili posebna. Budi retka.

imas ti jos da ucis o zenama... :lol:
 
Како то мислиш да приходе задржи за себе?

Кад је сама наравно да приходе задржава за себе, али ако је удата...

Ако сам добро разумела, ти сматраш да у браку треба да постоје моје и његове паре?

Мени то звучи као да правиш одступницу, а то није добар савет за особу која ће некада ступити у брак.
 
Како то мислиш да приходе задржи за себе?

Кад је сама наравно да приходе задржава за себе, али ако је удата...

Ако сам добро разумела, ти сматраш да у браку треба да постоје моје и његове паре?

Мени то звучи као да правиш одступницу, а то није добар савет за особу која ће некада ступити у брак.

Da ne prica o visini prihoda.
 
Da ne prica o visini prihoda.

Исто је то, приходи у браку су заједнички.

Замисли ситуацију у којој она зарађује много више, он мало, и она крије приходе да би шта, појела пљескавицу кријући се?

Купила себи скупу гардеробу или парфем, док он носи поцепане фармерке?

А онда се обрне ситуација, па он почне да зарађује и запали на Јамајку сам...

Не би јој баш било право, зар не?

Новчаник у браку је заједнички, баш као и бриге и проблеми, деца, срећа...
 
Исто је то, приходи у браку су заједнички.

Замисли ситуацију у којој она зарађује много више, он мало, и она крије приходе да би шта, појела пљескавицу кријући се?

Купила себи скупу гардеробу или парфем, док он носи поцепане фармерке?

А онда се обрне ситуација, па он почне да зарађује и запали на Јамајку сам...

Не би јој баш било право, зар не?

Новчаник у браку је заједнички, баш као и бриге и проблеми, деца, срећа...

:klap:
 

Back
Top