Quantcast

Karl Marks - Kapital, I knjiga

Holy1

Aktivan član
Poruka
1.858
Dobro veče.

Počeo sam da čitam knjigu "Kapital". Ovo štivo je veoma interesantno, a Karl mi je otkrio do sad meni nepoznatu prirodu novca i tržišnih odnosa i vrednosi.
Potrebno je dosta koncentracije da se pročita knjiga kako bi se što bolje shvatila, Karl je veliki intelektualac.
Zanima me šta je na vas ostavilo veliki utisak iz ove knjige? Ovde na ovoj temi bi mogli da vršimo polemiku oko nekih izjava iz I knjiga.

Meni je ovo zanimljivo:
" Prva osobenost koju uočavamo kad posmatramo ekvivalentski oblik jeste ova: upotrebna vrednost postaje oblik u kome se ispoljava njena suprotnost, vrednost.
Prirodni oblik robe postaje oblikom vrednosti. Ali, nota bene 1 * , ovaj quid pro quo 2 * zbiva se za izvesnu robu B (kaput, ili pšenicu, ili železo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti u koji je s njom stupila ma koja druga roba A (platno itd.), samo unutar toga odnosa. Pošto se nijedna roba ne može odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, pošto, dakle, svoju sopstvenu prirodnu kožu ne može da učini izrazom sopstvene vrednosti, to se ona mora prema drugim robama odnositi kao prema ekvivalentima, ili, drugim recima, mora prirodnu kožu neke druge robe učiniti oblikom svoje sopstvene vrednosti.
Glava šećera, budući da je telo, teška je, ima, dakle, težinu, ali se ni na jednoj glavi šećera težina njena ne da ni videti ni opipati. Radi toga uzimamo raznolike komade gvozda kojima je težina prethodno utvrđena. Posmatran za se, nije ni telesni oblik železa oblik u kome se ispoljava težina, kao god što to nije ni telesni oblik glave šećera. Pa ipak, da bismo glavu šećera izrazili kao težinu, dovodimo je u odnos težine prema železu. U tome odnosu železo važi kao telo koje predstavlja isključivo težinu. Zbog toga količine železa služe kao mera za težinu šećera, te prema glavi šećera predstavljaju samo lik težine, pojavni oblik težine. Ovu ulogu igra železo samo u okviru toga odnosa u koji s njime stupa šećer ili ma koje drugo telo čiju težinu hoćemo da nađemo. Da obadve stvari nisu teške, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i ova stvar ne bi mogla poslužiti kao izraz težine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, onda zbilja vidimo da su kao težina jedno isto, pa da su zbog toga, u određenoj srazmeri, i iste težine. Kao što telo železa kao mera za težinu zastupa prema glavi šećera samo težinu, tako i u našem izrazu vrednosti telo kaputa zastupa prema platnu samo vrednost.

Ali ovde analogija i prestaje. U izrazu težine glave šećera, železo zastupa prirodnu osobinu zajedničku i jednom i drugom telu, njihovu težinu, dok u izrazu vrednosti platna kaput zastupa neprirodno svojstvo obeju stvari: njihovu vrednost/nešto čisto društveno.
Pošto relativni oblik vrednosti neke robe, npr. platna, izražava njeno vredenje kao nešto skroz različno od njena tela i njenih osobina, npr. kao nešto jednako s kaputom, sam taj izraz nagoveštava da se u njima skriva neki društveni odnos. Obrnuto je kod ekvivalentskog oblika. On se baš i sastoji u tome što neko robno telo, kao kaput, ta stvar onakva kakvu je vidiš, izražava vrednost, dakle što od prirode ima oblik vrednosti. Istina, ovo važi samo u okviru odnosa vrednosti u kome se roba platno nalazi prema robi kaputu kao prema ekvivalentu. 2 1 Međutim, kako svojstva neke stvari ne potiču iz njenog odnosa prema drugim stvarima, već se ona, naprotiv, u takvom odnosu samo ispoljavaju, to izgleda kao da i kaput svoj ekvivalentski oblik, svoje svojstvo neposredne razmenljivosti ima od prirode, kao god što od prirode ima svojstvo da je težak i da utopljava. Otuda ono zagonetno na ekvivalentskom obliku što pogađa buržoaski grubi pogled političkog ekonomiste tek kad taj oblik iziđe preda nj gotov kao novac. Tada on gleda da se spase objašnjavanja mističnog karaktera zlata i srebra podmećući na njihova mesta manje bleštave robe i verglajući s vazda novim zadovoljstvom katalog čitavog onog robnog plebsa koji je u svoje vreme igrao ulogu robnog ekvivalenta. On i ne sluti da već i najprostiji izraz vrednosti, kao 2 0 aršina platna = 1 kaput, omogućuje rešenje zagonetke ekvivalentskog oblika.
---------------------------------------------------------------------
Uopšte su te refleksivne odredbe nešto svoje vrste. Na primer, ovaj je čovek kralj samo zato što se drugi ljudi odnose prema njemu kao podanici. A oni, obrnuto, drže da su podanici zato što je on kralj.
 

Mr.Infinity

Veoma poznat
Poruka
12.557
Dobro veče.

