Аутор је протопрезвитер ставрофор Александар Живановић. Линк:
https://drive.google.com/file/d/1npINEJUQANgm90N4-5DSHvXEUCfg295I/view?usp=drivesdk
https://drive.google.com/file/d/1npINEJUQANgm90N4-5DSHvXEUCfg295I/view?usp=drivesdk
Катихизис из 1934. за преузимање
- Začetnik teme Gedeon
- Datum pokretanja
Plauerone
Primećen član
- Poruka
- 939
jel mozes da objasnis da katihazis ima raznih tj od razlicitih autora,jesu li svi isti ,u cemu je razlika?
Ima različitih autora. Katihizis je udžbenik za početnike u veri, bukvar, sa čestim sadržajem - pitanje - odgovor. Razlika može biti u opširnosti, da li su za decu, odrasle...
Evo i u tekstualnom obliku navedeni katihizi. Deo po deo
Plauerone
Primećen član
- Poruka
- 939
Ovde. Neke rečenice iz katihizisa mogu izazvati zanimljive rasprave.
Plauerone
Primećen član
- Poruka
- 939
mislis na prvi post il nesto novo?
Pravoslavni hrišćanski katihizis
Za III razred srednjih škola
Primljen na konkursu i odobren za udžbenik od sv. arhijer. Sinoda pod Sin. br. 1801-29 i na osnovu mišljenja Glavnog prosvetnog saveta pod S. br. 837-29 od 24 januara 1930 od Ministarstva prosvete S. n. br. 3801 od 28 Februara 1930 god.
sastavio
Protoprezviter stavrofor
Aleksandar Živanović
profesor na kr. srednjim školama u Osijeku.
OSIJEK
ŠTAMPARIJA ANTUNA ROTA
1934
Za III razred srednjih škola
Primljen na konkursu i odobren za udžbenik od sv. arhijer. Sinoda pod Sin. br. 1801-29 i na osnovu mišljenja Glavnog prosvetnog saveta pod S. br. 837-29 od 24 januara 1930 od Ministarstva prosvete S. n. br. 3801 od 28 Februara 1930 god.
sastavio
Protoprezviter stavrofor
Aleksandar Živanović
profesor na kr. srednjim školama u Osijeku.
OSIJEK
ŠTAMPARIJA ANTUNA ROTA
1934
Poslednja izmena:
Plauerone
Primećen član
- Poruka
- 939
to vidim nego sam mislio da saljes nesto novo .citam pa pauza stigo sam do pola
Uvod
Pitanje: Kakvu mi veru verujemo.
Odgovor: Mi verujemo pravoslavnu hrišćansku veru.
Pit. Ko nas je naučio toj veri?
Odg. Toj nas je veri naučio Gospod Bog.
P. - Šta nam zapoveda naša vera?
O. - Naša nam vera zapoveda šta i kako da verujemo i kako da živimo.
P. - Odakle ćemo to naučiti?
O. - To ćemo naučiti iz knjige koja se zove katihizis.
O katihizisu
P. - Kakva je knjiga katihizis?
O. - Katihizis jeste knjiga koja nas uči volji Božjoj, iskazanoj u Božjem otkrivenju.
P. - Šta znači reč katihizis?
O. - Katihizis sa grčkog na srpski znači usmena nastava.
P. - Zašto je katihizis usmena nastava, kad se on štampa u knjigu?
O. - U stara hrišćanska vremena su se krštavali mnogi odrasli ljudi. Naša sv. Crkva je, kada su se oni prijavili da hoće da postanu hrišćani, oglašavala ili objavljivala njihovu nameru, a njih je
uvrštavala u red t. zv. oglašenih. Ti oglašeni su imali da duže ili kraće vreme uče hrišćansku veru i da dobrim svojim životom pokažu da hoće da stupe u hrišćanstvo iz čistih namera, a ne iz nekih računa. Oglašeni su dobivali od hrišćanskih sveštenika i naročitih hrišćanskih veroučitelja usmenu pouku u hrišćanskoj veri, pa su puštani i na neka hrišćanska bogosluženja. Oni su se do krštenja zvali oglašeni (katihumeni); njihovi učitelji su se po grčkom zvali katihete, nastava, koju su dobivali, zvala se po grčkom katihizis (nastava za oglašene).
P. - Zašto je potrebno da pravoslavni hrišćanin izuči katihizis svoje Crkve?
O. - Svaki pravoslavni hrišćanin treba da izuči katihizis svoje Crkve, jer će iz njega naučiti poznavati Boga i Njegovu svetu volju, a to je prva i najsvetija dužnost svakog čoveka, osobito hrišćanina.
P. - Odakle je uzeto sve što je izloženo
u katihizisu?
O. - Sve što je u katihizisu, uzeto je iz
Božjeg otkrivenja koje je jedini izvor naše vere.
P. - Ko čuva natprirodno Božje otkrivenje da se ne iskvari?
O. -Natprirodno Božje otkrivenje čuva sv. pravoslavna Crkva.
P. - Kako se deli natprirodno Božje otkrivenje?
O. - Natprirodno Božje otkrivenje se deli na Sv. predanje i Sv. pismo.
Pitanje: Kakvu mi veru verujemo.
Odgovor: Mi verujemo pravoslavnu hrišćansku veru.
Pit. Ko nas je naučio toj veri?
Odg. Toj nas je veri naučio Gospod Bog.
P. - Šta nam zapoveda naša vera?
O. - Naša nam vera zapoveda šta i kako da verujemo i kako da živimo.
P. - Odakle ćemo to naučiti?
O. - To ćemo naučiti iz knjige koja se zove katihizis.
O katihizisu
P. - Kakva je knjiga katihizis?
O. - Katihizis jeste knjiga koja nas uči volji Božjoj, iskazanoj u Božjem otkrivenju.
P. - Šta znači reč katihizis?
O. - Katihizis sa grčkog na srpski znači usmena nastava.
P. - Zašto je katihizis usmena nastava, kad se on štampa u knjigu?
O. - U stara hrišćanska vremena su se krštavali mnogi odrasli ljudi. Naša sv. Crkva je, kada su se oni prijavili da hoće da postanu hrišćani, oglašavala ili objavljivala njihovu nameru, a njih je
uvrštavala u red t. zv. oglašenih. Ti oglašeni su imali da duže ili kraće vreme uče hrišćansku veru i da dobrim svojim životom pokažu da hoće da stupe u hrišćanstvo iz čistih namera, a ne iz nekih računa. Oglašeni su dobivali od hrišćanskih sveštenika i naročitih hrišćanskih veroučitelja usmenu pouku u hrišćanskoj veri, pa su puštani i na neka hrišćanska bogosluženja. Oni su se do krštenja zvali oglašeni (katihumeni); njihovi učitelji su se po grčkom zvali katihete, nastava, koju su dobivali, zvala se po grčkom katihizis (nastava za oglašene).
P. - Zašto je potrebno da pravoslavni hrišćanin izuči katihizis svoje Crkve?
O. - Svaki pravoslavni hrišćanin treba da izuči katihizis svoje Crkve, jer će iz njega naučiti poznavati Boga i Njegovu svetu volju, a to je prva i najsvetija dužnost svakog čoveka, osobito hrišćanina.
P. - Odakle je uzeto sve što je izloženo
u katihizisu?
O. - Sve što je u katihizisu, uzeto je iz
Božjeg otkrivenja koje je jedini izvor naše vere.
