KATARZA - Najda M.

​

Želim da budem ono što jesam

Jutro. Zimsko, hladno, ovijeno gustom maglom. Ništa manje od sivila u kom čami duša tražeći oslobadjanje od tereta sećanja. A i čemu oslobadjanje iz nečega što kavez nije, već moja potreba da se bolom sebi osvetim za patnje i pogreške.
Ne...devojko. Magla će se podići...iza nje neretko Sunce grane...ne tako jako, ali dovoljno da potkrepi tvoju misao o oslobadjanju od sebe same.
Izgazi čvrstim djonom te krhotine prošlih vremena, posej seme ljubavi ...Nići će iz tebe ono što u stvari i jesi...žena...
Povratak sebi je težak, ali je jedini ispravan put kroz vreme. Srce nek ti putokaz bude, i veruj...veruj u sebe i Boga...Duša kad pronadje mir, možeš oslušnuti sebe i lepršati kroz vreme kao ptica...Otvoriće se hiljadu mogućnosti, a zatvoriće se mnoga vrata kroz koja si morala proći da bi postala Ti.
Krug za krugom u beskraju vremena oboji trenucima koje ti odabiraš....i sve će lakše biti...

Samo...srce slušaj, dušu otvori i veruj....

Najda M.

 

[gost 339460]

"Otvorice se hiljadu mogucnosti,a zatvorice se mnoga vrata kroz koja si morala proci da bi postala Ti" Mnogo mi se svidja,ova tvoja,jedna
od poslednjih recenica u postu. Zaista je tako.Coveku se nekada ucini,da je sam i najnesrecniji,u citavom svetu! To su trenuci,kada crne
misli,ovladaju nasom psihom.To se najcesce desava,kada smo u nekom praznom,medju prostoru.Najcesce,posle neke prekinute emotivne
veze,koja moze vrlo tesko da se podnese. Svidja mi se ona tvoja recenica: "Povratak sebi je tezak,ali je jedino ispravan put kroz vreme

Da,samo onaj,koji nikada nije zapao u mracne dubine,izneverene ljubavi ne moze da zna,kako se tesko covek izvlaci,iz kandzi crne ptice
kada zapadne u situaciju,da misli,da za njega vise zivota nema!