To što sam se uvukla u sebe,
što ćutim pognute glave,
pored zamagljenog prozora,
što ne želim iza okna
da vidim ništa sem daljina,
neka te ne brine.
Do istine je dug put.
Nisam ni gluva , ni slepa...
U tišini tražim odgovore,
za mnoga isčezavanja iz sebe.
Utkana u vreme, prolazim.
Lebdim izmedju sna i jave.
Nikako da čvrstim gazom
kroz danas krenem, da bi me bilo i sutra.
Ti ostani tu gde si...
Ono čega nema, ne treba tražiti.
Čas je da razmrsim čvorove,
otkinem se od čekanja u kom sve niti upetljah.
Da krenem razumom vodjenja,
kolosekom kojim kloparaju
poslednji vozovi.
Vukući srce što dalje od ponora...
Najda M.
