Kartezijanski teatar

[JA KOJI JESAM]

Znaci ti mislis da zivimo u nekoj vrsti matriksa ili sta ja znam, holograma recimo, u kojem nista nije zaista onako kako se nama cini?

Hajde i da uzmemo tu riječ/pojam Matrix kao nešto stvarno.
Mi živimo u svojoj realnosti, hranimo je informacijama iz cjelovitog
univerzuma, a direktno smo vezani za polje informacija kolektivnog
razuma čovječanstva, Zemlje, Sunčevog sistema, Galaksije, Univerzuma.
Sva ta polja su prisutna u našem nesvjesnom dijelu razuma a naš
zadatak u ovoj dimenziji je da ih osvijestimo i od njih stvorimo
čulne projekcije/predstave naših percepcija, naših shvatanja.

Svi mi, zajedno sa univerzumom, multiverzumom i apsolutom kao
'Bogom', živimo u istom jednom besprostornom centru. U tom centru
je dakle naš ideal, nepromjenjivi, nestvorivi apsolut=postojanje, kao
i Umovi svih univerzuma u kojima smo, sad evo u jednom od njih i ti, ja
i oziman kao njegovi niži oblici manifestacije.

Matrix bi po tome bio dimenzija i njene zakonitosti, koje smo mi, da mi,
zajedno sa svim nivoima postojanja stvorili za sebe kao polje kroz koje
i u kojemu možemo izraziti neke od svojih potencijala. Tako postoji i 'Matrtix'
četvrte, pete i X-te dimenzije. Bez tog sistema ne bi smo mogli stvarati
individualna iskustva. Mi se stoga hranimo informacijama Matrix-a a Matrix
se hrani informacijama koje mi odašiljamo nazad u Etar manifestacijom
našeg izbora.

 

[oziman]

Zaista je nevjerovatno kad citiraš Šopenhauera te kažeš: "Svet je moja predstava"
a onda na drugim temama pljuješ po svijetu kao kreaciji nekog Demiurga koji ga je
za tebe i 'druge' stvorio, pazi STVORIO, tako nepravedno.

To uvijek pokazuje tvoje stvarno stanje u odnosu na 'Znanja' koja iznosiš.
Ta znanja nisu ništa drugo do priučeni citati iz shvatanja drugih ljudi. Zato,
smiri se, ne osuđuj druge kako ništa ne znaju jer i sam nisi onaj koji zna.

Овај твој пост показује твоје стварно знање о природи света и живота. Ништа друго до сирови реализам и материјализам.
Шопенхауров концепт "Свет је моја представа" узимаш као обичне речи, као неку тлапњу празних апстракција које ништа не мењају само означавају, и то ништа друго до овакав реалан матерјалан свет такав какав је и како се убичајено узима.
Дакле, по теби те речи означавају управо овај свет са брдима и долинама, објектима и предметима, онакав каквим га сирови реалисти узимају, само си му ето додао назив "представа".

"Свет је моја представа" не означава свет каквим га сирови реалисти замишљају. Он се односи управо на ту обојену сферу испуњену сликама наспрам твог сазнајућег субјекта. Односи се на ово што сам раније покушавао овако да нацратам.

Ради се о основној шеми субјекта и објекта испред њега.

Ово је илустрација ситуације у којој си управо сада. Имаш дакле субјекат кога не можеш сазнати и имаш ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Слике у тој сфери мењају се обликом и величином кад год се помериш.

То је свест. То је представа. То није неки апстрактан појам него твоја реалност. И то је сав свет који сазнајеш и који можеш сазнати.

Изван тога, изван свести, је ткз. "ствар по себи".

Те слике наспрам тебе које се мењају обликом и величном како се помераш, слике које је створила твоја свест, та конкретно обојена сфера твог видног поља, јесте представа.

Изван тога нема објективног света. Нема облика, нема простора. Простор је донде докле досеже твој поглед... буквално. И то је сав простор.

Ствар по себи не познаје простор.

Како ти ово звучи. Саблажњујуће јел тако?
То је зато што једно филозофско дело у животу ниси прочитао.
Сваки филозоф упућен у идеализам еонима је "просветљенији" од вас самозвних "просветљених".

 

[celadon]

Те слике наспрам тебе које се мењају обликом и величном како се помераш, слике које је створила твоја свест, та конкретно обојена сфера твог видног поља, јесте представа.

