Tako blizu nestajanju,
u sumornoj noći.
Kroz grmljavinu ječim
munjama sevam pogledom,
prkoseći zvezdama.
U poslednjem ropcu
dozivam kišu,
ona pljusnu ,spira prašinu,
godina ustajalih.
Skoro će zora rosna.
Miriše jesen rana,
vetrovima rasuta kroz predele
izmedju jave i sna.
Oh, kakva svežina u udahu,
olakšanje u duši.
Budim se ponovo.
Jesen plodna iznova me radja.
Najda M.
