ODLUKA ŠTO NA MOLITVU LIČI...
Pusti,
ma samo me pusti...
Kroz tišinu da prhnem kao ptica iz krletke.
Neka je tama.
Od naše tame svetlija biće.
Zvezde kao lampioni
pretvoriće moj let u čaroliju.
Vaskrsnuću iz mrtvila!
Skloni šake ledene sa mojih bedara.
Davno je ljubav ćutanjem ugušena.
U nedrima iznikao kamen.
Izmedju nas paučina.
Pusti...
Dodir bez duše na prstima,
pogled prazan.
Uzdah težak, bez imalo strasti.
Ni prijatelji više nismo,
ma ni bili nismo.
Pusti...
Obmane nas život u trenu.
Pomisliš da imaš sve,a ostane ništa.
Laž, pusta laž svaki novi dan.
I ode mladost,
progutaše nas godine, navike bespotrebne.
A znaš da ne volim prosečnost.
I zato pusti me...
Da prhnem kao ptica iz krletke u tamu moje tame,
jer tamo snevam ono što nikada razumeo nisi.
Ili nisi hteo, ili nisi smeo da pogledaš
istini u oči.
Ti najbolje znaš.
Kad odem,popričaj sa sobom
kad sa mnom nemušt beše.
Teška samoća pored tebe
i olaka spoznaja ove noći
da ću otići daleko.
Bože...zašto mi je trebalo
toliko vremena da oči otvorim ?!
Ispred mene plava nebeska pučina.
Da jedrim izmedju jave i sna konačno...
Pusti...
Uzalud šake ledene na bedrima vrelim.
I bordo saten pod našim telima.
Kao kudelja iskidani osećaji.
Kao u lokvi krvi ranjeni u muku ležimo.
Nisi umeo ni hteo da me čuvaš.
Iskliznula sam iz okova praznine.
Pusti...
Da prespavam uz ledja tvoja
još noći i noći u mekoj svili
i da osvanem kraj tebe
još hiljadu zora,neću tvoja biti.
Nikada...tebi...
I zato pusti ...
Najda M.