P. - Ko čuva natprirodno Božje otkrivenje da se ne iskvari?
O. -Natprirodno Božje otkrivenje čuva sv. pravoslavna Crkva.
P. - Kako se deli natprirodno Božje otkrivenje?
O. - Natprirodno Božje otkrivenje se deli na Sv. predanje i Sv. pismo.
Poslednja izmena:
O Sv. predanju i Sv. pismu
P. - Šta je Sv. predanje?
O. - Sv. predanje jeste nepisana Božja volja koja se isprva čuvala usmenim kazivanjem od kolena na koleno, i prelazila od starijih mlađima.
P. - Je li i danas Sv. predanje nezapisano?
O. - Da se ne bi Sv. predanje iskvarilo, sv. oci hrišćanske Crkve su ga zapisali u svojim spisima, a vaseljenski i pomesni crkveni sabori su ga utvrdili u svojim simvolima, pravilima i ustanovama, te njega tako čuva celo i nepovređeno sv. pravoslavna Crkva.
P. - Šta je Sv. pismo?
O. - Sv. pismo jeste zapisana volja i nauka Božja u knjigama koje se zajedno zovu Biblija.
P. - Šta je starije. Sv. predanje ili Sv. pismo?
O. - Sv. predanje je starije od Sv. pisma, jer ljudi u prastaro doba nisu ni znali čitati i pisati (a ima ih takvih i danas), te je bilo potrebno poučiti ih živom rečju. Prvi je Mojsije počeo zapisivati Božju volju i nauku u knjige Sv. pisma. I Gospod Isus Hristos je učio narod živom rečju, a tek kasnije je Njegova nauka zapisana.
P. - Zašto je Božja volja zapisana u Sv. pismu?
O. - Božja je volja zato zapisana u Sv. pismo, da bi se Božje otkrivenje tačno sačuvalo.
P. - Kad je Božje otkrivenje zapisano u Sv. pismu, je li nam onda i danas potrebno i Sv. predanje?
O. - I danas nam je potrebno i Sv. predanje zato što nisu sve istine Božjeg otkrivenja zapisane u Sv. pismu. Ima ih koje se čuvaju samo u Sv. predanju. Osim toga bez Sv. predanja ne bi se mogla pravilno razumeti mnoga mesta iz Sv. pisma. A predanje je još potrebno i za pravilno i tačno vršenje sv. tajni i sveštenih obreda.
P. - Šta je Sv. predanje?
O. - Sv. predanje jeste nepisana Božja volja koja se isprva čuvala usmenim kazivanjem od kolena na koleno, i prelazila od starijih mlađima.
P. - Je li i danas Sv. predanje nezapisano?
O. - Da se ne bi Sv. predanje iskvarilo, sv. oci hrišćanske Crkve su ga zapisali u svojim spisima, a vaseljenski i pomesni crkveni sabori su ga utvrdili u svojim simvolima, pravilima i ustanovama, te njega tako čuva celo i nepovređeno sv. pravoslavna Crkva.
P. - Šta je Sv. pismo?
O. - Sv. pismo jeste zapisana volja i nauka Božja u knjigama koje se zajedno zovu Biblija.
P. - Šta je starije. Sv. predanje ili Sv. pismo?
O. - Sv. predanje je starije od Sv. pisma, jer ljudi u prastaro doba nisu ni znali čitati i pisati (a ima ih takvih i danas), te je bilo potrebno poučiti ih živom rečju. Prvi je Mojsije počeo zapisivati Božju volju i nauku u knjige Sv. pisma. I Gospod Isus Hristos je učio narod živom rečju, a tek kasnije je Njegova nauka zapisana.
P. - Zašto je Božja volja zapisana u Sv. pismu?
O. - Božja je volja zato zapisana u Sv. pismo, da bi se Božje otkrivenje tačno sačuvalo.
P. - Kad je Božje otkrivenje zapisano u Sv. pismu, je li nam onda i danas potrebno i Sv. predanje?
O. - I danas nam je potrebno i Sv. predanje zato što nisu sve istine Božjeg otkrivenja zapisane u Sv. pismu. Ima ih koje se čuvaju samo u Sv. predanju. Osim toga bez Sv. predanja ne bi se mogla pravilno razumeti mnoga mesta iz Sv. pisma. A predanje je još potrebno i za pravilno i tačno vršenje sv. tajni i sveštenih obreda.
O Svetom pismu posebno
P. - Kad su napisane knjige Sv. pisma
O. - Knjige Sv. pisma su napisane jedne
pre, a druge posle rođenja Hristova. One prve sačinjavaju Stari zavet, a druge Novi zavet.
P. - Šta je Stari zavet?
O. - Stari zavet jeste stari savez Boga sa čovekom u kome je Bog dao Svoje obećanje ljudima da će im poslati Spasitelja, i spremao ljude da dostojno prime svoga Spasitelja.
P. - Šta je Novi zavet?
O. - Novi zavet jeste novi savez između Boga i čoveka u kome je Bog ispunio Svoje obećanje i poslao ljudima Svoga jedinca Sina za Spasitelja.
P. - Koliko ima knjiga u Sv. pismu?
O. - Stari zavet ima 22 knjige, a Novi 27 knjiga.
P. - Ko je napisao knjige Sv. pisma?
O. - Stari zavet su napisali Bogom nadahnuti ljudi, proroci, a Novi - sv. Hristovi apostoli i njihovi pomagači; zato je celo Sv. pismo Božja reč.
P. - Kako se dele po sadržini knjige Sv. pisma?
O. - I starozavetne i novozavetne knjige Sv. pisma dele se na zakonske, istorijske, poučne i proročke.
P. - Koje su knjige Staroga zaveta?
O. - Knjige Staroga zaveta jesu ove:
a) Zakonske knjige Staroga zaveta u kojima su zakoni koje je Bog dao izrailjskom narodu preko Mojsija:
1 Knjiga postanju (Bitije),
2 Knjiga izlaska (Ishod),
3 Knjiga levitska (Levit),
4 Knjiga brojeva (Čisla),
5 Knjga ponovljenih zakona (Vtorozakonije). Svih tih pet knjiga napisao je Mojsije, i zato se zovu Mojsіjevo petoknjižje (po grčkom: Pentateuh), a kraće se zovu Mojsijev zakon. Sve govore o čuvanju i širenju
volje Božje među ljudima od postanja sveta i čoveka do dolaska Izrailjaca do obećane zemlje.
b) Istorijske knjige Staroga zaveta izlažu čuvanje i širenje volje Božje u izrailjskom narodu od smrti Mojsijeve do povratka izrailjskog naroda iz vavilonskog ropstva u njihovu zemlju, dakle sve do onog vremena kad se već približio dolazak Spasiteljev na zemlju. Te su knjige:
6 Knjiga Isusa Navina,
7 Knjiga o sudijama i njen dodatak knjiga o Ruti,
8 Prva i druga knjiga o carevima
9 Treća i četvrta knjiga o carevima,
10 Prva i druga knjiga Dnevnika
11 Knjiga Jezdrina i Nejemijina,
12 Knjiga o Jestiri.
v) Poučne knjige Staroga zaveta izlažu pouke za pravedan život:
13 Knjiga o Jovu,
14 Psalmi Davidovi
15 Priče Solomonove
16 Knjiga propovednikova,
17 Pesma nad pesmama.
g) Proročke knjige Staroga zaveta izlažu proroštva o budućim događajima od kojih su najvažnija proroštva o dolasku, životu i stradanju Gospoda Isusa Hrista:
18 Knjiga proroka Isaije,
19 Knjiga proroka Jeremije
20 Knjiga proroka Jezekilja,
21 Knjiga proroka Danila. To su četiri velika proroka,
22 Knjiga dvanaest malih proroka (Osije, Joila, Amosa, Avdije, Jone, Miheja, Nauma, Avakuma, Sofonije, Ageja, Zaharije i Malahije).
