Ti si nešto posebno. Ko to ne vidi, taj te i ne zaslužuje. Nisi ni bolja ni gora od drugih, ali ima ono nešto što u tebi pleni, što u tebi "vuče" harizmu, gde god da kreneš, gde god da ideš. Ne znam što je to tako jako, ali je tako...To ti nosiš sa sobom i u sebi. U svemu šta radiš, misliš ili osećaš. Kao što mala kornjačica nosi sve sa sobom, u svom malenom oklopu, kao što pužić nosa svoju kućicu i svoj dom, kao što maleni mrav stalno nešto nosa, tamo - amo, tako i ti...I to u tebi nikada neće prestati. Čak i u tamnim danima za tebe, čak i u toj tuzi, sijalo je najdivnije..jer je sijalo čistotom. I jednom neiskvarenošću. Zbog toga neshvaćena, zbog toga, ubrljana..Neka. Moj san je miran i ja se radujem životu. Biće sve u redu. Hoće.