Misli moje...
Da li vas ubijam
ili vam zivot udahnjujem
dok drhtavom rukom
ukletog samotnjaka
pisem reci
zarobljene u tami uma ?
Dzelat ili mati ?
Oprost vam trazim,
misli moje...
Za svaki stih kojim
pecat udarim na vase cutanje.
Iskopane iz bezdana duse,
davno nasukane
na obalu tisine,
gde samoca srce
u kamen pretvara.
Ne zamerite mi
misli moje,
sto vas nanizah u pesmu ovu.
Jer vasa sloboda,
moja je kob.
Pustajuci vas iz tmine,
skupa do Svetlosti koracamo.
Jedino i samo tako disem,
putem vecite sanjalice.
Najda M.
