KLETVA
Rodiću te
u maglovitoj auri snova
kao svetlost.
Uklesaću te u srce od kamena
kao savršenu skulpturu
mojih nedodira.
Hladnu i glatku,
kristalno čistu,
ispranu suzama duše
što ni pevati više ne ume.
Ti,slobodan i dalek leti,
ako mermernim krilima
zamahnuti možeš
kroz vetrove daljina.
Plovi, ako su ti jedra
dovoljno jaka da režu bure
što talasaju iz mojih plima
neutoljene žedji za tobom.
U meni porobljen ti živi
svetlucajući pod senkama mesečine,
kao znak da još umrla nije
iskra u tamnoj strani sveta
što moje puteve rasvetljava.
Najda M.