koliko god nam ova tema zvucala naivno, ja mislim da uopste nije za zezanje.
elem, svi mi ponekad zakasnimo jer: punke guma na autobusu, nestane struje u liftu, babi pozli pa idemo po nitroglicerin, ili jednostavno zaboravimo. desava se.
ali, postoje i ljudi koji uvek i bez izuzetka kasne. kad se drustvo nalazi na trgu, njima kazu da je okupljanje u osam, jer znaju da ce oni u najboljem slucaju doci u pola devet (sta ces, budale, optimisti). resim ja da ispitam stvar i banem na gajbu negde oko pentaest do osam, kad imam sta da vidim: laganica, sprema se neka klopa, nosi se bade mantil, gleda se televizija - cekamo kraj serije! u osam i deset ide tusiranje, u osam i dvadeset pocinje da radi fen, u pola devet odabir odece... ja kuliram.. vulkan se budi u meni, ali snagom volje obuzdavam rafale prekora sto balansiraju na granici vulgarnosti. za mene je to iracionalno ponasanje! patologija, ludilo! kuliram, ne bih li nakon sto prodje pomracenje mog iznerviranog mozga, ukapirao zasto se neko tako ponasa. inace kulturna osoba, fina, ide u skolu i dobar je djak...
ova bolest ne bira pol i ne zna za godine, i nikako nije nasledna. karakteristicno je da se javlja u ranoj mladosti i mislim da nikad ne prolazi. posle sam saznao bar neke od uzrocnika. to je kao neka vrsta male pobede nad drustvom.. ono kao: "i treba da me cekate, da bi ste shvatili vrednost mog prisustva", "posto jako volim da budem ekscentrik, a ne mogu da se setim niceg boljeg, eto, ja cu da kasnim", "samo seljaci dolaze ranije"... nisam zavrsio, ima jos: "za dobrim konjem dize se prasina. vazno je da se celo vece prica o tome kako ja kasnim i da se pizdi oko toga.. pricajte o meni, meni, ja sam centar, ja, ja, gledajte u mene..", "mora da sam genije kad me ovi ljudi i dalje vole i pored toga sto ih ja svojim kasnjenjem tretiram kao stoku". itd. itd...
elem, trajnog leka za ovu bolest nema (bar ja ne znam). kad prodje dogovoreno vreme, odem i nastavim da sprovodim svoje planove bez osobe ili osoba koje su zakasnile. ili jos bolje, pola sata nakon dogovorenog vremena posaljem poruku tipa "mi smo u zemunu (ili negde dalje), super je, svi smo tu osim tebe. ovde je ludilo, zezanje.". sa takvima samo neobavezno druzenje i nista vise jer ce sigurno zakasniti kad treba nesto da ucine za drugoga. svi gore opisani koje poznajem ispoljavaju i gaje sebicnost kao svoju dominantnu osobinu. kraj price.
p.s. da bih ovu temu nekako povezao sa ljubavi i seksom (?) posto je tu postavljena, postavicu tezu da se ne treba k*easti sa onima sto kasne osim ako vam jedini cilj seksa ne predstavlja zadovoljavanje partnera. salim se, naravno.