Viden
Primećen član
- Poruka
- 765
Na svetlost dana su izašle priče svedoka jedne od najkrvavijih epizoda u istoriji Irske, masakr iz 1641 godine protestantskih doseljenika od strane katolika, zahvaljujući velikom istraživačkom projektu u kojem je primenjena nova tehnologija i napredne metode iz forenzičke lingvistike.
Negde u zimu 1641. godine, tokom irske pobune, grupa naoružanih muškaraca je napala kuću i porodicu Ann Butler, koja je bila doseljenica protestantske vere u Co. Carlow-u. Tokom upada u kojem je kuća preturena i opljačkana, njoj je rečeno da su oni bili na meti zati što je njena porodica ”pripadala puritanskim protestantima”. Nedugo zatim, doprle su do nje glasine od susetke Jane Jones, koja joj je prenela da je videla ”35 Engleza kako idu na pogubljenje”, uključujući žene i decu.
Portdaun masakr, ilustracija sa jednog pamfleta iz 18. veka
Njeno svedočanstvo bilo je jedno od 8000 izjava sakupljenih u ”Iskazima” Henrija Džonsa, rane 1642. godine o napadima na protestante tokom prvih meseci pobune. Jedini problem je bio što su to bila prepričavanja koja su podpirivala fanatičan strah koji je podelio narod po verskoj osnovi. Ova podela je nastavljena i uvećana i imala je tragične posledice sve do današnjih dana, a čini osnovu problema u Severnoj Irskoj.
Pored toga, pobuna iz 1641. i naročito ubijanje civila protenstantske vere, bilo je opravdanje za zauzimanje Irske od strane Parlamentaraca u periodu od 1649. do 1653. godine, kada je zemlja, bogatstvo i politička moć prešla isključivo iz ruku starijih katoličkih doseljenika na mlađe, protestantske doseljenike. To je označilo kraj Keltske Irske i formiranje protestantske linije nasleđivanja koja je vladala Irskom do proglašenja njene nezavisnosti 1921.
1641. Najveći masakr u irskoj i britanskoj istoriji
Ova svedočanstva su ostala veoma ”osetljiva” tokom proteklih 400 godina i njihova dostupnost je bila ograničena da bi se sprečilo razbuktavanje verskih tenzija. Novonastala slobodna država Irska 1930-tih stavila je veto na predlog Komisije za rukopise da se objave ”Iskazi”. To bi bilo ”neinteresantno i grozno za čitanje”, rekla je irska vlada toga vremena, te neće biti objavljeno dok ne bude najpre cenzurisano.
”Iskazi” su postali emotivan simbol ulsterskih protestanata o nepravdi katolika, što im je dalo povoda da ih isključe iz političke vlasti i dovoljan razlog zbog koga ujedinjena Irska nikad ne bi bila prihvaćena od strane protestantskih unionista u Severnoj Irskoj. Čak i danas, priče o masakrima nad protestantima iz 1641., još uvek stvara snažne emocije i ogorčenje, u kontekstu sektaških podela u obe verske zajednice u Severnoj Irskoj. Upravo iz tog razloga, odustalo se od narednih pokušaja da se objave ”Iskazi” tokom 1960-tih.
Iako možemo zasigurno da kažemo da masakri nisu bili unapred planirani, to je svakako najveći zabeleženi masakr i u britanskoj i u irskoj istoriji, sa hiljadama ubistava na obe strane. Kada se čitaju ”Iskazi”, moramo imati na umu da oni sadrže samo patnje protestanata, ali ne i osvetu vlasti i protestanata usmerenu protiv katolika, koja je odnela isto toliko života na drugoj strani.
Masakr iz 1641 godine protestantskih doseljenika od strane katolika
Sa smirivanjem prilika u Severnoj Irskoj, odlučeno je da se ”Iskazi” učine dostupnim za javnost. Projekat je započet 2005. i uključivao je naučnike iz Trinitija, Aberdina i Kembridža, kako lingvista, tako i eksperata za tehniku, sve u svemu, preko 50 ljudi. Projekat su nadgledali Džejn Olmejer i Majkl O Siokru, dvoje najpoznatijih istoričara rane moderne Irske.
Kada se ”Iskazi” posmatraju kao primaran izvor, treba znati napraviti razliku između svedočanstava očevidaca i prepričavanja, naglasio je profesor Moril, jedan od istraživača na ovom projektu.Direktna iskustva ljud,i u osnovi su dala sliku o protestantima koji su opljačkani, obnaživani i isterivani iz sopstvenih kuća, ali ne i masakrirani. Nasilje je korišćeno, ”da bi se okončao otpor”, a većina onih koji su izgubili život, bili su muškarci.
Ipak, ono što su svedoci čuli iz druge ruke, u užasnim glasinama koje su se prenosile između izbeglica koje su navirale u Dablin i lučke gradove, bio je grozomoran scenario masakra, torture, silovanja i ubijanja žena i dece. Kada su priče doprle do Engleske, to je dovelo do protesta u zemlji koja je već bila usred građanskog rata, pri čemu je verska netolerancija bila ključni povod za rat. Jednu trećinu svih izdanja objavljenih u Engleskoj tokom 1642,, ticala se pogroma u Irskoj, a većina je isticala da su pogromi deo unapred isplaniranih i sadističkih pokolja, kojima je upravljalo katoličko sveštenstvo.
