Karla del Ponte, poslednji izveštaj

[Samanta_]

Karla del Ponte, poslednji izveštaj
Ponedeljak, 10. decembar 2007. 17:59

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija počeo je sednicu na kojoj će biti razmatrani izveštaji predsednika Haškog suda Fausta Pokara i glavne tužiteljke Karle del Ponte o radu Medjunarodnog suda za ratne zločine počinje na tlu bivše Jugoslavije koje su osnovale UN.

Del Ponteova je unapred najavila da će deo izveštaja koji se odnosi na saradju Srbije sa Tibunalom biti "negativan", s obzirom da vlasti u Beogradu nisu uhapsile generala Ratka Mladića koji se, kako tvrdi, nalazi "na dohvat ruke srpskih vlasti".

Ipak, u izveštaju koji je unapred dostavljen ambasadorima Saveta bezbednosti UN, Del Ponteova je prilično pozitivno ocenila nastojanja vlasti u Beogradu da uhapse i izruče preostale haške begunce, navodeći da je "ritam angažovanja znatno pojačan", što "budi nadu" da će rezultat biti efikasnije i bolje usmerene operacije.

"Takodje, pozitivan razvoj dogadjaja je i nagrada koju su srpske vlasti obećale za informacije koje bi vodile ka hapšenju haških begunaca i usvajanje zakona kojim se proširuje uloga Tužilaštva za ratne zločine, uključujući i jurisdikciju nad onima koji pomažu i kriju begunce", navodi se u novom izveštaju Karle del Ponte, koji će u ponedeljak razmotriti ambasadori Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Odlazeća tužiteljka Haškog tribunala ponovo je, medjutim, upozorila na silne probleme koji prate program zaštite svedoka u sudjenju protiv nekadašnjeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i bivšeg premijera te pokrajine Ramuša Haradinaja.

Izveštaj Del Ponteove poslednji je pre nego što je na čelu tužilaštva Haškog suda 1. januara zameni belgijski tužilac Serž Bramerc.

Pokar: Što pre uhapsiti i izručiti begunce

Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar izjavio je u Njujorku da je potreba pune saradnje zemalja bivše Jugoslavije s Tribunalom dostigla "kritičnu fazu" i pozvao Savet bezbednosti UN da preduzme "konkretnu akciju" kako bi preostali optuženi bili uhapšeni i izručeni sudu.

Pokar je izrazio zabrinutost, jer zemlje u regionu "nisu obezbedile hapšenje i prebacivanje" četiri preostala begunca Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića.

"Neophodnost pune saradnje država u hapšenju svih preostalih begunaca je dostigla kritičnu fazu. Bez hapšenja i sudjenja tim preostalim beguncima, glavni cilj suda da donese pravdu, mir i pomirenje regionu, biće ozbiljno ugrožen", rekao je Pokar.

Predsednik Haškog tribunala je naglasio da Tribunal neće zatvoriiti vrata sve dok oni ne budu uhapšeni i dok im ne bude sudjeno.

Pokar je rekao da će sud učiniti sve da ispuni rokove iz Izlazne strategije, ali da postoje faktori van kontrole suda zbog kojih je bilo odlaganja, pre svega zbog pitanja hapšenja preostalih optuženika.

Prema njegovim rečima, ako bi preostali optuženici bili sada uhapšeni, neki od njih, ali ne svi, mogli bi da budu priključeni nekom od sudjenja, ali je dodao da će svako odlaganje njihovog hapšenja rezultirati zasebnim sudjenjima, što će svakako uticati na planirane rokove za završetak rada suda.

Pokar je naveo da će, prema sadašnjim procenama Tribunala, sva sudjenja biti završena do kraja 2009. godine, izuzev optuženicima Zdravku Tolimiru i Vlastimiru Djordjeviću koji su nedavno izručeni. Sudjenja Tolimiru i Djordjeviću trebalo bi da budu završena početkom 2010. godine.

Predsednik Tribunala je rekao da svi žalbeni postupci trebalo da se okončaju tokom 2011. godine.

Od 161 osobe koje su optužene za ratne zločine pred Tribunalom, 11 čeka u sedam slučajeva na početak sudjenja.