P. - Kad su napisane knjige Sv. pisma
O. - Knjige Sv. pisma su napisane jedne
pre, a druge posle rođenja Hristova. One prve sačinjavaju Stari zavet, a druge Novi zavet.
P. - Šta je Stari zavet?
O. - Stari zavet jeste stari savez Boga sa čovekom u kome je Bog dao Svoje obećanje ljudima da će im poslati Spasitelja, i spremao ljude da dostojno prime svoga Spasitelja.
P. - Šta je Novi zavet?
O. - Novi zavet jeste novi savez između Boga i čoveka u kome je Bog ispunio Svoje obećanje i poslao ljudima Svoga jedinca Sina za Spasitelja.
P. - Koliko ima knjiga u Sv. pismu?
O. - Stari zavet ima 22 knjige, a Novi 27 knjiga.
P. - Ko je napisao knjige Sv. pisma?
O. - Stari zavet su napisali Bogom nadahnuti ljudi, proroci, a Novi - sv. Hristovi apostoli i njihovi pomagači; zato je celo Sv. pismo Božja reč.
P. - Kako se dele po sadržini knjige Sv. pisma?
O. - I starozavetne i novozavetne knjige Sv. pisma dele se na zakonske, istorijske, poučne i proročke.
P. - Koje su knjige Staroga zaveta?
O. - Knjige Staroga zaveta jesu ove:
a) Zakonske knjige Staroga zaveta u kojima su zakoni koje je Bog dao izrailjskom narodu preko Mojsija:
1 Knjiga postanju (Bitije),
2 Knjiga izlaska (Ishod),
3 Knjiga levitska (Levit),
4 Knjiga brojeva (Čisla),
5 Knjga ponovljenih zakona (Vtorozakonije). Svih tih pet knjiga napisao je Mojsije, i zato se zovu Mojsіjevo petoknjižje (po grčkom: Pentateuh), a kraće se zovu Mojsijev zakon. Sve govore o čuvanju i širenju
volje Božje među ljudima od postanja sveta i čoveka do dolaska Izrailjaca do obećane zemlje.
b) Istorijske knjige Staroga zaveta izlažu čuvanje i širenje volje Božje u izrailjskom narodu od smrti Mojsijeve do povratka izrailjskog naroda iz vavilonskog ropstva u njihovu zemlju, dakle sve do onog vremena kad se već približio dolazak Spasiteljev na zemlju. Te su knjige:
6 Knjiga Isusa Navina,
7 Knjiga o sudijama i njen dodatak knjiga o Ruti,
8 Prva i druga knjiga o carevima
9 Treća i četvrta knjiga o carevima,
10 Prva i druga knjiga Dnevnika
11 Knjiga Jezdrina i Nejemijina,
12 Knjiga o Jestiri.
v) Poučne knjige Staroga zaveta izlažu pouke za pravedan život:
13 Knjiga o Jovu,
14 Psalmi Davidovi
15 Priče Solomonove
16 Knjiga propovednikova,
17 Pesma nad pesmama.
g) Proročke knjige Staroga zaveta izlažu proroštva o budućim događajima od kojih su najvažnija proroštva o dolasku, životu i stradanju Gospoda Isusa Hrista:
18 Knjiga proroka Isaije,
19 Knjiga proroka Jeremije
20 Knjiga proroka Jezekilja,
21 Knjiga proroka Danila. To su četiri velika proroka,
22 Knjiga dvanaest malih proroka (Osije, Joila, Amosa, Avdije, Jone, Miheja, Nauma, Avakuma, Sofonije, Ageja, Zaharije i Malahije).
P. - Koje su knjige Novog zaveta?
O. - Zakonske knjige Novoga zavega jesta četiri jevanđelja:
1 Jevanđelje po Mateju
2 Jevanđelje po Marku,
3 Jevanđelje po Luki,
4 Jevanđelje po Jovanu.
P. - Šta znači reč jevanđelje?
O. - Jevanđelje znači blagu ili radosnu vest o dolasku Spasiteljevu. Četiri jevanđelja sadrže u sebi opis života i rada i nauku Gospoda Isusa Hrista. Zato što govore o našem spasenju, nazivaju se blaga ili radosna vest. To su najvažnije knjige u celom Sv. pismu.
Istorijska knjiga Novoga zaveta jeste:
5 Dela apostolska. I nju je napisao sv. jevanđelist Luka. Ona opisuje rad sv. apostola oko širenja Crkve Hristove posle vaznesenja Gospodnjeg.
Poučne knjige Novoga zaveta izlažu pouke za pravoslavno verovanje i pravedan život. U tim knjigama je protumačena nauka Gospoda Isusa Hrista.
To su:
6-12 Sedam sabornih poslanica: jedna od Jakova, dve od Petra, tri od Jovana i jedna od Jude. Saborne se zovu zato, jer su upućene celoj Crkvi.
13-26 Četrnaest poslanica sv. apostola Pavla: jedna Rimljanima, dve Korinćanima, jedna Galaćanima,
jedna Filipljanima, jedna Efescima, jedna Kološanima, dve Solunjanima, dve Timoteju, jedna Titu, jedna Filimonu i jedna Jevrejima.
Proročka knjiga Novog zaveta jeste:
27 Otkrivenje sv. Jovana Bogoslova (po grčkom Apokalipsis) u kome se opisuje buduća sudbina sveta i Crkve Hristove.
P. Ima li osim tih nabrojenih knjiga u Sv. pismu još kakvih pobožnih knjiga?
O. - Uz Sveto pismo Staroga zaveta štampaju se još neke pobožne knjige koje nisu priznate za knjige Sv. pisma, ali ih Crkva preporučuje za čitanje i utvrđivanje u veri. Takove su: Knjiga premudrosti Solomonove, knjiga mudraca Siraha, tri knjige Makavejske, knjiga o pobožnom Tovitu, knjiga o
Juditi.
P. - Na kome su jeziku napisane knjige Sv. pisma?
O. - Knjige staroga zaveta napisane su na jevrejskom jeziku, a prevedene su u III veku pre Hrista na grčki. Novozavetne knjige su napisane na grčkom jeziku. Celo Sv. pismo je prevedeno skoro na sve jezike sveta. Na srpski je preveo Slari zavet Đura Daničić a Novi - Vuk St. Karadžić. Ovi prevodi nisu odobreni od Crkve.
P. - Kako valja čitati Sv. pismo?
O. - Sv. pismo valja čitati kao Božju reč sa obožnošću i sa namerom da se iz njega poučimo, utvrdimo u veri i potaknemo na pravedan život.
P. - Smemo li sami tumačiti Sv. pismo?
O. - Sv. pismo ne smemo tumačiti sami, nego ga moramo razumevati i primati onako kako je to rastumačila sv. Crkva.
O. - Zakonske knjige Novoga zavega jesta četiri jevanđelja:
1 Jevanđelje po Mateju
2 Jevanđelje po Marku,
3 Jevanđelje po Luki,
4 Jevanđelje po Jovanu.
P. - Šta znači reč jevanđelje?
O. - Jevanđelje znači blagu ili radosnu vest o dolasku Spasiteljevu. Četiri jevanđelja sadrže u sebi opis života i rada i nauku Gospoda Isusa Hrista. Zato što govore o našem spasenju, nazivaju se blaga ili radosna vest. To su najvažnije knjige u celom Sv. pismu.
Istorijska knjiga Novoga zaveta jeste:
5 Dela apostolska. I nju je napisao sv. jevanđelist Luka. Ona opisuje rad sv. apostola oko širenja Crkve Hristove posle vaznesenja Gospodnjeg.
Poučne knjige Novoga zaveta izlažu pouke za pravoslavno verovanje i pravedan život. U tim knjigama je protumačena nauka Gospoda Isusa Hrista.
