Kapitulacija pred kapitalom: Ministarstvo krije poslodavce kod kojih su u 2019. poginuli radnici

Cosmopolite

Stara legenda
Poruka
87.816
Kapitulacija pred kapitalom: Ministarstvo krije poslodavce kod kojih su u 2019. poginuli radnici




radnici-1200x800.jpg
Foto: Marko Miletić / Mašina
U 2019. godini, koju je Vlada Srbije proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu, poginulo je više radnika/ca nego 2018. kada su stradale čak 53 osobe. Istovremeno, iako je to do sada uredno činilo, Ministarstvo rada je autoru teksta odbilo da dostavi podatke o poslodavcima koji su stradale radnike angažovali, kao i o eventualnim kršenjima propisa na radu, iako je skrivanje tih informacija u suprotnosti sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, ističe za Mašinu bivši Poverenik Rodoljub Šabić.
Tema bezbednosti i zdravlja na radu ušla je u žižu interesovanja medija, a time i političara, aktivista i, generalno, šire javnosti, tek 2018. godine – da bi se to dogodilo 53 osobe je na svom radnom mestu moralo da strada, a najveći broj njih na srpskim gradilištima. Te 2018. godine, pre svega tokom letnje sezone, radnici su ginuli i na najvećim infrastrukturnim projektima u prestonici, kao što su Beograd na vodi, ali i na gradilištu u ulici Kneza Miloša u Beogradu, na mestu bivše ambasade SAD, gde je investitor izraelska kompanija KMR Development.
Zbog crne serije pogibija i velikog interesovanja javnosti, Vlada Srbije je proteklu 2019. godinu proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu, međutim, prema analizi Mašine, taj proglas je ostao ništa više do mrtvog alibi-slova na papiru.
Naime, prema zvaničnim podacima Inspekcije rada, prošle godine je ukupno poginulo čak 54 radnika, jedan više nego u tragičnoj 2018., a čime je ponovljen neslavni rekord iz 2006. godine kada je nastradao isti broj radnika.
Preporučeni članci:

Prema podacima Inspekcije, 33 radnika su poginula na licu mesta, 16 radnika je naknadno preminulo od teških povreda zadobijenih na radu, dok je još pet radnika usmrćeno tokom „kolektivnih povreda na radu“.
Međutim, Inspekcija, odnosno nadležno Ministarstvo za rad, odbilo je da autoru teksta dostavi podatke o tome kada su radnici poginuli, u kojoj firmi ili za kog investitora su radili, ko je radnike formalno angažovao odnosno ko je poslodavac, kao i da li je Inspekcija rada tokom nadzora utvrdila bilo kakva kršenja zakona i propisa, i šta je tim povodom preduzela. Kako u odgovoru navode, odgovore navodno nismo dobili kako ne bi uticali na istragu.
U cilju istrage koju pored inspekcije rada vode i drugi nadležni organi, Inspektorat za rad ne daje podatke o smrtno stradalim licima, utvrđenom činjeničnom stanju i preduzetim merama u vezi smrtnih povreda na radu, a kako ne bi ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje, navode u Inspekciji rada.
Ovakav odgovor je neuobičajen iz više razloga. Prvo, zbog toga što je svojevrsni presedan, jer je Inspekcija rada javnosti, a i autoru teksta u više navrata tokom protekle dve godine, odgovarala na identična pitanja i dostavljala identične podatke. Drugo, jer je uskraćivanje ovih podataka kršenje Zakona o dostupnosti podataka od javnog značaja, zbog čega ćemo se žaliti i Povereniku.
gradjevican-2-1200x800.jpg
Foto: Marko Miletić / Mašina
Rodoljub Šabić, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za Mašinu da su podaci koje smo tražili „po definiciji“ informacije od javnog značaja, i da je ovde kršenje zakona nedvosmisleno.
Razlog za uskraćivanje podataka koje ste tražili je potpuno proizvoljan i suštinski ne znači ništa. Ako stvarno postoji neki poseban razlog, bili su dužni da ga navedu. Ovo su po definiciji podaci od javnog značaja, i treba da se žalite aktuelnom Povereniku, ističe Šabić.
Na pitanje da li Inspekcija ove podatke krije kako bi zaštitila poslodavce, Šabić odgovara da ova situacija „izaziva sumnju u to“.
Indikativna je odluka Inspekcije da baš te podatke ne dostavi. Ali ne bih ulazio u motive. U Srbiji postoji trend u gotovo svim oblastima da se od građana skrivaju informacije koje bi po svojoj prirodi morale da budu javno dostupne“, objašnjava naš sagovornik.
Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije ističe za Mašinu da je iznenađen ovakvim postupkom Inspekcije rada, kao i da sve podatke koji govore o direktnom prekršaju poslodavca treba javno objaviti.
Iznenađuje me takav odgovor Inspekcije, jer smo do sada imali dobru saradnju kada je reč o transparentnosti. Ja bih svaki slučaj pogibije na radu javno objavljivao. Pogotovo u situacijama kada je poginuo radeći na crno, to je podatak koji mora da se objavi, i to je već prekršajna kazna od dva miliona dinara, ističe Torlaković.
On dodaje i da su „kapitalisti prejaki u Srbiji“, a pre svega ističe ulogu Saveta stranih investitora koji kroje sve zakone u našoj zemlji.
Zaštita poslodavaca uz obećanja o zaštiti radnika
Cilj je zaštita radnika. Želimo kao država da pokažemo da smo odlučni u borbi protiv onih koji zloupotrebljavaju zakon i ne pridržavaju ga se, izjavio je ministar Zoran Đorđević početkom 2019. godine, odlučno najavivši godinu bezbednosti i zdravlja na radu.
Međutim, njegovo dosadašnje postupanje pokazuje da je bliži zaštiti investitora i podilaženju njihovim zahtevima. U slučaju pogibije dva radnika na Beogradu na vodi, kada je investitor praktično umesto Inspekcije rada saopštio da je sve rađeno po propisima, ministar je opravdao abdiciranje Inspekcije time što je investitor navodno rekao istinu o slučaju – a to je, naravno, da je sve rađeno po propisima – pa Inspekcija nije imala šta više da uradi.
Ovo poslednje skrivanje informacija, koje je novinar Mašine zahtevao, o investitorima i poslodavcima na čijim poslovima je u toku 2019. poginulo čak 54 radnika, samo je poslednji korak pretvaranja države u uslužni servis krupnog i/li podobnog kapitala.