(agencije/MONDO)

 

[Samanta_]

Uz lep ručak nam kroje sudbinu
Biće oštra debata jer ima zemalja koje traže daleko čvršću pravnu osnovu od kreativnog tumačenja Rezolucije 1244. Ako Srbija to dopusti po ovom pitanju, isti model može biti iskorišćen za nametanje nezavisnosti
BEOGRAD - Šefovi diplomatija zemalja članica Evropske unije sastaju se danas u Briselu, da bi tokom radnog ručka, detaljnije razmotrili dalje korake u rešavanju statusa Kosova i Metohije. Pored izveštaja koji je trojka predala generalnom sekretaru UN, očekuje se da glavna tema bude način na koji bi misija EU zamenila NATO trupe na Kosmetu, a da se pri tom izbegne donošenje nove rezolucije u SB UN.

Sastanku će prisustvovati evropski predstavnik posredničke trojke Volfgang Išinger koji će ministre EU uputiti u sadržaj izveštaja trojke i ponoviti svoj lični stav da je pregovarački proces iscrpeo sve mogućnosti i da dalji pregovori ne bi imali smisla. S druge strane, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, preneće stav Beograda da je kompromis još moguć, kao i da je najlegitimniji put za dolazak evropskih mirovnih trupa - preko SB UN. Konačna odluka EU znaće se tek u petak, posle sastanka šefova država članica EU.

- Sigurno je da ćemo imati oštru debatu, jer u Uniji ne postoji saglasnost oko uslova za dolazak misije EU. Ima zemalja koje traže daleko čvršću pravnu osnovu od kreativnog tumačenja Rezolucije 1244. Zapadne članice Kontakt grupe - Italija, Francuska, Nemačka i Velika Britanija su uoči današnjeg susreta uputile pismo u kome traže da se na Kosmet što pre uputi misija EU. Međutim, ako Srbija dopusti da se Rezolucija 1244 tumači tako široko po ovom pitanju, onda se to može iskoristiti i za kreativno tumačenje prema kome bi bilo dozvoljeno da se Srbiji nametne nezavisnost Kosmeta - rekao je za Glas Aleksandar Mitić sa Instituta „4S“ u Briselu.

I MLADIĆ TEMA

Evropski ministri će razgovarati i o preovlađujućem stavu da bi bilo prihvatljivo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, ukoliko vlasti u Beogradu dokažu da su sve učinile u nastojanju da bude uhapšen i predat general Ratko Mladić.
To bi, prema diplomatskim izvorima u Briselu značilo da on ne mora biti predat Tribunalu u Hagu, već da se EU osvedoči da je Beograd učinio sve u svojoj moći da se to postigne. Prema takvom stavu EU, za sada je, još uvek uzdržana uglavnom Holandija.
Ministri će, zato, u zaključcima zasedanja verovatno istaći kako je „parafiranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bio važan korak, ali da je potpis uslovljen punom saradnjom s Haškim sudom“.

Ministar Jeremić je pred trojkom, nedelju dana ranije u Beogradu, objasnio da je državni vrh temeljno analizirao svaku moguću interpretaciju važeće rezolucije i zaključio da je ipak neophodna nova rezolucija Saveta bezbednosti. Ovde se, podsetimo, ne radi o tome da Beograd ne želi pomoć evropske misije, već o značenju koje bi imalo izmeštanje iz UN bilo kog dela kosovskog problema. Uvođenje misije EU na mala vrata, prema Mitićevim rečima, za mnoge bi značilo uvođenje samog Ahtisarijevog plana na ta ista vrata, što je za Srbiju, svakako, neprihvatljivo.

Istovremeno, iz zapadnih metropola učestalo se čuju poruke da plan bivšeg finskog predsednika nije bio sklonjen sa dnevnog reda ni tokom pregovora koji je vodila trojka. Iz Kremlja na to upozoravaju da je Ahtisarijeva nadgledana nezavisnost odbačena čim joj se Srbija usprotivila.

 

[Samanta_]

Išinger: Kosovo dobija uslovnu nezavisnost


Poslednjeg, 120. dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine, šefovi diplomatija EU u Briselu razmatraju da li dvadesetsedmorica mogu jedinstveno da nastupe u procesu rešavanja statusa Kosova.

Evropski zvaničnici poručili su uoči sastanka da će do toga najverovatnije doći, a francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner izjavio je da je prihvaćen stav Francuske da se sačeka sa krajem izbora u Srbiji, kako bi se donela konačna odluka.