To su:
6-12 Sedam sabornih poslanica: jedna od Jakova, dve od Petra, tri od Jovana i jedna od Jude. Saborne se zovu zato, jer su upućene celoj Crkvi.
13-26 Četrnaest poslanica sv. apostola Pavla: jedna Rimljanima, dve Korinćanima, jedna Galaćanima,
jedna Filipljanima, jedna Efescima, jedna Kološanima, dve Solunjanima, dve Timoteju, jedna Titu, jedna Filimonu i jedna Jevrejima.
Proročka knjiga Novog zaveta jeste:
27 Otkrivenje sv. Jovana Bogoslova (po grčkom Apokalipsis) u kome se opisuje buduća sudbina sveta i Crkve Hristove.
P. Ima li osim tih nabrojenih knjiga u Sv. pismu još kakvih pobožnih knjiga?
O. - Uz Sveto pismo Staroga zaveta štampaju se još neke pobožne knjige koje nisu priznate za knjige Sv. pisma, ali ih Crkva preporučuje za čitanje i utvrđivanje u veri. Takove su: Knjiga premudrosti Solomonove, knjiga mudraca Siraha, tri knjige Makavejske, knjiga o pobožnom Tovitu, knjiga o
Juditi.
P. - Na kome su jeziku napisane knjige Sv. pisma?
O. - Knjige staroga zaveta napisane su na jevrejskom jeziku, a prevedene su u III veku pre Hrista na grčki. Novozavetne knjige su napisane na grčkom jeziku. Celo Sv. pismo je prevedeno skoro na sve jezike sveta. Na srpski je preveo Slari zavet Đura Daničić a Novi - Vuk St. Karadžić. Ovi prevodi nisu odobreni od Crkve.
P. - Kako valja čitati Sv. pismo?
O. - Sv. pismo valja čitati kao Božju reč sa obožnošću i sa namerom da se iz njega poučimo, utvrdimo u veri i potaknemo na pravedan život.
P. - Smemo li sami tumačiti Sv. pismo?
O. - Sv. pismo ne smemo tumačiti sami, nego ga moramo razumevati i primati onako kako je to rastumačila sv. Crkva.
Podela Katihizisa
P. - Zašto nam je dato natprirodno Božje otkrivenje?
O. - Natprirodno Božje otkrivenje dao nam je Bog, da možemo Boga poznati, u Njega pravo verovati, živeti po Njegovoj svetoj volji i tako se spasti.
P. - Šta nam je, dakle, potrebno za spasenje?
O. - Za spasenje nam je potrebna vera i dobra dela.
P. - Može li se spasti ko ne veruje?
O. - Bez vjeri nevozmožno ugoditi Bogu (Bez vere nije moguće ugoditi Bogu, Jevr. 11, 6), pa se nije moguće ni spasti.
P. - Može li se čovek spasti ako veruje, a nema dobrih dela?
O. - Bez dobrih dela nema ni spasenja, jer ko nema dobrih dela, nema ni vere. Jakože tjelo bez duha mertvo jest, tako i vjera bez duha mertva jest (Vera bez dobrih dela je mrtva kao što je telo bez duha mrtvo. Jak. 2, 26).
P. - Kako se deli katihizis?
O. - Katihizis se deli na dva dela, na nauku o veri i nauku o dobrim delima.
P. - Odakle se možemo naučiti pravoj veri?
O. - Pravoj se veri možemo naučiti iz simvola vere.
P. - Odakle možemo naučiti kako treba činiti dobra dela?
O. - Kako treba činiti dobra dela, možemo naučiti iz Božjih zapovesti.
P. - Zašto nam je dato natprirodno Božje otkrivenje?
O. - Natprirodno Božje otkrivenje dao nam je Bog, da možemo Boga poznati, u Njega pravo verovati, živeti po Njegovoj svetoj volji i tako se spasti.
P. - Šta nam je, dakle, potrebno za spasenje?
O. - Za spasenje nam je potrebna vera i dobra dela.
P. - Može li se spasti ko ne veruje?
O. - Bez vjeri nevozmožno ugoditi Bogu (Bez vere nije moguće ugoditi Bogu, Jevr. 11, 6), pa se nije moguće ni spasti.
P. - Može li se čovek spasti ako veruje, a nema dobrih dela?
O. - Bez dobrih dela nema ni spasenja, jer ko nema dobrih dela, nema ni vere. Jakože tjelo bez duha mertvo jest, tako i vjera bez duha mertva jest (Vera bez dobrih dela je mrtva kao što je telo bez duha mrtvo. Jak. 2, 26).
P. - Kako se deli katihizis?
O. - Katihizis se deli na dva dela, na nauku o veri i nauku o dobrim delima.
P. - Odakle se možemo naučiti pravoj veri?
O. - Pravoj se veri možemo naučiti iz simvola vere.
P. - Odakle možemo naučiti kako treba činiti dobra dela?
O. - Kako treba činiti dobra dela, možemo naučiti iz Božjih zapovesti.
Prvi deo
O veri
P. - Šta je vera?
O. - Vera jeste čvrsto ubeđenje i priznavanje onoga što ne vidimo kao da vidimo (Jevr. 11, 1).
P. - Gde je ukratko izložena cela naša vera?
O. - Cela naša pravoslavna hrišćanska vera izložena je ukratko u nikejsko-carigradskom simvolu vere.
P. Šta znači reč simvol?
O. Reč simvol je grčka i znači: znak. Po tome se znaku poznaje prava vera.
P. - Šta izlaže simvol vere?
O. - Simvol vere izlaže nauku o jednom Bogu u tri lica, o našem spasenju i budućem životu.
P. - Zašto se ovaj simvol zove nikejsko-carigradski?
O. - Simvola je bilo u našoj Crkvi više. Danas je u upotrebi simvol, tj. kratak pregled svega što hrišćanin treba da veruje, koji je sastavljen na vaseljenskim saborima: prvom (u Nikeji 325 godine) i drugome (u Carigradu 381 godine).
P. - Šta su vaseljenski sabori?
O. - Vaseljenski sabori jesu skupovi episkopa, po mogućnosti iz celoga sveta, koji su održani da odbrane i učvrste pravu veru i da propišu pravila za hrišćanski život.
P. Kako glasi nikejsko-carigradski simvol vere?
O. - Nikejsko-carigradski simvol vere glasi ovako:
Slovenski:
1. Vjeruju vo jedinago Boga Otca, vsederžitelja, Tvorca nebu i zemlji, vidimim že vsjem i nevidimim.
2. I vo jedinago Gospoda Isusa Hrista, Sina Božija, jedinorodnago, iže ot Otca roždenago prežde vsjeh, vjek; svjeta ot svjeta, Boga istina ot Boga istina, roždena, ne sotvorena, jedinosuščna Otcu, imže vjsa biša.
3. Nas radi čelovjek, i našego radi spasenija, sšedšago s nebes i voplotivšagosja ot Duha Svjata i Mariji Djevi i vočelovječšasja.
4. Raspjatago že za ni pri Pontijstjem Pilatje, i stradavša i pogrebena.
5. I voskresšago v tretij den po pisanijem.
6. I vozšedšago na nebesa i sjedčašča odesnuju Otca.
7. I paki grjaduščago so slavoju suditi živim i mertvim, jegože carstviju ne budet konca.
8. I v Duha Svjatago, Gospoda životvorjaščago, iže ot Otca ishodjaščago, iže so Otcem i Sinom spoklanjajema i soslavima, glagolavšago proroki.
9. Vo jedinu svjatuju, sobornuju i apostolskuju cerkov.
10. Ispovjeduju jedino kreščenije vo ostavljenije grjehov.
11. Čaju voskresenija mertvih.
