PLIMA
Vihor nije povetarac,
niti je bura bonaca.
Niti je jezero zelenooko
modro more,
a talasa me oseka i plima
u nedrima duboko.
Izmedju jave i sna
vetar pobesneli
snopove moje snage lomi.
Po danu nestanem,
u snu me tvom nabujale ima.
Nisam usahla,
stopila sam se u ove silne vode.
Otrgla se komi,
ulila se u tok do umne slobode.
Život teče,
niz ustavu lije svom jačinom,
i iz mene nosi svu bol
da te ubode
poput strele otrovne.
Poludim od čežnje
kad dan isčezne u veče.
Svetlosnom brzinom
poput senke postajem
senka tvog ega.
Jer i pelina ima dragi,
medj' iluzijama od meda.
Sebična nisam,
sve iz ljubavi delim.
Nek tuga i tebe
na ravne časti zaboli.
A nemam nikoga osim sebe.
Iz grotla srca
suza ispod trepavica kane,
zasvetluca elegantno,
kad se do krvi voli.
Najda M.
Vihor nije povetarac,
niti je bura bonaca.
Niti je jezero zelenooko
modro more,
a talasa me oseka i plima
u nedrima duboko.
Izmedju jave i sna
vetar pobesneli
snopove moje snage lomi.
Po danu nestanem,
u snu me tvom nabujale ima.
Nisam usahla,
stopila sam se u ove silne vode.
Otrgla se komi,
ulila se u tok do umne slobode.
Život teče,
niz ustavu lije svom jačinom,
i iz mene nosi svu bol
da te ubode
poput strele otrovne.
Poludim od čežnje
kad dan isčezne u veče.
Svetlosnom brzinom
poput senke postajem
senka tvog ega.
Jer i pelina ima dragi,
medj' iluzijama od meda.
Sebična nisam,
sve iz ljubavi delim.
Nek tuga i tebe
na ravne časti zaboli.
A nemam nikoga osim sebe.
Iz grotla srca
suza ispod trepavica kane,
zasvetluca elegantno,
kad se do krvi voli.
Najda M.