SNOHVATICA
Senke kao aveti plešu.
Kao dodole dozivaju kišu.
A ja bih još malo tišine.
Rasterala sam oblake
previše sive za ovaj tren
prizivanja svetlosti.
Ja, druga,nova,
obučena u ruho pajaca,
oguglala na bol.
Lebdim kroz postojanje,
Kad padnem koračam,
ostavljajući trag neizbrisivi.
Kreni,prati znake.
Ne gubi vreme.
Ono se rasipa niz peščanik
dodajući nam bore.
Ponovo sam snove ukrotila,
zavrtela ringišpil,
postala smeli akrobata,
hodač po ivici.
Žongler vešti,
premećem dobro i zlo,
sreću i setu
za vreću radosti.
Naučiću i tebe,
samo dodji...
Naći ćeš me po sjaju oka,
prepoznaćeš glas,
što liči na zvona što najavljuju jutrenje.
Čemu strah ?!
Neka je mrak,
u tami sam poput zvezde,
blistam,al' nisam pala
od blještavila.
Smehom ubijam zlo,
vetar radjam,kosom lepršam,
rasterujem nemani
što nagrizaju zubom zaborava
ono sveto ,
jedino preostalo u snovima - nas.
Protrljaj oči, oslušni.
Pevam, demoni beže.
Andjeli šire krila,
medju njima crvenokosa vila,
ruke ti pruža.
Nije važno,
što zora nadvladava mrak,
miriše rosa.
Umiću te dodirima na travi.
Neka je to samo san.
Prepusti se,
ljubi do poslednjeg daha.
Fanfare najavljuju novi dan.
Sanjari oplakuju noć na izmaku.
Ti ljubi i raduj se što nisam kao druge.
Devojčica sa punom vrećom
godina zrelih.
Sazdana od tuge i radosti,
uvek sve pola-pola.
I mnogo bola što prikrijem
osmehom vešto.
Pa te ne žigne moja rana.
Ne zaboravi,umem svašta .
Zato požuri,
da okrznemo san.
Samo malo.
Ostavićemo još za drugi put.
Dodji i prepusti se...
Sanjam i kad otvorim oči,
da sunce pozdravim.
Sanjam i za onog ko mi je drag.
Najda M.
...veruj, samo niz rukav sručeni osećaji, čisti kao suza ...Hvala...od