SRCE NE PITA KUDA BIH JA...
Jesenja rapsodija gubi se
u nesaglasju tonova
razlivenih u košmarima.
Mračna soba - lagum ludila.
I vetar je noćas nemoćan.
Protiv mog besa ne može
ni košava dunavska
da rasprši kao srču sva sećanja
što bride kroz krvotok.
Peku , kao strano telo.
Staklasti, oštri ubodi sumnje
u sebe i tebe
da ipak moglo je biti nešto
osim ćutanja izmedju nas.
U sopstvenoj koži dahćem glasno,
gotovo kao huk izvora iz dubina
prolama eho tvog imena.
Ječi praznina od ledenog daha,
smrzla se duša od isčekivanja
dok horizont svetlosti umire
u tamnoj strani sveta.
Jedino srce ,
mahnito za tobom
čupa osećaje iz korenja
( a rekla sam da biću kučka bezosećajna)
i galopira iz beznadja u javu nedostižnu !
Najda M.
Jesenja rapsodija gubi se
u nesaglasju tonova
razlivenih u košmarima.
Mračna soba - lagum ludila.
I vetar je noćas nemoćan.
Protiv mog besa ne može
ni košava dunavska
da rasprši kao srču sva sećanja
što bride kroz krvotok.
Peku , kao strano telo.
Staklasti, oštri ubodi sumnje
u sebe i tebe
da ipak moglo je biti nešto
osim ćutanja izmedju nas.
U sopstvenoj koži dahćem glasno,
gotovo kao huk izvora iz dubina
prolama eho tvog imena.
Ječi praznina od ledenog daha,
smrzla se duša od isčekivanja
dok horizont svetlosti umire
u tamnoj strani sveta.
Jedino srce ,
mahnito za tobom
čupa osećaje iz korenja
( a rekla sam da biću kučka bezosećajna)
i galopira iz beznadja u javu nedostižnu !
Najda M.