12. I žizni buduščago vjeka. Amin.
O veri
P. - Šta je vera?
O. - Vera jeste čvrsto ubeđenje i priznavanje onoga što ne vidimo kao da vidimo (Jevr. 11, 1).
P. - Gde je ukratko izložena cela naša vera?
O. - Cela naša pravoslavna hrišćanska vera izložena je ukratko u nikejsko-carigradskom simvolu vere.
P. Šta znači reč simvol?
O. Reč simvol je grčka i znači: znak. Po tome se znaku poznaje prava vera.
P. - Šta izlaže simvol vere?
O. - Simvol vere izlaže nauku o jednom Bogu u tri lica, o našem spasenju i budućem životu.
P. - Zašto se ovaj simvol zove nikejsko-carigradski?
O. - Simvola je bilo u našoj Crkvi više. Danas je u upotrebi simvol, tj. kratak pregled svega što hrišćanin treba da veruje, koji je sastavljen na vaseljenskim saborima: prvom (u Nikeji 325 godine) i drugome (u Carigradu 381 godine).
P. - Šta su vaseljenski sabori?
O. - Vaseljenski sabori jesu skupovi episkopa, po mogućnosti iz celoga sveta, koji su održani da odbrane i učvrste pravu veru i da propišu pravila za hrišćanski život.
P. Kako glasi nikejsko-carigradski simvol vere?
O. - Nikejsko-carigradski simvol vere glasi ovako:
Slovenski:
1. Vjeruju vo jedinago Boga Otca, vsederžitelja, Tvorca nebu i zemlji, vidimim že vsjem i nevidimim.
2. I vo jedinago Gospoda Isusa Hrista, Sina Božija, jedinorodnago, iže ot Otca roždenago prežde vsjeh, vjek; svjeta ot svjeta, Boga istina ot Boga istina, roždena, ne sotvorena, jedinosuščna Otcu, imže vjsa biša.
3. Nas radi čelovjek, i našego radi spasenija, sšedšago s nebes i voplotivšagosja ot Duha Svjata i Mariji Djevi i vočelovječšasja.
4. Raspjatago že za ni pri Pontijstjem Pilatje, i stradavša i pogrebena.
5. I voskresšago v tretij den po pisanijem.
6. I vozšedšago na nebesa i sjedčašča odesnuju Otca.
7. I paki grjaduščago so slavoju suditi živim i mertvim, jegože carstviju ne budet konca.
8. I v Duha Svjatago, Gospoda životvorjaščago, iže ot Otca ishodjaščago, iže so Otcem i Sinom spoklanjajema i soslavima, glagolavšago proroki.
9. Vo jedinu svjatuju, sobornuju i apostolskuju cerkov.
10. Ispovjeduju jedino kreščenije vo ostavljenije grjehov.
11. Čaju voskresenija mertvih.
12. I žizni buduščago vjeka. Amin.
Srpski
Verujem u jednoga Boga Oca, svedržitelja, stvoritelja neba i zemlje, i svega što se vidi i što se ne vidi.
I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjega, jedinorodnoga, Koji je od Oca rođen pre svih vekova, Koji je svetlost od svetlosti, Koji je Bog istiniti od Boga istinitoga, Koji je rođen, ne stvoren, Koji je jednosuštan Ocu, kroz Koga je sve postalo,
Koji je radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s nebesa i primio telo od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek,
Koji je raspet za nas u vreme Pontijskog Pilata, i stradao i pogreben bio,
I Koji je uskrsnuo u treći dan po pisanju,
I Koji je uzišao na nebesa i sedi s desne strane Ocu,
I Koji će opet doći sa slavom da sudi živima i mrtvima, Kojega carstvu neće biti kraja.
I u Duha Svetoga, Gospoda Koji život daje, Koji od Oca izilazi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje poštuje i slavi, Koji je govorio kroz proroke.
U jednu svetu, opštu i apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova.
Očekujem vaskrsenje mrtvih.
I živog budućega veka. Amin
P. - Šta izlaže i kako se deli simvol vere?
O. - Simvol vere izlaže nauku o jednome Bogu u tri lica, o našem spasenju i večnom životu, a deli se na dvanaest članova.
Prvi član simvola vere
O Bogu i Njegovim svojstvima
P. - Zašto ispovedamo veru u jednoga Boga?
O. - Ispovedamo da je samo jedan Bog zato, jer nema i ne može biti više bogova osim Njega. Gospod Bog naš naš Gospod jedino jest (Gospod Bog naš jedini je Bog. Vtoroz. 6. 4).
P. - Možemo li mi ljudi potpuno znati Boga?
O. - Potpuno znati Boga i Njegovu prirodu ne možemo; jer Bog vo svjetje živjet nepristupnjem (Bog živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti. Tim. 6, 16). Zato i ne kažemo u simvolu vere: znam Boga, nego verujem u Boga. Pored toga mi smo grešni, a Bog je savršen i svet, te Ga mi ne možemo dokučiti svojim ograničenim razumom.
P. - Ako ne možemo znati Boga potpuno, možemo li ipak imati o Njemu pojma i znanja?
O. - Mi znamo Boga i Njegova svojstva utoliko, ukoliko nam je On to otkrio i koliko je potrebno za naše spasenje,
P. - Kakav je Bog po Svojoj prirodi?
O. - Bog je po Svojoj prirodi duh, tj. nema tela, te se i ne može videti. Gospod Hristos je rekao: Duh jest Bog (Duh je Bog. Jov. 4, 24).
P. - Kad Bog nema tela, zašto se u Sv. pismu spominju Božje oči da sve vide, uši da sve čuju, ruka da je snažna, srce da je dobro?
O. - Bogu se u Sv. pismu pripisuju delovi tela čovečjeg, da se na taj način lakše shvate Božja svojstva.
P. - Koje su Božja svojstva?
O. - Božja svojstva jesu: Bog je večan, sveznajuć, svemoguć, svuda prisutan, neizmenjiv, premudar, preblag, najpravedniji.
P. - Mogu li se nabrojiti sva svojstva Božja?
O. - Ne mogu, jer, kad bismo znali sva Božja svojstva, onda bismo znali tačno i Boga, a a to to je nemoguće.
Verujem u jednoga Boga Oca, svedržitelja, stvoritelja neba i zemlje, i svega što se vidi i što se ne vidi.
I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjega, jedinorodnoga, Koji je od Oca rođen pre svih vekova, Koji je svetlost od svetlosti, Koji je Bog istiniti od Boga istinitoga, Koji je rođen, ne stvoren, Koji je jednosuštan Ocu, kroz Koga je sve postalo,
Koji je radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s nebesa i primio telo od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek,
Koji je raspet za nas u vreme Pontijskog Pilata, i stradao i pogreben bio,
I Koji je uskrsnuo u treći dan po pisanju,
I Koji je uzišao na nebesa i sedi s desne strane Ocu,
I Koji će opet doći sa slavom da sudi živima i mrtvima, Kojega carstvu neće biti kraja.
I u Duha Svetoga, Gospoda Koji život daje, Koji od Oca izilazi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje poštuje i slavi, Koji je govorio kroz proroke.
U jednu svetu, opštu i apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova.
Očekujem vaskrsenje mrtvih.
I živog budućega veka. Amin
P. - Šta izlaže i kako se deli simvol vere?
O. - Simvol vere izlaže nauku o jednome Bogu u tri lica, o našem spasenju i večnom životu, a deli se na dvanaest članova.
Prvi član simvola vere
O Bogu i Njegovim svojstvima
P. - Zašto ispovedamo veru u jednoga Boga?
O. - Ispovedamo da je samo jedan Bog zato, jer nema i ne može biti više bogova osim Njega. Gospod Bog naš naš Gospod jedino jest (Gospod Bog naš jedini je Bog. Vtoroz. 6. 4).