Predstavnik EU u ''trojci'' Volfgang Išinger uveren je da će Unija brzo priznati odvajanje Kosova od Srbije i izjavljuje da će Brisel odluku o tome, verovatno, doneti sledećih dana.

Išinger je u izjavi nemačkom radiju RBB - Inforadio rekao da će Kosovo praktično dobiti uslovnu, medjunarodno nadgledanu nezavisnost. ''Biće to državna tvorevina koja će podlegati i dalje opsežnom, medjunarodnom nadgledanju. I dalje će tamo biti stacionirane medjunarodne trupe i biće prisutne EU i UN'', rekao je Išinger.

''To znači, radi se o medjunarodno nadgledanoj nezavisnosti'', istakao je Išiger i naglasio da samostalno Kosovo neće biti suverena država kao, na primer, Nemačka ili Francuska.

Sudeći po izjavama visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane i šefova diplomatija pojedinih država EU, evropske zemlje su blizu prevazilaženja unutrašnjih nesuglasica oko konačnog statusa Kosova i dolaženja do jedinstvenog stava.

Izveštaj predstavnika EU, SAD i Rusije Volfganga Išingera, Frenka Viznera i Aleksandra Bocan-Harčenka, predat je u petak generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, a tokom dana će biti podnet ministrima EU.

Ban Ki-mun u nedelju uveče je zvanično predao članicama Saveta bezbednosti izveštaj medjunarodne "trojke", a diplomate u Njujorku su naglasile da danas ne treba očekivati "vidljive rezultate" rada na kosovskom problemu jer članicama Saveta bezbednosti treba vremena za proučavanje izveštaja i konsultacije, javile su agencije.

Uoči sastanka šefova diplomatija EU u Briselu, Havijer Solana je rekao da su evropske zemlje blizu dolaženja do jedinstvenog stava o Kosovu, a slične stavove izneli su i švedski, britanski i francuski šefovi diplomatije Karl Bilt, Dejvid Miliband i Bernar Kušner.

"Mislim da ćemo biti u stanju da dodjemo do stava oko koga bi članice EU mogle da se okupe i da preuzmu svoje odgovornosti," dodao je Solana.

Sve, osim jedne, zemlje članice EU su spremne da prihvate nezavisnost srpske pokrajine Kosovo bez rezolucije Ujedinjenih nacija, rekao je švedski šef diplomatije Karl Bilt, ali nije naveo koja zemlja od 27 članica EU još uvek želi usvajanje rezolucije SB UN pre nego što bi prihvatila proglašenje nezavisnosti koje se očekuje od kosovsko albanskih lidera u narednim nedeljama, navodi agencija Rojters. Ministar Luksemburga Žan Aselborn, medjutim, je rekao da samo Kipar ima "ogroman problem" u podržavanju nezavisnosti Kosova.

Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner je izjavio da je prihvaćen francuski stav da se sačekaju izbori u Srbiji, kako bi se "krajem januara i početkom februara dala šansa pacifistima" i sa srpske strane i sa strane Albanaca sa Kosova i Metohije. U intervjuu radiju "Frans Enter" on je naveo da je "ova pozicija Francuske prihvaćena". Za donošenje odluke o budućem statusu Kosova i Metohije, posle pregovora koji se formalno završavaju, "ne treba žuriti".

"Premijer Hašim Tači je to prihvatio, a nadam se i da Srbi prihvataju", rekao je Kušner, aludirajući da su albanski predstavnici sa Kosmeta pristali da sačekaju sa proglašenjem nezavisnosti dok se ne okončaju izbori u Srbiji i EU ne zauzme jedinstvenu poziciju o ovom pitanju.

"Mi radimo na jedinstvu Evrope i zadržaćemo je bez obzira na nesuglasice", objasnio je on. Na pitanje komentatora radija "zašto Francuska podržava nezavisnost Kosova kada će to da stvori mikro državu kojom upravljaju partije koje su pre mafija, kao i da će da stvori izuzetno opasan presedan kako u Bosni, tako i u Gruziji i na drugim mestima", Kušner je odgovorio da "to nije mafija".

