Dotaći će nam se duše jednom
na obali reke u smiraju dana.
Kao nekada dok smo
sa vetrovima šaputali
pod krošnjama breza.
Obgrlićemo Sunce dlanovima,
ukrasti delić svetlosti za nas.
Život zna biti zao.
U tamnicu samoće zatvori srce.
Al' tražićemo se mi
iskrama pogleda kao svici
na putu od sna do jave...
Najda M.