Изван тога нема објективног света. Нема облика, нема простора. Простор је донде докле досеже твој поглед... буквално. И то је сав простор.

Sad, ako spustiš pogled naniže, pogled ti doseže od grudi do nožnih prstiju. Pošto pogledom ne obuhvataš svoje lice, leđa, zadnjicu, ispada da to što ne vidiš - i ne postoji. A kako bi i postojalo, kada iza tvoje prednjice nema prostora...

Nisu samo slike predstava. Predstava je i zvuk. Jesi li nekada pričao sa nekim ko ti je van vidnog polja?
Predstava je i onaj požar iza tebe. Ako ne osetiš vrelinu, nećeš se pomeriti - jer ti je van vidnog polja?
Predstava je i ukus hrane u tvojim ustima, koju tvoj mozak razvrstava u prijatno-neprijatno. Ako ne vidiš šta ti je u ustima, onda ni ne jedeš?

Ti si u prostoru i taj prostor možeš detektovati i drugim čulima, osim vidom. A možeš biti i u komi, pa ti sva čula mogu otupaviti, ali svejedno prostor postoji i bez tebe. To, što ga ti nisi svestan, tvoja je stvar.

 

[oziman]

Sad, ako spustiš pogled naniže, pogled ti doseže od grudi do nožnih prstiju. Pošto pogledom ne obuhvataš svoje lice, leđa, zadnjicu, ispada da to što ne vidiš - i ne postoji. A kako bi i postojalo, kada iza tvoje prednjice nema prostora...

Оно што је ван видног поља постоји, али не као објекат., не као слика. Не као нешто просторно. Буквално иза тебе нема простора.
Има ткз. "ствари по себи" то нико не спори али о њој не можемо много рећи јер је трансцендента. Филзофија интуиције је ипак донекле исту разоткрила шта би могла бити, то је друга тема, али оно што дефинтвно знамо о ствари по себи јесте да она није објективна , није просторна. Није идентична сликама у свести.

Nisu samo slike predstava. Predstava je i zvuk. Jesi li nekada pričao sa nekim ko ti je van vidnog polja?
Predstava je i onaj požar iza tebe. Ako ne osetiš vrelinu, nećeš se pomeriti - jer ti je van vidnog polja?
Predstava je i ukus hrane u tvojim ustima, koju tvoj mozak razvrstava u prijatno-neprijatno. Ako ne vidiš šta ti je u ustima, onda ni ne jedeš?

Звук, топлота, укус, нису представе већ осети. Не можеш себи представити укус, не можеш га нацртати, не можеш га показати неком без језика.
Исто је и са звуком. Глувом не можеш представити звук. То нису представе, нису објекти, нису слике, то су осети. На основу њих можемо креирати представу али они сами нису представе.

Ti si u prostoru i taj prostor možeš detektovati i drugim čulima, osim vidom.

Нисам ја у простору него је простор сфера у мојој свести наспрам мог сазнајућег субјекта.
Ма који осет да добијеш, било вида или додира, мораш га буквално нацртати на тој сфери. Ако затворних очију додирујеш неку коцку, буквално је црташ на томе. На унутрашњем платну.
Та сфера, то наше унутрашње платно, то је представа. Кант је исту назвао "чиста чулност". То је једини простор који постоји.
Изван тога, изван свести нема простора.

A možeš biti i u komi, pa ti sva čula mogu otupaviti, ali svejedno prostor postoji i bez tebe. To, što ga ti nisi svestan, tvoja je stvar.

Не постоји простор изван нечијег опажања. Постоји нешто, тачно, али као што рекох дефинтивно знамо да то није "објективна стварност". О томе се ради.

 

[JA KOJI JESAM]

Те слике наспрам тебе које се мењају обликом и величном како се помераш, слике које је створила твоја свест, та конкретно обојена сфера твог видног поља, јесте представа.

Изван тога нема објективног света. Нема облика, нема простора. Простор је донде докле досеже твој поглед... буквално. И то је сав простор.

Ствар по себи не познаје простор.

Како ти ово звучи. Саблажњујуће јел тако?
То је зато што једно филозофско дело у животу ниси прочитао.
Сваки филозоф упућен у идеализам еонима је "просветљенији" од вас самозвних "просветљених".

Ko si i šta si to “ti” ispred kojeg se mijenjaju slike?
Subjekat?

