KATARZA - Najda M.

Volela bih jednom
kad sve bolove izrodim
da ih pustim kao slobodne ptice
da odlepršaju iz kaveza moje duše.
Srce iz kamena isčupam,
usadim u huk izvorišta odakle crpim snagu
za svaku zoru novu,
ja iz tame ponikla ,
noćni tragač za malo sreće.

Isplačem sve tuge bez stida,
njima umijem ti lice već išarano godinama.
Osmeh da raširim od istoka do zapada
udahnem duboko vetar koji te naneo
u suton rumeni,
i konačno nesanicu tobom dotočim.
Poglede da utopimo u zvezdano nebo.
Da dišemo u taktu prepoznavanja
salučajne neslučajnosti.
Spustim glavu na rame toplo
i šapnem ti nežno:
- Vredelo je svih ovih godina čekanja...

Ali ja, ne bih bila ja,
da javu ne tražim u snovima !

Najda M.

 

[*BILJA*]

Svaka cast Nadja, jako si me dirnula ovom pesmom (sto bi rekao pesnik- Tvoja me rec dotakla)...
Predivna je cela, zanimljiva i sticem utisak pisana neobicno obicnim ali neverovatno sugestivnim stilom...

"Ali ja, ne bih bila ja,
da javu ne tražim u snovima !"

Ovde se prepoznah, jedino sto MENE opravdava (ti nemas potrebe za tim, ti si iskrena ti), ja sam cesto prisiljena, Svejedno, sve moje cestitke, od

 

[Najda M]

Svaka cast Nadja, jako si me dirnula ovom pesmom (sto bi rekao pesnik- Tvoja me rec dotakla)...
Predivna je cela, zanimljiva i sticem utisak pisana neobicno obicnim ali neverovatno sugestivnim stilom...

"Ali ja, ne bih bila ja,
da javu ne tražim u snovima !"

Ovde se prepoznah, jedino sto MENE opravdava (ti nemas potrebe za tim, ti si iskrena ti), ja sam cesto prisiljena, Svejedno, sve moje cestitke, od

Hvala Biljo...da ja sam iskrena ja...i prema sebi i prema pesmi...

Tako nosim rizik da me mnogi ili ne razumeju uopšte ili misle da karikiram...a ja sam stvarno ja...bilo na javi ili virtuali,
u pesmi je sva moja duša....