P. - Možemo li mi ljudi potpuno znati Boga?
O. - Potpuno znati Boga i Njegovu prirodu ne možemo; jer Bog vo svjetje živjet nepristupnjem (Bog živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti. Tim. 6, 16). Zato i ne kažemo u simvolu vere: znam Boga, nego verujem u Boga. Pored toga mi smo grešni, a Bog je savršen i svet, te Ga mi ne možemo dokučiti svojim ograničenim razumom.
P. - Ako ne možemo znati Boga potpuno, možemo li ipak imati o Njemu pojma i znanja?
O. - Mi znamo Boga i Njegova svojstva utoliko, ukoliko nam je On to otkrio i koliko je potrebno za naše spasenje,
P. - Kakav je Bog po Svojoj prirodi?
O. - Bog je po Svojoj prirodi duh, tj. nema tela, te se i ne može videti. Gospod Hristos je rekao: Duh jest Bog (Duh je Bog. Jov. 4, 24).
P. - Kad Bog nema tela, zašto se u Sv. pismu spominju Božje oči da sve vide, uši da sve čuju, ruka da je snažna, srce da je dobro?
O. - Bogu se u Sv. pismu pripisuju delovi tela čovečjeg, da se na taj način lakše shvate Božja svojstva.
P. - Koje su Božja svojstva?
O. - Božja svojstva jesu: Bog je večan, sveznajuć, svemoguć, svuda prisutan, neizmenjiv, premudar, preblag, najpravedniji.
P. - Mogu li se nabrojiti sva svojstva Božja?
O. - Ne mogu, jer, kad bismo znali sva Božja svojstva, onda bismo znali tačno i Boga, a a to to je nemoguće.
Poslednja izmena:
O Sv. Trojici
P. - Zašto se u prvom članu simvola vere ispoveda vera u jednog Boga Oca?
O. - Vera u jednoga Boga Oca ispoveda se zato da se naglasi da su u jednome Bogu tri lica: Bog Otac, Bog Sin i Bog Duh Sveti. U ovome se članku govori o Bogu Ocu, u drugome se govori o Bogu Sinu, a u osmome o Bogu Duhu Svetom.
P. - Otkuda znamo da je jedan Bog u tri lica?
O. - Gospod Isus Hristos je zapovedio apostolima: šedše naučite vsja jaziki, krestjašče ih vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha (Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Mat. 28, 19). Tako su učili i sv. apostoli.
P. - Je li svako Božje lice Bog?
O. - Svako Božje lice jeste pravi Bog i sva su lica ravna između sebe po božanskoj prirodi, ali ipak nisu tri Boga, nego su sva tri lica jedan Bog.
P. - Kako su sjedinjena tri Božja lica u jednoga Boga?
O. - Kako su sjedinjena tri Božja lica u jednoga Boga, ne znamo i ne možemo znati, jer je to tajna božanstva.
P. - Ima li kakve razlike između božanskih lica?
O. - Između božanskih lica nema razlike po njihovoj prirodi i božanskoj moći, ali se razlikuju između sebe kao lica ličnim svojstvima.
P. - Koja su lična svojstva Božja?
O. - Bog Otac nije rođen i ne ishodi. Bog Sin se večno rađa od Boga Oca. Bog Duh Sveti večno ishodi od Boga Oca.
P. - Kako vidljivo ispovedamo veru u jednog triličnog Boga?
O. - Vidljivo ispovedamo veru u jednoga triličnog Boga kad se sa tri prva prsta desne ruke, složena ujedno i ravno, krstimo uz izgovaranje molitvice: Vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha. Amin.
P. - Kako se zovu ujedno tri Božja lica, sjedinjena u jednog Boga?
O. - Jedan Bog u tri lica zove se jednim imenom Sv. Trojica.
P. - Je li se Sv. Trojica kada pokazala vidljivo?
O. - Jedan trilični Bog se pokazao vidljivo o krštenju Gospodnjem, kad se Bog Otac javio u glasu, Bog Sin se kao čovek krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti se javio u obliku goluba.
P. - Zašto se u prvom članu simvola vere ispoveda vera u jednog Boga Oca?
O. - Vera u jednoga Boga Oca ispoveda se zato da se naglasi da su u jednome Bogu tri lica: Bog Otac, Bog Sin i Bog Duh Sveti. U ovome se članku govori o Bogu Ocu, u drugome se govori o Bogu Sinu, a u osmome o Bogu Duhu Svetom.
P. - Otkuda znamo da je jedan Bog u tri lica?
O. - Gospod Isus Hristos je zapovedio apostolima: šedše naučite vsja jaziki, krestjašče ih vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha (Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Mat. 28, 19). Tako su učili i sv. apostoli.
P. - Je li svako Božje lice Bog?
O. - Svako Božje lice jeste pravi Bog i sva su lica ravna između sebe po božanskoj prirodi, ali ipak nisu tri Boga, nego su sva tri lica jedan Bog.
P. - Kako su sjedinjena tri Božja lica u jednoga Boga?
O. - Kako su sjedinjena tri Božja lica u jednoga Boga, ne znamo i ne možemo znati, jer je to tajna božanstva.
P. - Ima li kakve razlike između božanskih lica?
O. - Između božanskih lica nema razlike po njihovoj prirodi i božanskoj moći, ali se razlikuju između sebe kao lica ličnim svojstvima.
P. - Koja su lična svojstva Božja?
O. - Bog Otac nije rođen i ne ishodi. Bog Sin se večno rađa od Boga Oca. Bog Duh Sveti večno ishodi od Boga Oca.
P. - Kako vidljivo ispovedamo veru u jednog triličnog Boga?
O. - Vidljivo ispovedamo veru u jednoga triličnog Boga kad se sa tri prva prsta desne ruke, složena ujedno i ravno, krstimo uz izgovaranje molitvice: Vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha. Amin.
P. - Kako se zovu ujedno tri Božja lica, sjedinjena u jednog Boga?
O. - Jedan Bog u tri lica zove se jednim imenom Sv. Trojica.
P. - Je li se Sv. Trojica kada pokazala vidljivo?
O. - Jedan trilični Bog se pokazao vidljivo o krštenju Gospodnjem, kad se Bog Otac javio u glasu, Bog Sin se kao čovek krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti se javio u obliku goluba.
O Božjem promislu
P. - Zašto se Bog u simvolu vere naziva svedržitelj?
O. - Bog je svedržitelj zato, jer On održava sve u svetu Svojom mudrošću i snagom.
P. - Kako se zove staranje Božje o svetu?
O. - Staranje Božje o svetu zove se promisao Božji.
P. - Za koga se Bog stara?
O. - Bog se stara za sva Svoja stvorenja, a osobito za čoveka. On je rekao: Vozzrite na ptici nebesnija, jako ne sejut, ni žnut, ni sobirajut v žitnici, i Otec vaš nebesnij pitajet ih. Ne vi li pače lučši ih jeste? (Pogledajte na ptice nebeske, kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice, pa Otac vaš nebesni hrani ih, - niste li vi mnogo pretežniji od njih? (Mat. 6, 26)
P. - U čemu se vidi osobita briga Božja za čoveka?
O. - Čoveka je Bog stvorio naročitim aktom po Svojoj slici i prilici, postavio ga je na čelo svih Svojih stvorenja, odmah ga je po stvaranju uveo u raj i dao mu svako blaženstvo. Posle učinjenog greha obećao mu je, a posle i poslao, za spasitelja samoga Svoga jedinca Sina da postrada za ljudsko spasenje.