Nisi ozimane, ni tada ti nisi subjekat, već si apsolut koji je centrirao volju i pažnju u “subjekat” (u inicijalno Ja duše) poistovjećujući se s njim kako bi u razumu (dimenziji) stvorio doživljaj odvojenosti sebe-subjekta od sebe-objekata (od izabranih Ja duše) i stvorio predstavu svoje subjektivne percepcihe. U toj predstavi objekata u prostoru (razumu), ne postoje stvari po sebi niti njihove kopije. Stvari po sebi su u umu univerzuma, a u razumu “subjekta” se formira prostor, dakle ta definisana praznina uma, definisana pozicijama projektovanih objekata u čulnoj predstavi percipiranih stvari po sebi.

Gdje si ti ikad vidio, pročitao, da ja govorim o materijalnom svijetu kojeg preslikavamo u našem mozgu? Ti očito ne čitaš. Bijesan si, nadmen i praviš zaključke bazirane na svojim ubjeđenjima a ne na argumentima i činjenicama koje postavljam. To je zato što tvoj razum limitira tvoje vidike. Kao što vjernici ponavljaju citate iz Biblije tako i ti ponavljaš citate iz knjiga filozofa, a da pri tom nemaš dovoljnu širinu shvatanja niti dovoljno tolerancije prema drugim izvorima znanja do onih iz kojih ti crpiš i stičeš “svoja znanja”. Zato se i upetljavaš u absurdima.

Da li ti zaista misliš da je prosvjetljenje pojava koja nema veze sa znanjima o sebi-postojanju i svemu što se tiče postojanja kao i postajuće stvarnosti?

Pročitaj šta pišem i vidjet’ ćeš, ukoliko ti tvoj razum dozvoli, da je prosvjetljenje upravo način neposrednog saznanja svega toga i više. Sve što ti pokušavaš shvatiti kroz napore intelekta u prosvjetljenju je ... prosvijetljeno, osviješćeno, dio je cjelovitog znanja o svemu. Onaj koji nije doživio prosvjetljenje ne može to zamisliti, pa ni ti. Ja ti želim prosvjetljenje, naravno, to je cilj apsoluta u svakom svom izrazu. Požuri!

Ne može brže i ranije... O tome odlučuje tvoj nivo svjesnosti. Kad se oformi kritična masa apsolutnih znanja u tvojoj svjesnosti, s preduslovom da neposredno želiš doseći do istine, tada će se i desiti. Kako stvari stoje... neće se desiti tokom ovog tjelesnog iskusva. Zašto? Zato što su ti ubjeđenja okamenjena.

 

[момоа]

Kako vas dvojica znate da je bas vasa teroija istinita?

 

[celadon]

Оно што је ван видног поља постоји, али не као објекат., не као слика. Не као нешто просторно. Буквално иза тебе нема простора.
Има ткз. "ствари по себи" то нико не спори али о њој не можемо много рећи јер је трансцендента. Филзофија интуиције је ипак донекле исту разоткрила шта би могла бити, то је друга тема, али оно што дефинтвно знамо о ствари по себи јесте да она није објективна , није просторна. Није идентична сликама у свести.

Ono što je van mog vidnog polja je neki objekat. Stvarni objekat. Mnoštvo objekata, ustvari. Ne postoji prazan prostor.
To, što ih ja ne detektujem čulom vida, ne menja činjenicu da se radi o OBJEKTU/ OBJEKTIMA.
Ne znam ko je iza mene. Ako se okrenem, znaću. Da sam životinja kojoj se oči okreću u svim pravcima, to bih znao u svakom trenutku.
To, ipak ne menja istinu da postoje OBJEKTI van mog vidnog polja. Stvari, po sebi.
Mogu biti slep, gluv, nepokretan... Mogu biti senilan... mogu biti i pokojnik... To samo znači da moja čula više ne uočavaju OBJEKAT.
Mogu biti i lenj da već jedanput posetim onaj Tadž Mahal. To nikako ne menja cinjenicu da Tadž Mahal uistinu postoji. To, što ga ja nisam video svojim očima, nije ga sklonilo sa lica Zemlje.
Nisam nikada, svojim očima, video strukturu DNK. To što je nisam video, ne znači da nije već viđeno.
Ni tebe nikada nisam video. Vidim šta si napisao. Za 5 minuta će se ova slika izgubiti iz mog vidokruga. To ne znači da ništa nisi napisao, ili da ja nisam reagovao, ili da sam nakon 10 minuta zaboravio.

