Greške pravimo da bi smo iz njih nešto naučili, i biće ih još, jer teško je živeti predvidljivo i nepogrešivo smerno.
Obećah sebi u Božićno jutro rano dok se mesila česnicu,
da ću kao što sam oblikovala hleb,
pokušati da oblikujem život prema sebi i bližnjima,
prijateljima, onim pravim, ako ih budem umela prepoznati.
Ako ne, biće to opet neka greška iz koje ću naučiti za ubuduće...
Česnica, nikad mirisnija i nikad lepša...i ni mrva ostala nije...
Možda je to neki znak da sam načinila nešto dobro i za sebe i za moje najdraže...
Gospod zna !
Najda M.
. A mora se nekad i na prvu loptu, bolje na blogu nego u životu. Kog si vraga stavljala tu oklagiju u ilustraciju
))))