OSLOBODJENA...
Ne postoji mapa na kojoj bi pronašla
put iz tame kojom si me obavio
dok senama koračaš
kao straža oko mojih snova.
Svaki prolaz iz paklene samoće
na mračne lagume liči.
Ali , ne brini ni malo, ni previše.
Jednostavno, otresi me iz sećanja
kao prašinu sa cipela
i zgazi svaki trag mog bića u uspomenama.
A zašto?! Pitaš se...
Reći ću ti, bez dlake na jeziku,
bez kosti u grlu, gromkim glasom.
Prebolela sam te pre rastanka,
u slutnjama, trežnjenjima, šamaranjima stvarnosti,
dok sam se iz paučine iluzije kobeljala
kao mrtvac koji diše.
Voleh te ( ako se tako može) iz navike,
zaboravih odveć lako.
Potpuno imuna na tebe.
Neka te ne zavara pesma ova.
Liči na žal za tobom,ali nije.
Pre je pomen i opomena.
Nije tebi pisana bivši dragi.
To je bezglasni poj ptice raširenih krila,
koja će i da krešti ako joj se hoće.
Do tebe ako dopre eho glasa,
zabruji ti kao testera kroz srce,
zatvori uši i oči ,
bar to, sigurna sam znaš.
Spašavaj sebe , umeš ti to,
brišući sve pred sobom
samo da se ustoličiš ti moćniče.
Prekrstila sam se,ime mi sloboda.
Nisi imao sluha za ženu poput mene.
Koja bi da voli a da ne bude ugušena posesivnošću,
koja bi da sija poput bisera srećna i negovana,
a ne u rukama tvojim obična lomljiva stvar.
Neka te u samoći...ili žali ili se divi
samom sebi dok te sujeta grize.
Davno uz tebe nisam,
mada si me u okove vezivao besomučno.
Lancima se duh ne kroti.
Osluškuj tugovanke za sobom
dok vetar kroz tvoju samoću huči.
Mojim venama bistrici izviru.
U srcu neka druga muzika svira,
po partiturama ispisanim radosnicama.
Savest...,motri misleći na mene
i samo mene ovaj put, opominjući razum.
Sazrele misli , ukroćene u telu,
do savršenog sklada za nečije oči.
Povetarac ćarlija kroz dušu
dok nečiji osmeh Sunce zasenjuje.
Ljubavi utapam u lepoti plavonebog pogleda.
Slobodnija nego ikada letim beskrajem
nezaustavljivo i široko.
Živim danas kao da je sutra
trenutak vremena koji od prolaznosti kradem.
Najda M.
Ne postoji mapa na kojoj bi pronašla
put iz tame kojom si me obavio
dok senama koračaš
kao straža oko mojih snova.
Svaki prolaz iz paklene samoće
na mračne lagume liči.
Ali , ne brini ni malo, ni previše.
Jednostavno, otresi me iz sećanja
kao prašinu sa cipela
i zgazi svaki trag mog bića u uspomenama.
A zašto?! Pitaš se...
Reći ću ti, bez dlake na jeziku,
bez kosti u grlu, gromkim glasom.
Prebolela sam te pre rastanka,
u slutnjama, trežnjenjima, šamaranjima stvarnosti,
dok sam se iz paučine iluzije kobeljala
kao mrtvac koji diše.
Voleh te ( ako se tako može) iz navike,
zaboravih odveć lako.
Potpuno imuna na tebe.
Neka te ne zavara pesma ova.
Liči na žal za tobom,ali nije.
Pre je pomen i opomena.
Nije tebi pisana bivši dragi.
To je bezglasni poj ptice raširenih krila,
koja će i da krešti ako joj se hoće.
Do tebe ako dopre eho glasa,
zabruji ti kao testera kroz srce,
zatvori uši i oči ,
bar to, sigurna sam znaš.
Spašavaj sebe , umeš ti to,
brišući sve pred sobom
samo da se ustoličiš ti moćniče.
Prekrstila sam se,ime mi sloboda.
Nisi imao sluha za ženu poput mene.
Koja bi da voli a da ne bude ugušena posesivnošću,
koja bi da sija poput bisera srećna i negovana,
a ne u rukama tvojim obična lomljiva stvar.
Neka te u samoći...ili žali ili se divi
samom sebi dok te sujeta grize.
Davno uz tebe nisam,
mada si me u okove vezivao besomučno.
Lancima se duh ne kroti.
Osluškuj tugovanke za sobom
dok vetar kroz tvoju samoću huči.
Mojim venama bistrici izviru.
U srcu neka druga muzika svira,
po partiturama ispisanim radosnicama.
Savest...,motri misleći na mene
i samo mene ovaj put, opominjući razum.
Sazrele misli , ukroćene u telu,
do savršenog sklada za nečije oči.
Povetarac ćarlija kroz dušu
dok nečiji osmeh Sunce zasenjuje.
Ljubavi utapam u lepoti plavonebog pogleda.
Slobodnija nego ikada letim beskrajem
nezaustavljivo i široko.
Živim danas kao da je sutra
trenutak vremena koji od prolaznosti kradem.
Najda M.
