JOŠ JEDAN POVRATAK
U podzemlju uma tražim odgovore.
U susretanju vode i svetlosti,
medj' stenama snagom osveštana
molitvu šapućem,
šum vala da ne nadjačam,
lepotu susretanja Svevišnjeg i sebe
da ne narušim.
I ovaj put sa dna da isplovim
jedrima punim pučinom boje duge,
gde se Nebo i more ljube
izazvani talasima koji struje
kroz bilo moje
željno i žedno još trena vremena
u kom ću biti ono što bila jesam.
Žena od kamena.
Vila usnula sa čarolijom
dodira mekog u dlanovima.
Ptica plava visina željna,
koja i pad letom pokrštava
kad se ustremi u vrhove
gde ljubav spava učaurena
u čekanje svitanja vaseljenskih.
Dug je put do zore
kad morem bure lome
sve nemire tela mog
koje pluta kroz vreme
od nemila do nedraga,
tražeć' malo mira,
da udahne ozonsku aromu
bonace u duši...
Najda M.
