kasnjenje

E,ljudi da znate kako to mene nervira.Ma kad mi neko 5 minuta,ali bukvalno,ne dolazi,vec pocinjem da se pitam sta je.U osnovi svega je nekultura i neodgovornost.Ja prva se trudim da budem uvek na vreme jer znam koliko me to nervira kad neko meni uradi.
Ljudi,daj nemojte da kasnite,to je skroz bzvz
 
koliko god nam ova tema zvucala naivno, ja mislim da uopste nije za zezanje.

elem, svi mi ponekad zakasnimo jer: punke guma na autobusu, nestane struje u liftu, babi pozli pa idemo po nitroglicerin, ili jednostavno zaboravimo. desava se.

ali, postoje i ljudi koji uvek i bez izuzetka kasne. kad se drustvo nalazi na trgu, njima kazu da je okupljanje u osam, jer znaju da ce oni u najboljem slucaju doci u pola devet (sta ces, budale, optimisti). resim ja da ispitam stvar i banem na gajbu negde oko pentaest do osam, kad imam sta da vidim: laganica, sprema se neka klopa, nosi se bade mantil, gleda se televizija - cekamo kraj serije! u osam i deset ide tusiranje, u osam i dvadeset pocinje da radi fen, u pola devet odabir odece... ja kuliram.. vulkan se budi u meni, ali snagom volje obuzdavam rafale prekora sto balansiraju na granici vulgarnosti. za mene je to iracionalno ponasanje! patologija, ludilo! kuliram, ne bih li nakon sto prodje pomracenje mog iznerviranog mozga, ukapirao zasto se neko tako ponasa. inace kulturna osoba, fina, ide u skolu i dobar je djak...

ova bolest ne bira pol i ne zna za godine, i nikako nije nasledna. karakteristicno je da se javlja u ranoj mladosti i mislim da nikad ne prolazi. posle sam saznao bar neke od uzrocnika. to je kao neka vrsta male pobede nad drustvom.. ono kao: "i treba da me cekate, da bi ste shvatili vrednost mog prisustva", "posto jako volim da budem ekscentrik, a ne mogu da se setim niceg boljeg, eto, ja cu da kasnim", "samo seljaci dolaze ranije"... nisam zavrsio, ima jos: "za dobrim konjem dize se prasina. vazno je da se celo vece prica o tome kako ja kasnim i da se pizdi oko toga.. pricajte o meni, meni, ja sam centar, ja, ja, gledajte u mene..", "mora da sam genije kad me ovi ljudi i dalje vole i pored toga sto ih ja svojim kasnjenjem tretiram kao stoku". itd. itd...

elem, trajnog leka za ovu bolest nema (bar ja ne znam). kad prodje dogovoreno vreme, odem i nastavim da sprovodim svoje planove bez osobe ili osoba koje su zakasnile. ili jos bolje, pola sata nakon dogovorenog vremena posaljem poruku tipa "mi smo u zemunu (ili negde dalje), super je, svi smo tu osim tebe. ovde je ludilo, zezanje.". sa takvima samo neobavezno druzenje i nista vise jer ce sigurno zakasniti kad treba nesto da ucine za drugoga. svi gore opisani koje poznajem ispoljavaju i gaje sebicnost kao svoju dominantnu osobinu. kraj price.


p.s. da bih ovu temu nekako povezao sa ljubavi i seksom (?) posto je tu postavljena, postavicu tezu da se ne treba k*easti sa onima sto kasne osim ako vam jedini cilj seksa ne predstavlja zadovoljavanje partnera. salim se, naravno. :)
 
Azrel, svaka ti cast na txtu.
Bas sam se slatko nasmejala... :P :D :) :lol: :P :wink:

Za razliku od ljudi koji patoloski kasne, ja REDOVNO stignem barem 10min ranije.
Nekoliko puta sam cak i krenula sa namerom da okasnim koji minut, cisto da vidim u cemu je feeling, ali naravno - opet stigoh ranije!
Bas mi se neda da zakasnim... a i da zakasnim, svejedno bih stigla pre onih iskusnih "okasnivaca"! :(
 
Hm, sramota me je priznati ali i ja sam spadala u tu grupu ljudi koja vecito kasni.
Ali da pojasnim.Ne kasnim ja namerno,ja samo lose procenim potrebno vreme za odredjenu radnju.
Napr. , posto sam spavalica i tesko ustajem iz kreveta, kradem vreme spremanju, sve u tripu da cu ja to ocas posla zavrsiti i eto problema u najavi.Sve mislim da sam Speedy Gonzales :?
Po mojoj slobodnoj proceni, naravno losoj, za jutarnje obavljanje svih poslova u kupatilu , ja mislim da mi treba 10 minuta. Kakva greska, u najavi!!
Elem , da bih se izlecila od tog nadasve ruznog kasnjenja i izvodjenja iz takta svih redom, ja sam lepo pocela , ali bukvalno , da merim vreme i zapisivanje istog,potrebno za npr. pranje zuba, tusiranje,umivanje....i tako redom sve do onog momenta dok ne stojim spremna na vratima , obucena, namirisana, sa kljucevima od kola i stana u ruci, tasnom na ramenu, naocarima za sunce oko vrata ( i vreme potrebno za nalazenje istih je uredno izmereno).
Eto. Doduse jos uvek omanem po neki put, jer znate ja vozim formulu jedan pa mi do posla treba 5 minuta, :?(sa jednog kraja grada na drugi :wink: ) ali eto trudim se i da te sitnice tipa razdaljine i vreme nekako dovedem u red. Uglavnom mi uspeva,na relacijama , vise puta predjenim.
Hm, sad nesto razmisljam, krajnje je zanimljivo kako mi sve uvek pada lakse a samim tim i brze kad za razliku od odlaska na posao, odlazak na more nikad ne kasni a i kilometrazu znam u metar? :wink: :lol: :lol:
 
Ne mogu da objasnim taj fenomen, ali i ja obavezno kasnim bilo gde da idem. Svesna sam toga i uvek krenem sa pripremama malo ranije da ne bi zakasnila, ali uvek se nekako spetljam i...opet ne stignem na vreme. :?:
 

Back
Top