Ministar je početkom 2019. najavio i donošenja dva nova zakona do kraja godine koji bi trebalo da štiti radnike: izmenjeni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i Zakon o osiguranju radnika od povreda koji bi obavezivao poslodavce da sve svoje radnike osiguraju od povreda kod osiguravajućih kuća, čime bi se izbegao dugi i neefikasni sudski postupak, a novac radniku isplatio odmah nakon nesreće.
Međutim, ni jedan ni drugi zakon nisu doneti, a nije zaustavljen ni trend rasta pogibija radnika u Srbiji.
gradjevinci-1-1200x800.jpg
Foto: Marko Miletić / Mašina
Saša Torlaković ističe da novi Zakon o bezbednosti na radu nije donet još uvek, jer se radna grupa nije usaglasila, odnosno jer nije prihvaćen predlog sindikata o „sindikalnom inspektoru“ koji bi takođe kontrolisao bezbednost na radu.
Taj predlog nije prihvaćen verovatno iz straha da ćemo naići na gomilu radnika na crno. Oni kažu, pa nek radnici zatraže da se formira Odbor za bezbednost. A to je potpuno besmisleno, poslodavac će radniku samo reći da ide kući i formira Odbor u svoja četiri zida, objašnjava Torlaković.
On navodi da će oba zakona ipak biti nekakav pomak za radnike, i nada se da će biti usvojeni u toku ove godine.
Tu ima važnih odredbi kao što je zatvaranje gradilišta na tri dana čime poslodavac biva na ozbiljnom trošku, izjavio je naš sagovornik.
Bez kazni za pogibije, niko ne priča o invalidima rada
Ipak, jedan od glavnih razloga zbog čega je bezbednost na radu i briga poslodavaca o radnicima na ekstremno niskom nivou jeste i to što za odgovorne – gotovo da nema kazni.
Apsurdno je i to što će poslodavac platiti duplo veću kaznu ako ga uhvate da zapošljava „na crno“, nego ako mu pogine radnik. Istovremeno, zbog pogibija zaposlenih na radnim mestima uglavnom niko krivično ne odgovora. Iako je krivičnim zakonikom propisana kazna od dve do 12 godina zatvora za odgovorno lice koje izazove smrt radnika, u poslednjih devet godina izrečene su samo dve kazne zatvora – i to u trajanju od po godinu dana.
Ubeđen sam da bi, kada bi neko ko je direktno kriv za nečiju smrt bio kažnjen onako kako je zakon predvideo – zatvorskom kaznom od bar pet ili 10 godina – mnoge stvari u ovoj državi bile drugačije i da bi oni koji ulaze u tu vrstu posla bili mnogo oprezniji i vodili više računa o svemu onome što faktički utiče da ljudi smrtno stradaju, izjavio je prošle godine direktor Inspekcije rada Stevan Đurović.
Međutim, pomaka za sada nema. Od 2006. godine do početka 2020. na radnom mestu je poginulo 580 ljudi, a najviše u građevinarstvu. Razlozi za sve crnju statistiku na gradilištima su to što građevinski radnici napuštaju zemlju, pa te poslove rade nestručni i neobučeni ljudi, kao i to što se poslodavci osećaju zaštićenim da ne vode računa o ljudima koji im stvaraju višak vrednosti.
Danas skupljaju ljude na ulici da bi radili na gradilištu. To je strašno. Svi koji su znali taj posao, napustili su zemlju. Niko neće da rizikuje život za male pare kad preko može da zaradi višestruko više, objašnjava predsednik sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković.
Pored velikog broja poginulih, hiljade radnika je završilo sa teškim telesnim povredama zbog koji su praktično onemogućeni doživotno da se bave fizičkim poslovima.
Samo u 2019. godini na radu je teško povređeno 814 ljudi, a lakše 72-oje, ističu u Inspekciji rada za Mašinu, što je takođe povećanje u odnosu na prethodnu godinu.
O njima se ni ne priča, a ti ljudi su invalidi za ceo život. Ti ljudi više ne mogu da rade niti da izdržavaju svoje porodice. To je neverovatan gubitak za njih i njihove bližnje, ali i za samu državu, jer zamislite koliko je to izgubljenih radnih sati. O tome niko ne vodi računa, zaključuje Torlaković.
www.masina.rs/?p=12162
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
45.051
Ja koliko znam neke firme osiguraju novčano svakog radnika recimo ako postane 100% invalid na poslu dobija oko 4.000evra,a ako pogine na radnom mestu dobija 6.000evra ali to je samo u nekim firmama poput Leara, Dephija itd.
Ako je dozvoljeno kao u americi , nesto kao fjucersi....ima firmi gde bih platio osiguranje radnicima a da posle pokupim premiju...cak i pola premije bi mi se isplatilo...
 