Počeo sam da čitam knjigu "Kapital". Ovo štivo je veoma interesantno, a Karl mi je otkrio do sad meni nepoznatu prirodu novca i tržišnih odnosa i vrednosi.
Potrebno je dosta koncentracije da se pročita knjiga kako bi se što bolje shvatila, Karl je veliki intelektualac.
Zanima me šta je na vas ostavilo veliki utisak iz ove knjige? Ovde na ovoj temi bi mogli da vršimo polemiku oko nekih izjava iz I knjiga.

Meni je ovo zanimljivo:
" Prva osobenost koju uočavamo kad posmatramo ekvivalentski oblik jeste ova: upotrebna vrednost postaje oblik u kome se ispoljava njena suprotnost, vrednost.
Prirodni oblik robe postaje oblikom vrednosti. Ali, nota bene 1 * , ovaj quid pro quo 2 * zbiva se za izvesnu robu B (kaput, ili pšenicu, ili železo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti u koji je s njom stupila ma koja druga roba A (platno itd.), samo unutar toga odnosa. Pošto se nijedna roba ne može odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, pošto, dakle, svoju sopstvenu prirodnu kožu ne može da učini izrazom sopstvene vrednosti, to se ona mora prema drugim robama odnositi kao prema ekvivalentima, ili, drugim recima, mora prirodnu kožu neke druge robe učiniti oblikom svoje sopstvene vrednosti.
Glava šećera, budući da je telo, teška je, ima, dakle, težinu, ali se ni na jednoj glavi šećera težina njena ne da ni videti ni opipati. Radi toga uzimamo raznolike komade gvozda kojima je težina prethodno utvrđena. Posmatran za se, nije ni telesni oblik železa oblik u kome se ispoljava težina, kao god što to nije ni telesni oblik glave šećera. Pa ipak, da bismo glavu šećera izrazili kao težinu, dovodimo je u odnos težine prema železu. U tome odnosu železo važi kao telo koje predstavlja isključivo težinu. Zbog toga količine železa služe kao mera za težinu šećera, te prema glavi šećera predstavljaju samo lik težine, pojavni oblik težine. Ovu ulogu igra železo samo u okviru toga odnosa u koji s njime stupa šećer ili ma koje drugo telo čiju težinu hoćemo da nađemo. Da obadve stvari nisu teške, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i ova stvar ne bi mogla poslužiti kao izraz težine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, onda zbilja vidimo da su kao težina jedno isto, pa da su zbog toga, u određenoj srazmeri, i iste težine. Kao što telo železa kao mera za težinu zastupa prema glavi šećera samo težinu, tako i u našem izrazu vrednosti telo kaputa zastupa prema platnu samo vrednost.

Ali ovde analogija i prestaje. U izrazu težine glave šećera, železo zastupa prirodnu osobinu zajedničku i jednom i drugom telu, njihovu težinu, dok u izrazu vrednosti platna kaput zastupa neprirodno svojstvo obeju stvari: njihovu vrednost/nešto čisto društveno.
Pošto relativni oblik vrednosti neke robe, npr. platna, izražava njeno vredenje kao nešto skroz različno od njena tela i njenih osobina, npr. kao nešto jednako s kaputom, sam taj izraz nagoveštava da se u njima skriva neki društveni odnos. Obrnuto je kod ekvivalentskog oblika. On se baš i sastoji u tome što neko robno telo, kao kaput, ta stvar onakva kakvu je vidiš, izražava vrednost, dakle što od prirode ima oblik vrednosti. Istina, ovo važi samo u okviru odnosa vrednosti u kome se roba platno nalazi prema robi kaputu kao prema ekvivalentu. 2 1 Međutim, kako svojstva neke stvari ne potiču iz njenog odnosa prema drugim stvarima, već se ona, naprotiv, u takvom odnosu samo ispoljavaju, to izgleda kao da i kaput svoj ekvivalentski oblik, svoje svojstvo neposredne razmenljivosti ima od prirode, kao god što od prirode ima svojstvo da je težak i da utopljava. Otuda ono zagonetno na ekvivalentskom obliku što pogađa buržoaski grubi pogled političkog ekonomiste tek kad taj oblik iziđe preda nj gotov kao novac. Tada on gleda da se spase objašnjavanja mističnog karaktera zlata i srebra podmećući na njihova mesta manje bleštave robe i verglajući s vazda novim zadovoljstvom katalog čitavog onog robnog plebsa koji je u svoje vreme igrao ulogu robnog ekvivalenta. On i ne sluti da već i najprostiji izraz vrednosti, kao 2 0 aršina platna = 1 kaput, omogućuje rešenje zagonetke ekvivalentskog oblika.
---------------------------------------------------------------------
Uopšte su te refleksivne odredbe nešto svoje vrste. Na primer, ovaj je čovek kralj samo zato što se drugi ljudi odnose prema njemu kao podanici. A oni, obrnuto, drže da su podanici zato što je on kralj.
Ja sam se neviđeno smorio dok sam je čitao. Knjiga se stalno ponavlja i sve se vrti oko istoga. Želim ti puno sreće da istraješ do kraja čitanja.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.