Iza mene je prostor. I ispred mene. I iznad, i ispod....
Sve se kreće. Objekti menjaju položaj.
Slika na TV-u nije ista kao pre minut vremena. To, što nisam primetio sliku pre jednog minuta, ne znači da ona nije postojala u stvarnosti. Ko zna na koliko TV programa je bilo raznih slika istovremeno, a ja ni jednu nisam uočio, jer nisam upalio televizor.
Zato je besmisleno reći da toga nema, samo zato što ja, to nešto, nisam video.

Звук, топлота, укус, нису представе већ осети. Не можеш себи представити укус, не можеш га нацртати, не можеш га показати неком без језика.
Исто је и са звуком. Глувом не можеш представити звук. То нису представе, нису објекти, нису слике, то су осети. На основу њих можемо креирати представу али они сами нису представе.

A šta ćemo sa slikom?
Ako zvuk, toplota i ukus ne mogu da se prepričaju, kako ćeš onda slepom čoveku opisati sliku?
Koju predstavu doživljava slepac?

 

[JA KOJI JESAM]

Ozimane, prostor ne doseže do granica tvog pogleda, i tu se
varaš. Prostor doseže do granica tvoje svjesnosti. Onaj dio
objekata (bilo da su oni okom vidljivi ili nevidljivi) koje osvijestiš
u sebi jesu koordinate prostora koji postoji za tebe.
Stoga, čak i zamišljeni prostor iza granice vidljive tvojim
očima je prostor koji si osvijestio u sebi. Vidiš ga trećim
okom.

 

[oziman]

Kako vas dvojica znate da je bas vasa teroija istinita?

Не мешај мене и овог Ја који јесам. Он износи своје фантазме, празне тлапње, а ја ти овде преносим закључке идеалистичке филозофије. Друга је ствар што очито ти и ови остали никада нисте за то у животу чули, па гледате на ову тему као на неку забаву а мене као неког чудака, лудака, шта ли?

Већ сам ти одговорио да се ту не ради о теоријама да ти поновим:

Постоји нешто што је открио Џорџ Баркли и што се зове "Корелативност субјекта и објекта". Ради се о указивању на непосредно искуство које нам даје апсолутну, аподиктичку сигурност да тврдимо да објекат који није опажен није објекат. И то није некаква хипотеза. Како каже Шопенхауер:

"Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav paradokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."
Шопенхауер

А ево коначно су се појавили и блогови. Тако да погледај овај мој блог где сам то објаснио:
Обрати пажњу на Барклијеве и Шопенхаурове цитате као и на дискусију у коментарима блога.

https://forum.krstarica.com/threads/korelativnost-subjekta-i-objekta.844768/

 

[JA KOJI JESAM]

Kako vas dvojica znate da je bas vasa teroija istinita?

Ono o čemu ja govorim nije teorija. To je proslijeđeno znanje iz Svijesti
u svjesnost, prevedeno jezikom razuma. Kako znam da je istina?
I ti ćeš znati kad istinu iskusiš. Za sada moraš da nagađaš. To je
normalno, i ja sam prošao kroz isto. Doživljaj apsolutnog znanja je
jedinstven i nije samo moja privilegija. Mnogi 'drugi' su doživljeli isto.
Svi koji jesmo govorimo o istom, potvrđujući tako jedni drugima da
je to znanje postojeće, isto, bez obzira iz koje se projektovane pozicije
sebe-subjekta njemu vratili. Takođe, potvrđujemo sebi da drugog Bića
koje postoji i koje saznaje istinu o sebi nema. Od tebe se ne zahtijeva
da vjeruješ. Kad istinu kroz sebe saznaš to će ti biti i dokaz o istinitosti
mojih iskaza. Do tad...

 

[JA KOJI JESAM]

Не мешај мене и овог Ја који јесам. Он износи своје фантазме, празне тлапње, а ја ти овде преносим закључке идеалистичке филозофије. Друга је ствар што очито ти и ови остали никада нисте за то у животу чули, па гледате на ову тему као на неку забаву а мене као неког чудака, лудака, шта ли?

Nisi ti ni čudak, ni ludak, već si utripovao da znaš istinu o kojoj si samo priučen.