lil_moon

Iskusan
Poruka
6.955
" Human resources describes the people who make up the workforce of an organization, business sector, or economy. "Human capital" is sometimes used synonymously with "human resources", although human capital typically refers to a narrower effect (i.e., the knowledge the individuals embody and economic growth). Likewise, other terms sometimes used include manpower, talent, labour, personnel, "associates" or simply people.
A human-resources department (HR department) of an organization performs human resource management, overseeing various aspects of employment, such as compliance with labor law and employment standards, administration of employee benefits, organizing of employees files with the required documents for future reference, and some aspects of recruitment.[1]"
https://en.wikipedia.org/wiki/Human_resources
Prevod
Ljudski resursi opisuju ljude koji čine radnu snagu organizacije, poslovnog sektora ili ekonomije. "Ljudski kapital" se ponekad koristi istoznačno s "ljudskim resursima", mada se ljudski kapital obično odnosi na uži učinak (tj., Znanje koje pojedinci utjelovljuju i ekonomski rast). Isto tako, drugi izrazi koji se ponekad koriste uključuju radnu snagu, talent, rad, osoblje, "saradnike" ili jednostavno ljude.


Meni je ovaj termin Human resources - Ljudski resursi
uvijek zvučao nehumano. Resurs, ugradi se u nešto, potroši se.
Ko da je čovjek šaraf, pa ga začas zamijeniš drugim.
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
45.051
" Human resources describes the people who make up the workforce of an organization, business sector, or economy. "Human capital" is sometimes used synonymously with "human resources", although human capital typically refers to a narrower effect (i.e., the knowledge the individuals embody and economic growth). Likewise, other terms sometimes used include manpower, talent, labour, personnel, "associates" or simply people.
A human-resources department (HR department) of an organization performs human resource management, overseeing various aspects of employment, such as compliance with labor law and employment standards, administration of employee benefits, organizing of employees files with the required documents for future reference, and some aspects of recruitment.[1]"
https://en.wikipedia.org/wiki/Human_resources
Prevod
Ljudski resursi opisuju ljude koji čine radnu snagu organizacije, poslovnog sektora ili ekonomije. "Ljudski kapital" se ponekad koristi istoznačno s "ljudskim resursima", mada se ljudski kapital obično odnosi na uži učinak (tj., Znanje koje pojedinci utjelovljuju i ekonomski rast). Isto tako, drugi izrazi koji se ponekad koriste uključuju radnu snagu, talent, rad, osoblje, "saradnike" ili jednostavno ljude.


Meni je ovaj termin Human resources - Ljudski resursi
uvijek zvučao nehumano. Resurs, ugradi se u nešto, potroši se.
Ko da je čovjek šaraf, pa ga začas zamijeniš drugim.
Jok Balija, je pa ga zamenis sa Sirijcem....
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
45.051
Auuuu Umri_muski je uvek do sada bio neutralan, ili na strani vas balija.,..
Izgleda da si uspela da ga pokvarila svojom gluposcu i mrznjom.
Meni zao sirotinje, a nije mi zao ubica, sa ubicama odmah u arenu, hoces da isterujes neku pravdu, u arenu pa ako ti ne zazveci metak u telo, dobro si prosao...
A te fore nisam ubica on je prvi poceo , to kod mene ne pali...

Zenska nastupa ovde kao provokator i nacionalista, a hoce da je tretiras kao normalno ljudsko bice, pazi da necu.....Ni u realu ih ne tretiram kao ziva bica nego kao bitange pa nek razmisle sto su bitange...Cim si ti prvo ovo a ne covek, znaci nisi covek bar u jednom trenutku vremena...
 

nebanesc

Ističe se
Poruka
2.392
U Srbiji ne postoje poslodavci niti kapitalisti jer ne postoji slobodno tržište kapitala!
To su sve komunistički satrap potpuno pod kontrolom socijalističke države!
Tako da za stanje u Srbiji nije kriv kapitalizam već nedostattak kapitalizma tj. socijalizam!
Da je Srbija danas kapitalistička država je najveća socijalistička prevara, kako bi se posle ekonomske katastrofe ponovo uspostavio socijalizam ali sad pod imenom socijalizma!
 

cronnin

Poznat
Moderator
Poruka
9.897
Meni je ovaj termin Human resources - Ljudski resursi uvijek zvučao nehumano. Resurs, ugradi se u nešto, potroši se.
Ko da je čovjek šaraf, pa ga začas zamijeniš drugim.

Бивше кадровско, затим персонално, а онда хјумен рисорсиз. Тешки комплекси...
 

lil_moon

Iskusan
Poruka
6.955
Бивше кадровско, затим персонално, а онда хјумен рисорсиз. Тешки комплекси...
Kadrovsko - kadar , to je fina riječ, personalno-persona/osoba i to je fina riječ , i personal hajde kao ekipa za hotele i sl.,
već kad čujem osoblje zvuči kao roblje :)
Resursi je za mateijalna dobra, ali ljudski resursi , zvuči kao da je i čovjek samo potrošna roba.
 

cronnin

Poznat
Moderator
Poruka
9.897
Kadrovsko - kadar , to je fina riječ, personalno-persona/osoba i to je fina riječ , i personal hajde kao ekipa za hotele i sl.,
već kad čujem osoblje zvuči kao roblje :)
Resursi je za mateijalna dobra, ali ljudski resursi , zvuči kao da je i čovjek samo potrošna roba.
Управо је намера да се то нагласи. Да, иако си човек, за њих ниси ништа више до потрошни материјал. Самим прихватањем посла у таквој радној организацији ти си од самог почетка прећутно сагласан са тиме да ћеш бити третиран као потрошни материјал.
 

lil_moon

Iskusan
Poruka
6.955
Управо је намера да се то нагласи. Да, иако си човек, за њих ниси ништа више до потрошни материјал. Самим прихватањем посла у таквој радној организацији ти си од самог почетка прећутно сагласан са тиме да ћеш бити третиран као потрошни материјал.

