Pogled kroz prozor
iza kog samoća i ja
okrećemo peščanik u nedogled,
čekajući da se dogodi čudo.
Al' ništa sem huka vetra,
i kiše koja kao rekvijem
odzvanja od stakla
remeteći tišinu.
Mesec, iako pun,
u mom pogledu izbledeo.
Sve se utkalo u besmisao
dosadne letnje noći.
Omara se u dušu uvukla.
Nedostaješ...
samo da iz šapata tvog
čujem kako mi ime dozivaš...
U snu...jer java za nas ne postoji.
Al' nesanica mi ne da
ni u snu da ti se nasmešim...
Kao da sam za tugu
pupčanom vrpcom vezana.
Najda M.