 

[момоа]

Ono o čemu ja govorim nije teorija. To je proslijeđeno znanje iz Svijesti
u svjesnost, prevedeno jezikom razuma. Kako znam da je istina?
I ti ćeš znati kad istinu iskusiš. Za sada moraš da nagađaš. To je
normalno, i ja sam prošao kroz isto. Doživljaj apsolutnog znanja je
jedinstven i nije samo moja privilegija. Mnogi 'drugi' su doživljeli isto.
Svi koji jesmo govorimo o istom, potvrđujući tako jedni drugima da
je to znanje postojeće, isto, bez obzira iz koje se projektovane pozicije
sebe-subjekta njemu vratili. Takođe, potvrđujemo sebi da drugog Bića
koje postoji i koje saznaje istinu o sebi nema. Od tebe se ne zahtijeva
da vjeruješ. Kad istinu kroz sebe saznaš to će ti biti i dokaz o istinitosti
mojih iskaza. Do tad...

Ko su ti koji su okusilo to znanje? Navedi mi neke

 

[oziman]

Онима који прате тему да укажем на ове реченице које сам јутрос написао а где мислим да сам веома јасно објаснио шта је простор.

Простор је унутрашње "платно" у мојој свести наспрам мог сазнајућег субјекта.
Ма који осет да добијеш, било вида или додира, мораш га буквално нацртати на том "платну". Ако затворних очију додирујеш неку коцку, буквално је црташ на томе.
Та сфера, то наше унутрашње платно, то је представа. Кант је исту назвао "чиста чулност". То је једини простор који постоји.
Изван тога, изван свести нема простора.

Знам да сте навикли да под простором замишљате нешто сасвим друго, огромно, испуњено звездама и галаксијама, али шта ћете. Простор је "унутрашње платно" у вашој свести по коме "цртате" звезде и галаксије.

 

[JA KOJI JESAM]

Ko su ti koji su okusilo to znanje? Navedi mi neke

Lao Ce... za početak... ostale traži sam.

 

[celadon]

Ozimane,
U čemu se, onda, nalazi tvoj saznajući subjekt?
Platno je unutra, a subjekt je... Gde?
A objekat?

 

[oziman]

Ozimane,
U čemu se, onda, nalazi tvoj saznajući subjekt?
Platno je unutra, a subjekt je... Gde?
A objekat?

Сазнајући субјекат је трансцендентан. Он све сазнаје али сам је несазнатљив. Он је ткз. тачка синтетичког јединства аперцепције.
О томе сам писао овде:

https://forum.krstarica.com/threads/ko-sam-ja.844832/

А објекат је "нацртан" на "унутрашњем платну" наспрам субјекта.
Да опет ово поновим.

Простор је унутрашње "платно" у мојој свести наспрам мог сазнајућег субјекта.
Ма који осет да добијеш, било вида или додира, мораш га буквално нацртати на том "платну". Ако затворних очију додирујеш неку коцку, буквално је црташ на томе.
Та сфера, то наше унутрашње платно, то је представа. Кант је исту назвао "чиста чулност". То је једини простор који постоји.
Изван тога, изван свести нема простора.

Знам да сте навикли да под простором замишљате нешто сасвим друго, огромно, испуњено звездама и галаксијама, али шта ћете. Простор је "унутрашње платно" у вашој свести по коме "цртате" звезде и галаксије.

 

[JA KOJI JESAM]

Онима који прате тему да укажем на ове реченице које сам јутрос написао а где мислим да сам веома јасно објаснио шта је простор.

Простор је унутрашње "платно" у мојој свести наспрам мог сазнајућег субјекта.
Ма који осет да добијеш, било вида или додира, мораш га буквално нацртати на том "платну". Ако затворних очију додирујеш неку коцку, буквално је црташ на томе.
Та сфера, то наше унутрашње платно, то је представа. Кант је исту назвао "чиста чулност". То је једини простор који постоји.
Изван тога, изван свести нема простора.

Знам да сте навикли да под простором замишљате нешто сасвим друго, огромно, испуњено звездама и галаксијама, али шта ћете. Простор је "унутрашње платно" у вашој свести по коме "цртате" звезде и галаксије.

Prostor nije samo vizuelna predstava projektovanih objekata u praznini uma,
ko te je slagao? Prostor je svaka čulna predstava projektovanih objekata u praznini.
Zvuk je projekcija čula sluha i jedino se može ostvariti u prostoru, kao što je slika
projekcija čula vida. Predstaviti sebi možemo i zvuk, evo sada, dok tebi kucam,
predsatvljam sebi melodiju i zvuk pjesme u svom razumu. Druga stvar je prevoditi
zvučne predstave u vizuelnu projekciju prostora, to se dešava ascijacijama, pri čemu,
samo ukoliko smo čulom vida doživjeli (osvijestili) poziciju čovjeka koji govori u odnosu
na poziciju projekcije našeg tijela, kada ga ponovo čujemo a bez da ga vidimo mi stvaramo
vizuelnu predstavu baziranu na zvučnom 'signalu', a ta veza zvučnog i vuzelnog dolazi iz
sjećanja na proživljeno iskustvo. Dodirom takođe predstavljamo prostor. Sva čula su alati
prostorne projekcije, uključujući i miris i ukus.

Šta je onda prostor koji sebi čulno predstavljamo?
To je UM univerzuma, praznina koja ima funkciju da spaja i razdvaja subjekat sa njegovim
projektovanim objektima. U samom umu nema prostorne predstave, čak nema niti praznine,
nema predstava. U Umu je znanje-o-sebi praznini, kao i sva ostala znanja-o-sebi, ostatak
kroz Um projektovanog Jastva koja vibriraju specifičnom frekvencijom, bivajući u zajednici
s umom 'stvari po sebi'.

 

[celadon]

Сазнајући субјекат је трансцендентан. Он све сазнаје али сам је несазнатљив. Он је ткз. тачка синтетичког јединства аперцепције.
О томе сам писао овде:

https://forum.krstarica.com/threads/ko-sam-ja.844832/

А објекат је "нацртан" на "унутрашњем платну" наспрам субјекта.
Да опет ово поновим.

Ispada da objekat ne postoji.
Ovako, kako si ti to objasnio, spolja nema ničeg.
Imaš umetnika, imaš platno, na platnu imaš crtež, i sve je to unutar tebe.
Sam osetio, sam dobio inspiraciju, sam se kreativno izrazio. Ničim izazvan.

Kud nestade ona slika, inspiracija, koja je doskora bila jedino sto ti je u vidnom polju?
Sad ni nje nema? Sve si sanjao?

 

[oziman]

Prostor nije samo vizuelna predstava projektovanih objekata u praznini uma,
ko te je slagao? Prostor je svaka čulna predstava projektovanih objekata u praznini.
Zvuk je projekcija čula sluha i jedino se može ostvariti u prostoru, kao što je slika
projekcija čula vida. Predstaviti sebi možemo i zvuk, evo sada, dok tebi kucam,
predsatvljam sebi melodiju i zvuk pjesme u svom razumu. Druga stvar je prevoditi
zvučne predstave u vizuelnu projekciju prostora, to se dešava ascijacijama, pri čemu,
samo ukoliko smo čulom vida doživjeli (osvijestili) poziciju čovjeka koji govori u odnosu
na poziciju projekcije našeg tijela, kada ga ponovo čujemo a bez da ga vidimo mi stvaramo
vizuelnu predstavu baziranu na zvučnom 'signalu', a ta veza zvučnog i vuzelnog dolazi iz
sjećanja na proživljeno iskustvo. Dodirom takođe predstavljamo prostor. Sva čula su alati
prostorne projekcije, uključujući i miris i ukus.

Šta je onda prostor koji sebi čulno predstavljamo?
To je UM univerzuma, praznina koja ima funkciju da spaja i razdvaja subjekat sa njegovim
projektovanim objektima. U samom umu nema prostorne predstave, čak nema niti praznine,
nema predstava. U Umu je znanje-o-sebi praznini, kao i sva ostala znanja-o-sebi, ostatak
kroz Um projektovanog Jastva koja vibriraju specifičnom frekvencijom, bivajući u zajednici
s umom 'stvari po sebi'.

На сваки мој пост ти си пратилац са парадом празних појмова, празних балона. Па испада да је ово што ја пишем нешто слично тим твојим фантазмима.
Као да си неки бот који служи да обесмисли филозофске расправе.

Какав ум ,каква празнина, какво биће, какав апсолут?

Говоримо о конкретном овде. О конкретном непосредном искуству. Кантова чиста чулност или "унутрашње платно", јесте оно што је ту... ево сада. То је нешто конкретно доступно свачијем непосредном искуству.

Какве апсолуте и празнине и тлапње мешаш у то.