P. - Kad se Bog brine za ceo svet, kako može biti zla u svetu?
O. - Zlo ne dolazi od Boga, nego ponajviše od nas samih i naših grehova. Ako Bog pusti na nas kadgod kakvo zlo, to nam je opomena da se popravimo.
P. - Propada li čovek, ako naiđe na njega nesreća?
O. - Ni u najvećoj nesreći neće čovek propasti, ako se moli Bogu i svojim se čestitim životom bori protiv zla.
P. - Zašto se Bog u simvolu vere naziva svedržitelj?
O. - Bog je svedržitelj zato, jer On održava sve u svetu Svojom mudrošću i snagom.
P. - Kako se zove staranje Božje o svetu?
O. - Staranje Božje o svetu zove se promisao Božji.
P. - Za koga se Bog stara?
O. - Bog se stara za sva Svoja stvorenja, a osobito za čoveka. On je rekao: Vozzrite na ptici nebesnija, jako ne sejut, ni žnut, ni sobirajut v žitnici, i Otec vaš nebesnij pitajet ih. Ne vi li pače lučši ih jeste? (Pogledajte na ptice nebeske, kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice, pa Otac vaš nebesni hrani ih, - niste li vi mnogo pretežniji od njih? (Mat. 6, 26)
P. - U čemu se vidi osobita briga Božja za čoveka?
O. - Čoveka je Bog stvorio naročitim aktom po Svojoj slici i prilici, postavio ga je na čelo svih Svojih stvorenja, odmah ga je po stvaranju uveo u raj i dao mu svako blaženstvo. Posle učinjenog greha obećao mu je, a posle i poslao, za spasitelja samoga Svoga jedinca Sina da postrada za ljudsko spasenje.
P. - Kad se Bog brine za ceo svet, kako može biti zla u svetu?
O. - Zlo ne dolazi od Boga, nego ponajviše od nas samih i naših grehova. Ako Bog pusti na nas kadgod kakvo zlo, to nam je opomena da se popravimo.
P. - Propada li čovek, ako naiđe na njega nesreća?
O. - Ni u najvećoj nesreći neće čovek propasti, ako se moli Bogu i svojim se čestitim životom bori protiv zla.
Poslednja izmena:
O Bogu stvoritelju
P. - Zašto simvol vere naziva Boga stvoriteljem neba i zemlje?
O. - Bog se zato naziva stvoriteljem neba i zemlje i svega što se vidi i što se ne vidi, jer sve što na svetu postoji, stvorio je Bog. Bog sotvori vsja, jelika na nebesi i na zemlji, vidimaja i nevidimaja. (Bog je stvorio sve što je na nebu i na zemlji, što se vidi i što se ne vidi. Kološ. 1, 16).
P. - Iz čega je Bog stvorio svet?
O. - Bog je ceo svet stvorio, tj. načinio ga je iz ničega Svojim svemogućstvom
P. - Kako se deli svet?
O. - Svet se deli na nevidljivi, a to su duše ljudske i anđeli, i na vidljivi, a to su sva stvorenja što se vide.
O nevidljivom svetu
P. - Ko su anđeli?
O. - Anđeli su Božji stvorovi koji se ne vide, jer su duhovi, te nemaju tela, a obdareni su od Boga jačom voljom i snagom nego ljudi.
P. - Šta znači reč anđeo?
O. - Anđeo je grčka reč i znači vesnik. Anđeli se zato zovu vesnici, jer je njih Bog stvorio da Njemu služe i da naveštavaju ljudima Njegovu volju.
P. - Koliko ima anđela?
O. - Anđela ima vrlo mnogo. Spasitelj je u vrtu Getsimanskom rekao da bi mu Otac nebeski, kad bi Ga zamolio, poslao u pomoć više od dvanaest legija anđela. Vidi se to i po tome što je svakom čoveku dao Bog njegova anđela čuvara ili hranitelja.
P. - Zašto nam je Bog dao anđela čuvara ili hranitelja?
O. - Bog nam je dao anđela čuvara da nas štiti od zla i da se moli Bogu za nas.
P. - Dokle nas čuva naš anđeo čuvar?
O. - Naš anđeo čuvar čuva nas samo dotle dok smo dobri, a kad činimo greh, ostavlja nas.
P. - Jesu li svi anđeli dobri?
O. - Sve je anđele stvorio Bog dobrima, ali su neki anđeli u neposlušnosti otpali od Boga, izgubili milost Njegovu i postali zli anđeli ili đavoli.
P. - Kakvo je delovanje zlih anđela?
O. - Zli anđeli navađaju ljude na zlo i uvlače ih u bede i nesreće.
P. - Mogu li nam zli anđeli pakosti činiti?
O. - Zli nam anđeli mogu mnogo pakosti činiti, ali nas ne mogu uništiti, ako se molimo Bogu i svome anđelu čuvaru.
P. - Jesu li zli anđeli jači od našeg anđele čuvara?
O. Zli anđeli nisu jači od našega anđela čuvara, jer dobrom anđelu Bog daje snagu da pobedi đavola.
P. - Kad je stvoren nevidljivi svet?
O. - Nevidljivi svet je stvoren pre vidljivoga.
P. - Zašto simvol vere naziva Boga stvoriteljem neba i zemlje?
O. - Bog se zato naziva stvoriteljem neba i zemlje i svega što se vidi i što se ne vidi, jer sve što na svetu postoji, stvorio je Bog. Bog sotvori vsja, jelika na nebesi i na zemlji, vidimaja i nevidimaja. (Bog je stvorio sve što je na nebu i na zemlji, što se vidi i što se ne vidi. Kološ. 1, 16).
P. - Iz čega je Bog stvorio svet?
O. - Bog je ceo svet stvorio, tj. načinio ga je iz ničega Svojim svemogućstvom
P. - Kako se deli svet?
O. - Svet se deli na nevidljivi, a to su duše ljudske i anđeli, i na vidljivi, a to su sva stvorenja što se vide.
O nevidljivom svetu
P. - Ko su anđeli?
O. - Anđeli su Božji stvorovi koji se ne vide, jer su duhovi, te nemaju tela, a obdareni su od Boga jačom voljom i snagom nego ljudi.
P. - Šta znači reč anđeo?
O. - Anđeo je grčka reč i znači vesnik. Anđeli se zato zovu vesnici, jer je njih Bog stvorio da Njemu služe i da naveštavaju ljudima Njegovu volju.
P. - Koliko ima anđela?
O. - Anđela ima vrlo mnogo. Spasitelj je u vrtu Getsimanskom rekao da bi mu Otac nebeski, kad bi Ga zamolio, poslao u pomoć više od dvanaest legija anđela. Vidi se to i po tome što je svakom čoveku dao Bog njegova anđela čuvara ili hranitelja.
P. - Zašto nam je Bog dao anđela čuvara ili hranitelja?
O. - Bog nam je dao anđela čuvara da nas štiti od zla i da se moli Bogu za nas.
P. - Dokle nas čuva naš anđeo čuvar?
O. - Naš anđeo čuvar čuva nas samo dotle dok smo dobri, a kad činimo greh, ostavlja nas.
P. - Jesu li svi anđeli dobri?
O. - Sve je anđele stvorio Bog dobrima, ali su neki anđeli u neposlušnosti otpali od Boga, izgubili milost Njegovu i postali zli anđeli ili đavoli.
