Sipila je kišica i udarala o lišće na razgranatim krošnjama lipa u ulici kojom je volela da šeta kada je obuzme melanholija. Sve je mirisalo na čaj.Prepustila se emocijama u nenadano prohladnoj majskoj večeri.Koračala je, i svakim korakom kao da je zalazila sve dublje u sećanja. Vratila se u godine spokoja, kada je bio pored nje i osmehom joj obećavao sreću koja nema kraj. Tek po neki prolaznik podseti je da je tu, u stvarnom svetu. I onda se trgne...sva se ušuška u jaknu, da se ugreje. Prožimala je jeza teške samoće.
Mesec je pun...I njena seta , oporog i teškog ukusa gorčine, bivala je ublažena mesečinom koja je na asfaltu i krovovima zgrada ostavljala u skladu sa kišnim kapima čudesan sjaj...Otme joj se poneki smešak na usnama...
Mesec...podseća je na odsjaj njegovog pogleda u tami...
Koračala je u gumenim čizmama po baricama, šljapkala kao devojčica koja se igra, dok joj se niz crvene uvojke slivala kiša...Otimao joj se uzdah dok je pevušila njihovu pesmu. Njega nema već godinama...a kao da joj ga vetar donosi tu na ramena, povijena od tereta neprebola. Na tren - kao da oseti meki dodir njegovih dlanova i titraj u srcu od Neba u njegovim očima.
Pogledala je gore...kao da se milion zvezda popalilo ...a sve je samo optička varka u noći punog meseca, posmatranoj kroz kristale ispod njenih trepavica...
I niko video nije...mada je bilo prolaznika i Mesec je bio pun, njene suze kako klize niz obraze...
Kiša je čudo...svašta njom možeš da prikriješ...
Najda M.
Mesec je pun...I njena seta , oporog i teškog ukusa gorčine, bivala je ublažena mesečinom koja je na asfaltu i krovovima zgrada ostavljala u skladu sa kišnim kapima čudesan sjaj...Otme joj se poneki smešak na usnama...
Mesec...podseća je na odsjaj njegovog pogleda u tami...
Koračala je u gumenim čizmama po baricama, šljapkala kao devojčica koja se igra, dok joj se niz crvene uvojke slivala kiša...Otimao joj se uzdah dok je pevušila njihovu pesmu. Njega nema već godinama...a kao da joj ga vetar donosi tu na ramena, povijena od tereta neprebola. Na tren - kao da oseti meki dodir njegovih dlanova i titraj u srcu od Neba u njegovim očima.
Pogledala je gore...kao da se milion zvezda popalilo ...a sve je samo optička varka u noći punog meseca, posmatranoj kroz kristale ispod njenih trepavica...
I niko video nije...mada je bilo prolaznika i Mesec je bio pun, njene suze kako klize niz obraze...
Kiša je čudo...svašta njom možeš da prikriješ...
Najda M.