"Vi preterujete, to nije mafija. Hašim Tači, koji je izabran, je sadašnji premijer, koji je mudar i koji će da čeka ne samo da medjunarodna zajednica prizna nezavisno Kosovo već i koji želi da ta zajednica, a potogovo Evropa, ne bude podeljena oko tog pitanja, što je dobro", rekao je ministar spoljnih poslova. "Ako neko potpali rat u Gruziji, to će biti Putinova Rusija. Ako neko odluči da dolije ulje na vatru u Abhaziji i Osetiji, to će opet biti oni", rekao je Kušner.

Presedan u slučaju južne srpske pokrajine je, prema šefu francuske diplomatije, neminovan "pošto smo sve pokušali".

I šef britanske diplomatije Dejvid Miliband osporio je da će nezavisno Kosovo poslužiti kao inspiracija separatistima u svetu, jer je ono, po njegovoj oceni, sasvim izuzetan slučaj. "Mnogo zemalja se plaši da Kosovo može da bude model za separatističke pokrete koji teže ka nezavisnosti. Želim da naglasim - to je sasvim izuzetan slučaj. Kosovo je pokrajina kojom upravlja OUN a leži unutar zemlje koja deklariše da želi da bude deo Evrope", rekao je Miliband za list "Djenjik".

Poljskom listu britanski ministar je kazao da garantuje da je to slučaj koji nije presedan, a da takvo stanje ne bi poželela nijedna evropska zemlja", rekao je Miliband. Rešavajući pitanje Kosova Evropska unija, po oceni šefa britanske diplomatije, mora da preuzme odgovornost i inicijativu i ne ponovi tragične greške s početka devedesetih godina prošlog veka.

"Pasivnost i iščekivanje je loš recept", rekao je Miliband i dodao da će na Kosovu EU morati da balansira kao igrač na žici, ali da mora da podje od toga da će sve zemlje zapadnog Balkana jednom biti u EU.

EU treba da razmatra slanje oko 1.800 policajaca i sudija na Kosovo. Solana je rekao da će EU razmatrati prelaz sa UN policije na policiju Evropske unije na Kosovu i naglasio da će UN policija ostati na terenu dok EU ne bude spreman da preuzme dužnost, navodi agencija Rojters.

Jeremić: Koordinirana ili ne, nezavisnost neprihvatljiva

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić založio se u Briselu, u razgovoru sa ministrima spoljnih poslova EU, za nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i naglasio da je nezavisnost pokrajine - "koordinirana" ili ne, "apsolutno neprihvatljiva za Srbiju".

Jeremić je preneo da Srbija ni pod kojim okolnostima neće priznati nezavisnost Kosova, ali da će očuvati put svog uključivanja u strukture EU. "Smatram da i dalje postoje realne mogućnosti za pronalažeje kompromisnog rešenja (o Kosovu)", izjavio je Jeremić posle susreta sa 16 ministara EU, medju kojima su bili i šefovi diplomatija Grčke, Rumunije, Austrije, Madjarske, Belgije, Finske, Italije, Holandije i Španije.

Jeremić je rekao da "ne postoji trenutna opasnost jednostranog proglašenja nezavisnosti" i, istovremeno, upozorio sve države ili organizacije koje eventualno nameravaju da ugroze teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, da bi takav potez "dugoročno" ugrozio njihove odnose s Beogradom.

Šef diplomatije Srbije je poručio da će vlada u Beogradu preduzeti "uzvratne mere" na odluku svake zemlje da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Odgovarajući na pitanje da li je s ministrima EU razgovarao o sve češće spominjanom scenariju "koordiniranog proglašenja nezavisnosti" Kosova u saradnji s Briselom i Vašingtonom, Jeremić je rekao da je "ma kakva deklaracija nezavisnosti, jednostrana ili koordinirana, za Srbiju neprihvatljiva".

"Rešenje koje nije prihvatljivo za obe strane, neće pomoći miru i stabilnosti u regionu i neće pomoći integraciji regiona u EU... Nadam se na neće biti koordinaranih, nekoordiniranih niti polukoordiranih napora čija posledica može biti destabilizacije ragiona", naglasio je srpski šef diplomatije.

Savet ministara EU danas u Briselu raspravlja o daljim koracima u rešavanju statusa Kosmeta, u prisustvu predstavnika EU u posredničkoj ôtrojciö Kontakt grupe Volfganga Išingera.