Još jedna čaša vina, već opora od pijančenja u samoći. Još jedna cigareta i pogled polupijan kroz dim,
u prazno, u sivilo neusaglašenosti sa samom sobom.Volim li te previše, da postaneš kob neizlečiva ili te mrzim dovoljno da te šutnem iz sećanja kao praznu bocu lošeg alkohola? Da sve u srču pretvorim, prodišem ili ispustim dušu suzama? Malo je voda na planeti. Da dotočim taj Dunav , što iz njega tvoje oči progone me sablasno.
Drčna, glumim neku jačinu , da s pikavcem ugazim i ugasim sve osećaje u sebi koji imaju makar trun sećanja na tebe.Ipak, imam dostojanstva i elegantno gasim opušak u pepeljari. Ustajem, teturajući se lagano do vrata, praćena pogledima pijanih zveri, zabacujem kosu sa ramena i kitim se osmehom sjajnijim od mesečine.
U trenu shvatim, voleću te...Nek ide život.
A masi birtijskoj koja bulji u mene osmehnuh se hrabro i rekoh : - Ma nemate vi pojma kako žena zna da voli i kako bajku piše filigranskim vezom tkajući san o ljubljenom...
Najda M.