SUDAR NESPOJIVOSTI
Ujedi rečima,
u šaradi trezvenosti i uvreda.
Trenje besa o bes
i vatra oholosti
od osećaja do mržnje sagorela
do pepela.
Srca ukamenjena, duša obamrla.
Ukopani u iluziju
sopstvenog ubedjenja
da strast ljubav beše
ispustismo godina mnogo
da niz vetar odu
kao gomila bezvredna.
Tren otrežnjenja dugačak beše,
al' vredelo je ...
Put od farse do sopstvenosti
trnovit je.
Bezosećaj je lek najjači
kad ranjen urličeš.
Vatra i voda ne mogu skupa,
zar ne ?!
Hoćeš sve i proguta nas ništa !
Bez prozivki molim bivši dragi !
Strast se ispija na iskap
iz krčaga požude.
Brzo se troši !
Ljubav - to je nešto drugo,
ona se iz semena radja
i neguje kao cvet da bi živela...
Najda M.