Šta kažete?
Mnogo je krvav taj zapadnoeuropski barok.
Negde u zimu 1641. godine, tokom irske pobune, grupa naoružanih muškaraca je napala kuću i porodicu Ann Butler, koja je bila doseljenica protestantske vere u Co. Carlow-u. Tokom upada u kojem je kuća preturena i opljačkana, njoj je rečeno da su oni bili na meti zati što je njena porodica ”pripadala puritanskim protestantima”. Nedugo zatim, doprle su do nje glasine od susetke Jane Jones, koja joj je prenela da je videla ”35 Engleza kako idu na pogubljenje”, uključujući žene i decu.
Portdaun masakr, ilustracija sa jednog pamfleta iz 18. veka
Njeno svedočanstvo bilo je jedno od 8000 izjava sakupljenih u ”Iskazima” Henrija Džonsa, rane 1642. godine o napadima na protestante tokom prvih meseci pobune. Jedini problem je bio što su to bila prepričavanja koja su podpirivala fanatičan strah koji je podelio narod po verskoj osnovi. Ova podela je nastavljena i uvećana i imala je tragične posledice sve do današnjih dana, a čini osnovu problema u Severnoj Irskoj.
Pored toga, pobuna iz 1641. i naročito ubijanje civila protenstantske vere, bilo je opravdanje za zauzimanje Irske od strane Parlamentaraca u periodu od 1649. do 1653. godine, kada je zemlja, bogatstvo i politička moć prešla isključivo iz ruku starijih katoličkih doseljenika na mlađe, protestantske doseljenike. To je označilo kraj Keltske Irske i formiranje protestantske linije nasleđivanja koja je vladala Irskom do proglašenja njene nezavisnosti 1921.
1641. Najveći masakr u irskoj i britanskoj istoriji
Ova svedočanstva su ostala veoma ”osetljiva” tokom proteklih 400 godina i njihova dostupnost je bila ograničena da bi se sprečilo razbuktavanje verskih tenzija. Novonastala slobodna država Irska 1930-tih stavila je veto na predlog Komisije za rukopise da se objave ”Iskazi”. To bi bilo ”neinteresantno i grozno za čitanje”, rekla je irska vlada toga vremena, te neće biti objavljeno dok ne bude najpre cenzurisano.
”Iskazi” su postali emotivan simbol ulsterskih protestanata o nepravdi katolika, što im je dalo povoda da ih isključe iz političke vlasti i dovoljan razlog zbog koga ujedinjena Irska nikad ne bi bila prihvaćena od strane protestantskih unionista u Severnoj Irskoj. Čak i danas, priče o masakrima nad protestantima iz 1641., još uvek stvara snažne emocije i ogorčenje, u kontekstu sektaških podela u obe verske zajednice u Severnoj Irskoj. Upravo iz tog razloga, odustalo se od narednih pokušaja da se objave ”Iskazi” tokom 1960-tih.
Iako možemo zasigurno da kažemo da masakri nisu bili unapred planirani, to je svakako najveći zabeleženi masakr i u britanskoj i u irskoj istoriji, sa hiljadama ubistava na obe strane. Kada se čitaju ”Iskazi”, moramo imati na umu da oni sadrže samo patnje protestanata, ali ne i osvetu vlasti i protestanata usmerenu protiv katolika, koja je odnela isto toliko života na drugoj strani.
Masakr iz 1641 godine protestantskih doseljenika od strane katolika
Sa smirivanjem prilika u Severnoj Irskoj, odlučeno je da se ”Iskazi” učine dostupnim za javnost. Projekat je započet 2005. i uključivao je naučnike iz Trinitija, Aberdina i Kembridža, kako lingvista, tako i eksperata za tehniku, sve u svemu, preko 50 ljudi. Projekat su nadgledali Džejn Olmejer i Majkl O Siokru, dvoje najpoznatijih istoričara rane moderne Irske.
Kada se ”Iskazi” posmatraju kao primaran izvor, treba znati napraviti razliku između svedočanstava očevidaca i prepričavanja, naglasio je profesor Moril, jedan od istraživača na ovom projektu.Direktna iskustva ljud,i u osnovi su dala sliku o protestantima koji su opljačkani, obnaživani i isterivani iz sopstvenih kuća, ali ne i masakrirani. Nasilje je korišćeno, ”da bi se okončao otpor”, a većina onih koji su izgubili život, bili su muškarci.
Ipak, ono što su svedoci čuli iz druge ruke, u užasnim glasinama koje su se prenosile između izbeglica koje su navirale u Dablin i lučke gradove, bio je grozomoran scenario masakra, torture, silovanja i ubijanja žena i dece. Kada su priče doprle do Engleske, to je dovelo do protesta u zemlji koja je već bila usred građanskog rata, pri čemu je verska netolerancija bila ključni povod za rat. Jednu trećinu svih izdanja objavljenih u Engleskoj tokom 1642,, ticala se pogroma u Irskoj, a većina je isticala da su pogromi deo unapred isplaniranih i sadističkih pokolja, kojima je upravljalo katoličko sveštenstvo.
Šta kažete?
Mnogo je krvav taj zapadnoeuropski barok.
Poslednja izmena:
