Quantcast

Kartezijanski teatar

hakim bej

Elita
Poruka
15.949
Mozda je objektivni svet samo predstava,
ali svakako nije samo tvoja predstava.
Ti si tek mali deo predstave.
Jednom ces sici sa bine i vratiti se u publiku, medju one koji cekaju svoj red da zaigraju.
Predstava je dobra, cak odlicna. Zove se zivot.
Nema naucenog teksta, sve je improvizacija, umetnost, stvaranje.
Imamo i alat za stvaranje - obicnu domacu zemaljsku ljubav.
 

User Unfriendly

Iskusan
Poruka
6.420
Cudna je ta potreba čoveka da ne veruje svojim očima, pa izmišlja razne, neviđene, varijante stvarnosti.

Čemu sve to?
Covek mora nekako da se dokaze, tj. da dokaze svoju vrednost drugima, sve s ciljem da sebi obezbedi egzistenciju, ili ako nije u pitanju egzistencija, onda da ostvari kakvegod je ciljeve sebi zadao. Zivot je borba za resurse. Ljudi su takodje resursi. Ako dokazes da si pametan, a da su drugi glupi, ili ako pokazes da znas nesto sto drugi ne znaju, ili da je ono sto drugi misle netacno a ono sto ti mislis tacno, onda time okupljas ljude oko sebe, postajes vazan, bitan, ljudi te slusaju, a time ti se otvaraju raznorazna vrata. E sad, sta se desava ako ne mozes da se dokazes na posten nacin? Onda pokusavas da se dokazes na neposten -- lazima. To ne mora da bude svestan cin. Moze da bude da je covek, kada to radi, potpuno nesvestan sta zapravo radi. Poenta je da izmisljotinama pokusava da skrene paznju na sebe. A izmisljati je relativno lako.

Jesi primetio kako Oziman optuzuje druge da rade nesto sto zapravo on radi? Super taktika.

Pazi ovo:

Oziman:
Ово је илустрација ситуације у којој си управо сада. Имаш дакле субјекат кога не можеш сазнати и имаш ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Glupava igra reci. Ruke koje vidimo jesu subjekt tj. jesu jedan deo subjekta.

Pazi sad ovo:

Постоји нешто што је открио Џорџ Баркли и што се зове "Корелативност субјекта и објекта". Ради се о указивању на непосредно искуство које нам даје апсолутну, аподиктичку сигурност да тврдимо да објекат који није опажен није објекат. И то није некаква хипотеза.
Cim neko krene da drvi o "apsolutnoj, apodiktickoj sigurnosti" on se samim tim diskvalifikovao kao verodostojni sagovornik. Sigurnost je subjektivna stvar. Nema veze koliko si siguran u neku tvrdnju, to nikako ne znaci da je ta tvrdnja tacna. To vazi za SVAKU vrstu iskaza. Ne postoji tvrdnja za koju ne postoji mogucnost da nije tacna.

Osim toga, Oziman nema nikakve dokaze, nikakve argumente, ima samo najobicnije deklaracije i konstatacije. On je prosto DEKLARISAO odnosno REKAO da je u pravu I TO JE TO.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.696
Glupava igra reci. Ruke koje vidimo jesu subjekt tj. jesu jedan deo subjekta.
Не. Руке, као и само тело, јесу објекти, слике нацртане на унутрашњем платну свести.

Да поновим ово и теби:
Простор је унутрашње "платно" у мојој свести наспрам мог сазнајућег субјекта.
Ма који осет да добијеш, било вида или додира, мораш га буквално нацртати на том "платну". Ако затворних очију додирујеш неку коцку, буквално је црташ на томе.
Та сфера, то наше унутрашње платно, то је представа. Кант је исту назвао "чиста чулност". То је једини простор који постоји.
Изван тога, изван свести нема простора.

Знам да сте навикли да под простором замишљате нешто сасвим друго, огромно, испуњено звездама и галаксијама, али шта ћете. Простор је "унутрашње платно" у вашој свести по коме "цртате" звезде и галаксије.
Сада, субјекат или ткз. "тачка синтетичког јеидинства аперцепције", јесте нешто трансцедентно. Субјекат се не сазнаје. Све што се сазнаје јесте наспрам њега, али он сам никада не бива "наспрам".

Шта је субјекат не сазнајемо већ интуитивно осећамо. Ради се о својеврсној егзистенцији ткз. "квалитативне множине". Бергсон је много рекао о томе у својој филозофији, али то је друга тема.
 

