Nabujale reke nemira talasaju
u savršeno sivoj čežnji
pod naletima vetra
umesto tvojih dodira.
Otvorila sam latice,
nektar točim,
da me ispiješ usnama mekim
kao pamuk.
Da zagrizeš požudom do kosti,
i obojiš tren sjajem pogleda
duginih boja,
tren u kom se za ljubav umire.
Najda M.
divo Najda