Moje minijature...
Množe se misli,
praveći zamke za dušu,
dok srce zbunjeno
niti peva, niti jauče.
Zastalo duboko u nedrima,
nešto nedorečeno i teško.
A tako liči na čežnju beskrajnu,
koja se bori sa željom,
da te u zaboravu sačuvam.
Najda M.
********************
Prohladna oktobarska noć,
zebnja u svakom koraku
ka lavirintu snova.
Kad oči sklopim,
ako ispod kapaka
vidim samo mrak,
čujem samo tupu tišinu,
plašim se ,
prestaću da te sanjam.
I ne znam da li ću se
u maglovitom jesenjem jutru
zauvek probuditi ?
Najda M.
*******************
Nisam toliko slaba,
da tek tako pustim
da kroz mene udariš
kao grom,
razliješ nepogodu tuge,
porušiš sve bedeme,
iza kojih čuvam sebe,
odeš i ostaviš pustoš.
Pretvorila sam se u kamen.
Ne može mi ništa
jedna oluja nazvana imenom tvojim.
Samo me duge, duge kiše,
mogu oblikovati u spomenik
jednoj čežnji uzaludnoj.
Najda M.
*********************
Iza zvezda ću dosegnuti,
tražeći tvoje oči.
Kao zlatokrila vila,
ušuškaću se pored tebe
u satensku postelju.
Pevušiću tiho uspavanku.
Dok ti lagano kliziš u san,
spustiću usne na tvoj osmeh
i otići daleko.
Magija jutrom nestaje...
Najda M.
****************************
To što mi je pogled mahovinast,
ne znači da severom hladna lutam.
Usahla zelenooka jezera,
od kiše suza što dušu od tebe opraše.
Sad stojim na obali,privijena uz jablan,
jača nego ikada.
Iz oka mi blista duga iznad polja zelenih,
na licu osmeh širi od pola sveta.
Uvek se Sunce rodi posle kiše...
Najda M.
************************
Oslobodjena,
vaskrsla,
u kapi jutarnje rose
miholjske.
Sunsem okupana,
blistam.
Preporodjena.
Najda M.
**************************
Nestaje lagano
poslednji ožiljak,
melemom tvoje duše izlečen.
Kaplje iz mene poslednja
suza tugovanka.
Lelek kroz goru
vetar u prošlost razneo.
Tek mrva jedna tuge,
na uglu usana,
ispod osmeha se krije.
Poljubi me.
Ukopaj bol u zaborav.
Najda M.
Množe se misli,
praveći zamke za dušu,
dok srce zbunjeno
niti peva, niti jauče.
Zastalo duboko u nedrima,
nešto nedorečeno i teško.
A tako liči na čežnju beskrajnu,
koja se bori sa željom,
da te u zaboravu sačuvam.
Najda M.
********************
Prohladna oktobarska noć,
zebnja u svakom koraku
ka lavirintu snova.
Kad oči sklopim,
ako ispod kapaka
vidim samo mrak,
čujem samo tupu tišinu,
plašim se ,
prestaću da te sanjam.
I ne znam da li ću se
u maglovitom jesenjem jutru
zauvek probuditi ?
Najda M.
*******************
Nisam toliko slaba,
da tek tako pustim
da kroz mene udariš
kao grom,
razliješ nepogodu tuge,
porušiš sve bedeme,
iza kojih čuvam sebe,
odeš i ostaviš pustoš.
Pretvorila sam se u kamen.
Ne može mi ništa
jedna oluja nazvana imenom tvojim.
Samo me duge, duge kiše,
mogu oblikovati u spomenik
jednoj čežnji uzaludnoj.
Najda M.
*********************
Iza zvezda ću dosegnuti,
tražeći tvoje oči.
Kao zlatokrila vila,
ušuškaću se pored tebe
u satensku postelju.
Pevušiću tiho uspavanku.
Dok ti lagano kliziš u san,
spustiću usne na tvoj osmeh
i otići daleko.
Magija jutrom nestaje...
Najda M.
****************************
To što mi je pogled mahovinast,
ne znači da severom hladna lutam.
Usahla zelenooka jezera,
od kiše suza što dušu od tebe opraše.
Sad stojim na obali,privijena uz jablan,
jača nego ikada.
Iz oka mi blista duga iznad polja zelenih,
na licu osmeh širi od pola sveta.
Uvek se Sunce rodi posle kiše...
Najda M.
************************
Oslobodjena,
vaskrsla,
u kapi jutarnje rose
miholjske.
Sunsem okupana,
blistam.
Preporodjena.
Najda M.
**************************
Nestaje lagano
poslednji ožiljak,
melemom tvoje duše izlečen.
Kaplje iz mene poslednja
suza tugovanka.
Lelek kroz goru
vetar u prošlost razneo.
Tek mrva jedna tuge,
na uglu usana,
ispod osmeha se krije.
Poljubi me.
Ukopaj bol u zaborav.
Najda M.