Jes, al usvojili termin sa Zapada, samo preveli.
Garant ovaj u 19. vijeku popisao ulazne troškove , pa uz ostale resurse i nadoknade za rad tako formulisao, a kasnije to koriste
ko da je normalno da je čovjek resurs :)

Google prevod
Porijeklo terminologije

Pionirski ekonomista John R. Commons koristio je termin "ljudski resurs" u svojoj knjizi "Distribucija bogatstva" iz 1893., ali se na njemu nije dalje nadogradio. [8] Izraz "ljudski resurs" kasnije se koristio tokom 1910-ih do 1930-ih za promociju ideje da su ljudska bića vrijedan objekt, koji bi trebao biti promoviran u ostvarivanju ljudskog dostojanstva, ali to se promijenilo početkom 1950-ih kao "upravljanje ljudskim resursima" razvijeno gledanje ljudi kao sredstva za postizanje cilja za poslodavce. [9] Među znanstvenicima je prvo korištenje „ljudskih resursa“ u njegovom modernom obliku bilo u izvještaju ekonomista E. Wighta Bakkea iz 1958. godine. [10] Termin je počeo postajati sve razvijeniji u 19. stoljeću zbog nesporazuma između poslodavaca i zaposlenika. [11] [potrebna ponuda za provjeru]

Zabrinutost zbog terminologije
Glavna briga oko razmatranja ljudi kao imovine ili resursa je ta da će oni biti roba roba, objektivizacija i zloupotreba. Ljudska bića nisu "roba" ili "resursi", već su kreativna i društvena bića u produktivnom poduhvatu. Revizija ISO 9001 iz 2000. godine zahtijeva identificiranje procesa, njihov redoslijed i interakciju, te definiranje i komuniciranje odgovornosti i ovlaštenja. Generalno, snažno sindikalne nacije kao što su Francuska i Njemačka prihvatile su i ohrabrile takve pristupe. Također, Međunarodna organizacija rada 2001. godine odlučila je revidirati i revidirati svoju Preporuku 150 o razvoju ljudskih resursa iz 1975., rezultirajući njenim principom „Rad nije roba“. "
https://en.wikipedia.org/wiki/Human_resources
 

nebanesc

Ističe se
Poruka
2.392
Управо је намера да се то нагласи. Да, иако си човек, за њих ниси ништа више до потрошни материјал. Самим прихватањем посла у таквој радној организацији ти си од самог почетка прећутно сагласан са тиме да ћеш бити третиран као потрошни материјал.
Besmislica! Human resources je sasvim legitiman ekonomski pojam, a ekonomija je jedno a etika je drugo i zato se to ne može mešati, ali levičari nemaju pojma o ekonomiji.... Sa etičke tačke gledanja, hoćeš da kažeš da neke kompanije na slobodnom tržištu vređaju ljude koje hoće da zaposle?! Smešno... Zašto bi neko radio nešto što je ekonomski njemu štetno? Možda samo zato što je zli zapadnjak pa da bi neki levičar mogao da drži moralne pridike? Čist ideološki obojen govor....
 
Poruka
17.449
U Srbiji ne postoje poslodavci niti kapitalisti jer ne postoji slobodno tržište kapitala!
To su sve komunistički satrap potpuno pod kontrolom socijalističke države!
Tako da za stanje u Srbiji nije kriv kapitalizam već nedostattak kapitalizma tj. socijalizam!
Da je Srbija danas kapitalistička država je najveća socijalistička prevara, kako bi se posle ekonomske katastrofe ponovo uspostavio socijalizam ali sad pod imenom socijalizma!
Значи комунисти су криви што нам радници гину на раду код капиталиста?
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.