User Unfriendly

Iskusan
Poruka
6.420
Не. Руке, као и само тело, јесу објекти, слике нацртане на унутрашњем платну свести.
To o cemu ti pricas zove se depersonalizacija i smatra se mentalnom bolescu. Naravno da su te ruke koje vidis na tom tvojem kojekakvom (naravno izmisljenom) unutrasnjem platnu deo tebe -- one su ti. Naravno, ti nisi samo tvoje ruke, ti si mnogo vise od toga, ali ruke jesu deo tebe, one nisu nesto zasebno. Ti nisi nekakav duh koji sedi u nekoj izmisljenoj fotelji u nekom izmisljenom transcendentnom bioskopu posmatrajuci ruke na platnu. Ti jesi to sto vidis. Tojest ti izgledas kao to sto vidis. Upravo ta rugoba koju vidis u ogledalu, koja ti se uopste ne dopada, jesi ti, svidelo se to tebi ili ne. Tako je kako je.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.696
To o cemu ti pricas zove se depersonalizacija i smatra se mentalnom bolescu. Naravno da su te ruke koje vidis na tom tvojem kojekakvom (naravno izmisljenom) unutrasnjem platnu deo tebe -- one su ti. Naravno, ti nisi samo tvoje ruke, ti si mnogo vise od toga, ali ruke jesu deo tebe, one nisu nesto zasebno. Ti nisi nekakav duh koji sedi u nekoj izmisljenoj fotelji u nekom izmisljenom transcendentnom bioskopu posmatrajuci ruke na platnu. Ti jesi to sto vidis. Tojest ti izgledas kao to sto vidis. Upravo ta rugoba koju vidis u ogledalu, koja ti se uopste ne dopada, jesi ti, svidelo se to tebi ili ne. Tako je kako je.
Идентификуј ти самог себе са твојим убогим телом а немој то да намећеш осталима. Видиш, неки су за ових 2000 година размишљања над оним делфијским "Спознај самог себе" успели да се итекако ратосиљају те примитивне недотупаве идентификације.

Ја као себе налазим биће које није у простору, већ у трајању, и које самим тим није скуп линија већ нешто свејеврсно, нешто што је самосвести потпуно јасно али што није преводиво у речи. Нешто слично мелодији, како би рекао Бергсон и што ту егзистенцију најближе описује. То је доступно интуицији а не сазнању.

А ти се и даље идентификуј са твојим рукама, ногама... и осталим деловима.
 

celadon

Zainteresovan član
Poruka
409
У видном пољу имаш слике , а оно што се осликава јесте "ствар по себи" која је трансцендентна то јест није објективна стварност већ нешто сасвим друго.
Kažeš da je to nešto sasvim drugo.
Ako je transcendentno, kako možeš biti siguran da je drugačije? Kako nešto nesaznatljivo možeš razlikovati od saznatljivog, ako je van granica tvog empirijskog iskustva? Možda, kada bi saznao, ispadne da se radi o istoj stvari.

Dalje, otkud to da stalno ovde pokazuješ onu sliku, pošto je ona izašla iz tvoje stvarnosti prvi put kada ti je pogled skliznuo na naredni post?
Otkud sva ova slova ispred tebe? I koga sada čitaš? Mene, koga ne vidiš, ili se ovaj tekst pojavio kao produkt tvog nesaznajnog subjekta... sta god to značilo?
 

celadon

Zainteresovan član
Poruka
409
Ја као себе налазим биће које није у простору, већ у трајању, и које самим тим није скуп линија већ нешто свејеврсно, нешто што је самосвести потпуно јасно али што није преводиво у речи.
To mi liči na neko biće koje piški - u sebi. :D
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
10.696
Kažeš da je to nešto sasvim drugo.
Ako je transcendentno, kako možeš biti siguran da je drugačije? Kako nešto nesaznatljivo možeš razlikovati od saznatljivog, ako je van granica tvog empirijskog iskustva? Možda, kada bi saznao, ispadne da se radi o istoj stvari.
O ствари по себи не можемо знати шта oнa јесте већ једино шта није.

То сам раније објашњавао овако.

Узмимо један двоглед који има оштећења на сочивима у виду разних линија. И са тим двогледом пођимо на пут на којем ћемо морати гледати само кроз њега .
Иако не знамо шта ћемо тамо на путу видети, тј шта тамо јесте, апсолутно знамо да те линије од напрснућа, које видимо кроз двоглед нису део тог света који ћемо видети, већ део нашег двогледа и да као такве не припадају њему већ двогледу. И да одузевши те линије, знамо шта тај свет није, иако не знамо још увек шта јесте.

Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. топлоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.
А када све то одузмемо не остаје ништа за сазнање. Али за сазнање, док је све и свја само по себи.
 

celadon

Zainteresovan član
Poruka
409
Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања... Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Čime proučavaš svoju sopstvenu svest?
 

celadon

Zainteresovan član
Poruka
409
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. топлоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.
Možeš sve to, ovde, virtuelno, oduzeti stvari po sebi, ali ćeš izabrati da jedeš ono što ti je privlačno za oko, mirisno, ukusno, mekano i toplo, sa sasvim određenim oblikom, i sve ćeš to uzeti u prodavnici na uglu te i te ulice.
 

nekivelikidrmr

Početnik
Poruka
18
O ствари по себи не можемо знати шта oнa јесте већ једино шта није.

То сам раније објашњавао овако.

Узмимо један двоглед који има оштећења на сочивима у виду разних линија. И са тим двогледом пођимо на пут на којем ћемо морати гледати само кроз њега .
Иако не знамо шта ћемо тамо на путу видети, тј шта тамо јесте, апсолутно знамо да те линије од напрснућа, које видимо кроз двоглед нису део тог света који ћемо видети, већ део нашег двогледа и да као такве не припадају њему већ двогледу. И да одузевши те линије, знамо шта тај свет није, иако не знамо још увек шта јесте.

Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. топлоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.
А када све то одузмемо не остаје ништа за сазнање. Али за сазнање, док је све и свја само по себи.
Ako se ne varam, "stvar po sebi" bi bila egzistencija bez saznajuceg subjekta? To mi gotivno zvuci, hocu da sam "stvar po sebi", intuitivni dozivljaj mi nista ne znaci, to je samo dodir sa nepoznatim.. roknem se i resena stvar, ili? Tj. u kakvom su odnosu "stvar po sebi" i pojavni svet?
 
Top