KATARZA - Najda M.


ŽEDJ

Nije moja bol
kao ukus meda u ustima,
da o njoj pišem slatkorečivo.
Ali ima nečeg
što dušu i kida i podiže
iz provalije beznadja.
I misao mi pripitu u reči goni.

Ljubav slatko-gorka.
Žal za plavetnilom očiju nedogledanih
i žedj za usnama neljubljenim.
U čaši pelinkovca noćas utapam tugu,
nazdravljam tišini i mesečini.
Jer žestoku čežnju,
samo žestinom mogu da ugasim.

U pesmi ovoj pijanoj...

Najda M.



slika-117.jpg
 
Jer žestoku čežnju,
samo žestinom mogu da ugasim.
U pesmi ovoj pijanoj...



ecija_ivusic_facebook_625_932012.jpg



Данас не треба правити весеља. Данас треба ћутати. И бити сам. Данас треба седети у својој соби. Спријатељити се са зидовима собе. И радити. Брисати прашину, пеглати, кувати... Чак до вриска! Онда ће моја душа сигурно оздравити. И радовати се. Као и ја. Цео. Руке ће ми онда постати нежне. Као за најлепше миловање. Спремне. Онда треба сести за компјутер и писати. Писати. Мучити се. Патити. Та моја патња понекад буде највећа срећа и моја највећа интимност са самим собом....

/odlomak iz moje priče "Kiša nad predgrađem"/
 
Sve to što žudi,čezne,hoće ,što "dušu kida i podiže" i pesmu piše, to je naša volja,volja za životom
a pesma pa i mi sami ,mi smo samo slika njena
a volja je takva ,uvek gladna ,uvek žedna i ne zna šta zapravo hoće
moramo joj to tumačiti i objašnjavati mi i ako nadjemo šta joj godi
možemo je privremeno smiriti i zadovoljiti i tad se osećamo srećni :D
 
Ali ima nečeg
što dušu i kida i podiže
iz provalije beznadja.
I misao mi pripitu u reči goni.


casa-vina.jpg


POKAJANJE


Kad dušu zgnječiš
i srce raskomadaš,
Misliš li da pokajanje
može da izleči?

Oči kad zamutiš,
a usne sagoriš,
Misliš li da oproštaj
možeš da dobiješ?

U ambis
kad nemilosrdno gurneš,
raskrvarene ruke
ne mogu da grle.
 
bracaco;bt239620:
A meni baš trezveno zvuči :) lepi stihovi opet :)

IN VINO VERITAS

Није познато када је човек попио прву чашу вина, али одувек га је сматрао Божјим даром. Једна од многобројних легенди ко је и када засадио прво семе овог божанског пића везана је за персијског краља Џема коме је, док је посматрао вежбу својих најбољих стрелаца, поглед привукла птица. Борила са са змијом, обмотаном око врата. Краљ је наредио својим врхунским ловцима да убију змију, како би спасили птицу. Захвална птица, у знак захвалности, долетела је до краља, спустивши из кљуна пред њим неколико зрна семена које је он одмах спустио у плодну персијску земљу.

Из тог семена израсла је биљка, а после извесног времена појавили су се и њени слатки плодови. Краљ је, каже легенда, уживао једући их. Пошто је лоза расла, краљ је вишак почео да одлаже у бурад. После неког времена наступило је грожђано врење. Краљу се тај опори укус уопште није допао, па је наредио да се на бурад у којима је врило грожђе напише да је у њима отров.

Кад се најлепша девојка из харема разболела због туге што је Џем занемарује, одлучила је да попије отров. Уместо да умре, девојка се пролепшала, а краљ се сетио семена које му је даровала захвална птица. Том семену дао је име „краљевски лек“. Нови напитак постао је чудотворан лек који увесељава и лечи, али и спаја људе, буди инспирацију у уметницима, опушта и човека ослобађа од погрешне представе о себи самоме, па отуда и изрека да је „у вину истина“.
 

Back
Top