P. - Kakvo je delovanje zlih anđela?
O. - Zli anđeli navađaju ljude na zlo i uvlače ih u bede i nesreće.
P. - Mogu li nam zli anđeli pakosti činiti?
O. - Zli nam anđeli mogu mnogo pakosti činiti, ali nas ne mogu uništiti, ako se molimo Bogu i svome anđelu čuvaru.
P. - Jesu li zli anđeli jači od našeg anđele čuvara?
O. Zli anđeli nisu jači od našega anđela čuvara, jer dobrom anđelu Bog daje snagu da pobedi đavola.
P. - Kad je stvoren nevidljivi svet?
O. - Nevidljivi svet je stvoren pre vidljivoga.
O vidljivom svetu
P. - Kako je Bog stvorio vidljivi svet?
O. - Vidljivi je svet stvorio Bog iz ničega samo Svojom rečju. U početku je Bog stvorio nebo i zemlju. Zemlja je bila neuređena i pusta. A onda je Bog iz stvorene materije uredio svet za šest dana ovako: U prvi dan je stvorio Bog svetlost; u drugi vidljivo nebo ili vazduh; u treći je odelio zemlju od vode, te postadoše mora, jezera i reke, a suha je zemlja postala plodna, te je Bog zapovedio da iz zemlje nikne bilje, trava i drveće; u četvrti dan se pokazalo sunce, mesec i zvezde; u peti dan je stvorio Bog ribe i ptice, a u šesti dan stvori Bog suhozemne životinje i naposletku čoveka.
P. - Šta je bilo posle stvaranja u sedmi dan?
O. - Sedmi dan je otpočinuo Bog od Svojih dela, da nama ljudima dade primer da šest dana marljivo radimo, a sedmi dan da posvetimo Bogu.
P. - Je li i čoveka stvorio Bog iz ničega?
O. - Prvome čoveku dao je Bog telo od zemlje i uduhnuo mu je besmrtnu dušu. Tako se svaki čovek sastoji iz tela i duše.
P. - Kako je stvorio Bog čoveka?
O. - Za sva ostala bića Bog je samo rekao: Neka postanu! A za čoveka se trilični Bog savetovao ovako: Sotvori čelovjeka po obrazu našemu i po podobiju (Da stvorimo čoveka po našoj slici i prilici! Bit. 1, 26). I stvorio je Bog čoveka po Svojoj slici.
P. - U čemu je u čoveku Božja slika i prilika?
O. - Slika i prilika Božja u čoveku jeste u duši njegovoj, jer Bog nema tela, pa mu čovek ne može ni biti sličan po telu. Slika Božja u čoveku (obraz Božji) jesu sva svojstva naše duše: besmrtnost, razum, slobodna volja, savest i osećaji. A priliku Božju (podobije Božje) stiče čovek kad razvija te svoje duševne snage, te još sličniji postaje Bogu. Sa slikom Božjom se, dakle, svi rađamo, a priliku Božju stičemo sami svojim životom.
P. - Ko je bio prvi čovek ?
O. - Prvi čovek bio je Adam, a prvu ženu, Evu, stvorio je Bog od rebra Adamova.
P. - Šta su nama Adam i Eva?
O. - Adam i Eva su naši praroditelji, jer se ceo rod ljudski rodio od Njih.
P. - Zašto je Bog stvorio čoveka?
O. - Bog je čoveka stvorio, da i čovek učestvuje u Božjem blaženstvu i da živi u sreći.
O. - Kad će čovek živeti u sreći?
O. - Čovek će živeti u sreći onda, ako pozna Boga i Njegovu svetu volju, pa ako u svemu živi po svetoj Božjoj volji.
P. - Šta ispovedamo prvim članom simvola vere?
O. - Prvim članom simvola vere ispovedamo da je jedan Bog u tri lica, da je on stvorio svet i čoveka i da se brine za sva Svoja stvorenja.
P. - Kako je Bog stvorio vidljivi svet?
O. - Vidljivi je svet stvorio Bog iz ničega samo Svojom rečju. U početku je Bog stvorio nebo i zemlju. Zemlja je bila neuređena i pusta. A onda je Bog iz stvorene materije uredio svet za šest dana ovako: U prvi dan je stvorio Bog svetlost; u drugi vidljivo nebo ili vazduh; u treći je odelio zemlju od vode, te postadoše mora, jezera i reke, a suha je zemlja postala plodna, te je Bog zapovedio da iz zemlje nikne bilje, trava i drveće; u četvrti dan se pokazalo sunce, mesec i zvezde; u peti dan je stvorio Bog ribe i ptice, a u šesti dan stvori Bog suhozemne životinje i naposletku čoveka.
P. - Šta je bilo posle stvaranja u sedmi dan?
O. - Sedmi dan je otpočinuo Bog od Svojih dela, da nama ljudima dade primer da šest dana marljivo radimo, a sedmi dan da posvetimo Bogu.
P. - Je li i čoveka stvorio Bog iz ničega?
O. - Prvome čoveku dao je Bog telo od zemlje i uduhnuo mu je besmrtnu dušu. Tako se svaki čovek sastoji iz tela i duše.
P. - Kako je stvorio Bog čoveka?
O. - Za sva ostala bića Bog je samo rekao: Neka postanu! A za čoveka se trilični Bog savetovao ovako: Sotvori čelovjeka po obrazu našemu i po podobiju (Da stvorimo čoveka po našoj slici i prilici! Bit. 1, 26). I stvorio je Bog čoveka po Svojoj slici.
P. - U čemu je u čoveku Božja slika i prilika?
O. - Slika i prilika Božja u čoveku jeste u duši njegovoj, jer Bog nema tela, pa mu čovek ne može ni biti sličan po telu. Slika Božja u čoveku (obraz Božji) jesu sva svojstva naše duše: besmrtnost, razum, slobodna volja, savest i osećaji. A priliku Božju (podobije Božje) stiče čovek kad razvija te svoje duševne snage, te još sličniji postaje Bogu. Sa slikom Božjom se, dakle, svi rađamo, a priliku Božju stičemo sami svojim životom.
P. - Ko je bio prvi čovek ?
O. - Prvi čovek bio je Adam, a prvu ženu, Evu, stvorio je Bog od rebra Adamova.
P. - Šta su nama Adam i Eva?
O. - Adam i Eva su naši praroditelji, jer se ceo rod ljudski rodio od Njih.
P. - Zašto je Bog stvorio čoveka?
O. - Bog je čoveka stvorio, da i čovek učestvuje u Božjem blaženstvu i da živi u sreći.
O. - Kad će čovek živeti u sreći?
O. - Čovek će živeti u sreći onda, ako pozna Boga i Njegovu svetu volju, pa ako u svemu živi po svetoj Božjoj volji.
P. - Šta ispovedamo prvim članom simvola vere?
O. - Prvim članom simvola vere ispovedamo da je jedan Bog u tri lica, da je on stvorio svet i čoveka i da se brine za sva Svoja stvorenja.
Poslednja izmena:
У питању су уџбеници за школу. Православни катихизис је предмет који се оцењивао у време пре другог светског рата.
Treba čitati stare knjige jer se sad propoveda druga teologija. Ovo je staropravoslavna vera.
ИПХ ЗИЛОТ+
Poznat
- Poruka
- 8.212
Катихизиси су књиге за катихете, тј. Оглашене људе који треба да се крсте у цркви... Користе се и за крштену децу, која морају да уче Христове Заповести сажете у тим катихизисима..
Неки катихизиси су само за клинце школарце, тј. Мањкави су, и нису довољно јасни и сажети...
Најбољи катихизис је светог Филарета Московског, јер прецизира само битно...
Руски су најбољи, јер су имали јаку традицију са семинаријама и академије, за разлику од Срба, Грка, Бугара и Румуна, који су били махом Турско неписмено робље, које је у простоти чувало веру, а не стручно ко Руси...
Plauerone
Primećen član
- Poruka
- 939
imam Nikolajevu "Vera Svetih" ...
Evo iz čega se nekada učilo: https://bfspc.bg.ac.rs/wp-content/uploads/pdf/std/2017/std-2017-15.pdf