 

[oziman]

Ispada da objekat ne postoji.
Ovako, kako si ti to objasnio, spolja nema ničeg.
Imaš umetnika, imaš platno, na platnu imaš crtež, i sve je to unutar tebe.
Sam osetio, sam dobio inspiraciju, sam se kreativno izrazio. Ničim izazvan.

Kud nestade ona slika, inspiracija, koja je doskora bila jedino sto ti je u vidnom polju?
Sad ni nje nema? Sve si sanjao?

У видном пољу имаш слике , а оно што се осликава јесте "ствар по себи" која је трансцендентна то јест није објективна стварност већ нешто сасвим друго.

 

[JA KOJI JESAM]

На сваки мој пост ти си пратилац са парадом празних појмова, празних балона. Па испада да је ово што ја пишем нешто слично тим твојим фантазмима.
Као да си неки бот који служи да обесмисли филозофске расправе.

Какав ум ,каква празнина, какво биће, какав апсолут?

Говоримо о конкретном овде. О конкретном непосредном искуству. Кантова чиста чулност или "унутрашње платно", јесте оно што је ту... ево сада. То је нешто конкретно доступно свачијем непосредном искуству.

Какве апсолуте и пранизне и тлапње мешаш у то.

I ja govorim o konkretnom, onome što se evo sad nalazi ovdje i sada i što/koje
kreira predstave za sebe i doživlhjava ih kao subjekat. Ja govorim o tom biću-apsoloutu bez
kojega nema nikakvih predstava ni teorija. Ono je uvijek ovdje i sada. Ono je iza subjekta koji 'posmatra'.
Ono sebe doživljava subjektom kad se s njim poistovijeti.
Odakle subjekat i objekti?
Iz njegove svijesti. Sadržaj Svijesti (Jastvo) se projektuje kroz jedno Ja (Um)...slijedi
individualizacija, stvaranje razuma, prostornih predstava... itd. To što ti toga svega sada i ovdje nisi
svjestan meni ne znači ništa. Znači samo da si ti-oziman, nedovoljno svjestan svega toga. Eto.

 

[JA KOJI JESAM]

У видном пољу имаш слике , а оно што се осликава јесте "ствар по себи" која је трансцендентна то јест није објективна стварност већ нешто сасвим друго.

Svaka 'stvar po sebi' je ujedno jedan subjekat kao i objekat svim drugim subjektima
koji je za sebe izaberu kao iskustvo saznanja.

 

[момоа]

Hebes mi sve ako je i Ozinamu jasno o cemu prica

 

[celadon]

U vidnom polju imaš objekte, sasvim stvarne.
U zavisnosti od osetljivosti / manjkavosti naših čula, možemo ih različito videti.
To ne umanjuje prisustvo objekta.
Ono sto se oslikava, nije stvar po sebi. Sasvim suprotno. To je naš doživljaj opaženog. Možda je ta stvar vrela, ali to bez čula dodira ne mogu da utvrdim. Slika mi ništa posebno ne govori, osim da je to auto. Crveni auto je za mene crvene boje, za daltonisu je braon boje. Isti auto. Stvar po sebi. Za nekoga, ko nikada nije video auto, to je nepoznata neka stvar.
Objektivno jeste, samo sto mu ne znamo sve cake.

 

[oziman]

U vidnom polju imaš objekte, sasvim stvarne.
U zavisnosti od osetljivosti / manjkavosti naših čula, možemo ih različito videti.
To ne umanjuje prisustvo objekta.
Ono sto se oslikava, nije stvar po sebi. Sasvim suprotno. To je naš doživljaj opaženog. Možda je ta stvar vrela, ali to bez čula dodira ne mogu da utvrdim. Slika mi ništa posebno ne govori, osim da je to auto. Crveni auto je za mene crvene boje, za daltonisu je braon boje. Isti auto. Stvar po sebi. Za nekoga, ko nikada nije video auto, to je nepoznata neka stvar.
Objektivno jeste, samo sto mu ne znamo sve cake.

Уместо што понаљаш утувљене догме боље се потруди да разумеш ово знање.

Свиђало ти се то или не. Не постоји објективна стварност.

Јер...

"Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav paradokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."
Шопенхауер

То је нешто наједноставније.

Погледај овај блог из кога можеш добити слику не чему се то знање заснива:

https://forum.krstarica.com/threads/korelativnost-subjekta-i-objekta.844768/