BAJKA
Zagrebao si ispod kože duboko,
dušu razotkrio,
pogled mi spustio za navek,
u stidljivost i ćutanje.
Nestao u tamnoj strani sna.
Pratim Svetlost, ona ne umire.
Samo je zagašena od tugovanja.
U ljušturi samoće tkam reči
mislima obojenim sivilom.
Ponekad...zarumene od blagosti,
kad u senkama ugledam tvoj lik.
Pevam pesmu vetrovima,tebi da je ponesu,
uspavanku nežnu,
jer samo kad tebi i o tebi pojem,
oseh se usnama prikrade,
sreća zatreperi na dlanovima.
Dodirnem te.
Tamo negde daleko,
moj dodir kao iluzija zatreperi dok spavaš.
Ipak...ne odustajem od putovanja
kroz beskrajni svet traganja ...
...u lagumima mraka svih mojih nesanica
tvoje oči su putokaz.
Najda M.
