ISKRA
Teskoba pod sopstvenom kožom,
nelagodnost u vazduhu.
Žedj neutoljena.
Dah iskopneo , trzajima dišem.
Tugu ćutim.
Na tvojim grudima
nikad šaputala nisam
reči iznikle iz dubine duše.
Ostaše na usnama ovijene tišinom.
Na dlanovima praznina nedodira.
Linija života tobom iscrtana.
Vekovi su prošli od trena
kad sam uronila u nebooki pogled,
utopila se u modrinu.
U njoj ostala,penušajući od čežnje.
Možda sam kao trn u oku...
Oprosti...
Ne odlazim žedna sa izvorišta.
Plaše me koraci kroz pustinju samoće.
Kao iskrica uspomena peckam kroz krvotok.
Sećanja ne umiru tek tako,zar ne ?
Mnogo svetlosnih godina nas deli
od ponovnog susretanja na rakršću.
Ali...uvek te pronadjem u tami
kao zvezdu vodilju do sna.
Najda M.
Teskoba pod sopstvenom kožom,
nelagodnost u vazduhu.
Žedj neutoljena.
Dah iskopneo , trzajima dišem.
Tugu ćutim.
Na tvojim grudima
nikad šaputala nisam
reči iznikle iz dubine duše.
Ostaše na usnama ovijene tišinom.
Na dlanovima praznina nedodira.
Linija života tobom iscrtana.
Vekovi su prošli od trena
kad sam uronila u nebooki pogled,
utopila se u modrinu.
U njoj ostala,penušajući od čežnje.
Možda sam kao trn u oku...
Oprosti...
Ne odlazim žedna sa izvorišta.
Plaše me koraci kroz pustinju samoće.
Kao iskrica uspomena peckam kroz krvotok.
Sećanja ne umiru tek tako,zar ne ?
Mnogo svetlosnih godina nas deli
od ponovnog susretanja na rakršću.
Ali...uvek te pronadjem u tami
kao zvezdu vodilju do sna.
Najda M.
