Čekala sam rominjavu kišu,
da me uspava svežinom
i ritmičnim tapkanjem po opalom lišću.
Nema je.
Samo sparna, teška noć
i tvoja senka sve jača,
nadire u san i mrvi ga u deliće.
Inat tera Mesecu
što se punoćom šepuri na Nebu.
Znaš koliko volim svetlost što je Luna rasipa,
al' još bolje znaš koliko želim
da te sanjam.
Ništa mi ne preostaje ,
sem da kažem spokoju laku noć,
a nesanicu dočekam čašom vina.
Još jednu zoru orosićemo
čežnjivim suzama ...
Najda M.
