Као што и ми...

[R.Reventlov]

"...и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим..."

Овај део оченаша ме је увек највише фасцинирао и некако мислим да је најбитнији од свега.
Скоро све је садржано у тој односној реченици.

Ако си лош према другима, можеш да очекујеш само лоше.
Ко су наши дужници?
Шта то треба да им опростимо?
Има ли границе опраштању?
Шта нама треба да се опрости?

 

[hm337]

"...и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим..."

Овај део оченаша ме је увек највише фасцинирао и некако мислим да је најбитнији од свега.
Скоро све је садржано у тој односној реченици.

Ако си лош према другима, можеш да очекујеш само лоше.
Ко су наши дужници?
Шта то треба да им опростимо?
Има ли границе опраштању?
Шта нама треба да се опрости?

dužnici su nam oni koji su nam učinili neko zlo, neki greh....naprimer povredili nas fizički ili psihički, uvredili, pokrali, tretirali s prezirom, spletkarili protiv nas ili nas ogovarali, ismejavali, zastrašivali, psovali, oni koji nas mrze a da im nismo dali povoda za to... čovek treba da pokuša da ih razume i onda s tim razumevanjem da im oprosti...ljubav je pokušaj da se neko razume, između ostalog....ljubav je uzvratiti dobrom na zlo...dakle ne da im prašta zato što tako treba nego iz ljubavi

 

[Araon]

Nekako tu imam problem jer uopšte nije da ne želim da oprostim dužnicima mojim, nego me prosto više ne zanimaju, ne želim da ih vidim, ne želim da ih čujem, prosto ih obrišem iz života.

 

[R.Reventlov]

Nekako tu imam problem jer uopšte nije da ne želim da oprostim dužnicima mojim, nego me prosto više ne zanimaju, ne želim da ih vidim, ne želim da ih čujem, prosto ih obrišem iz života.

Ово уопште није усамљено гледиште, на неколико тема о људским односима се помиње овај начин приступу том односу према дужнику.
Са верске стране гледано, да ли то може да значи да се од Бога очекује да исто поступи према нама, кад за то дође време?
Да га не занимамо и да неће да чује за нас?

 

[krompir 2.1.]

"...и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим..."

Овај део оченаша ме је увек највише фасцинирао и некако мислим да је најбитнији од свега.
Скоро све је садржано у тој односној реченици.

Ако си лош према другима, можеш да очекујеш само лоше.
Ко су наши дужници? - svi kojima smo pruzili ruku podrske i reci utehe a kada je nama trebala nigde ih nije bilo sta vise nestali su. Konkretno mislim na smrtni slucaj

Шта то треба да им опростимо? - sebicluk i instan zaborav koliko smo im pomagali. Ovde smesniji primer konkretno mislim na selidbu

Има ли границе опраштању? - ima. oprostio , zaboravio, i ispisao ih iz liste prijatelj/drug/poznanik za sva vremena

Шта нама треба да се опрости? - neka sam ispao dobar (budala) i neka sam im pomagao, mnogima, i neka su sve za boravili meni treba da oproste samo sto ih ne zelim vise u svom zivotu jer su se dokazali svojim sebiclukom da nema potrebe da me drze za prijatelja ali samo kad je njima nesto potrebno. prijatelji se valjda postuju i druze i bez da muka natera?

ima jos primera ali previse je i ovo intime


"oprostio" ... zaboravio, izbrisao brojeve, nastavio da budem kakav jesam da ne pozelim nikome ono sto ne bih sebi
od krompira ce da me prave

 

[Sizif]

"Ponašaj se prema drugima onako kako želiš da se drugi ponašaju prema tebi".

To bi trebalo da stoji pri samom vrhu zapovesti.

 

[Araon]

Ово уопште није усамљено гледиште, на неколико тема о људским односима се помиње овај начин приступу том односу према дужнику.
Са верске стране гледано, да ли то може да значи да се од Бога очекује да исто поступи према нама, кад за то дође време?
Да га не занимамо и да неће да чује за нас?

Zato i kažem da zbog toga nekako tu imam problem, jer ako idemo tom logikom oprosti kao što opraštamo drugima, onda se sa mnom neće ni razgovarati. Ali prosto ja to vidim kao najbezbolnije rešenje, ok, naneli su mi zlo, uradili nešto loše, prosto sklonite mi se sa očiju neću da vas vidim, neću vam ništa, samo se sklonite i sve ok. Kao i ono sa bivšim devojkama, šta ja ima sad tu da se raspravljam, drame, ovo i ono, evo ruka ruci, svako na svoju stranu i zaboravi da postojim. Tako ja to radim, samo nekog prekrstim i ćao.

 

[pura moca]

"...и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим..."

Овај део оченаша ме је увек највише фасцинирао и некако мислим да је најбитнији од свега.
Скоро све је садржано у тој односној реченици.

Ако си лош према другима, можеш да очекујеш само лоше.
Ко су наши дужници?
Шта то треба да им опростимо?
Има ли границе опраштању?
Шта нама треба да се опрости?

Opraštanje mora doći iz srca. To je emocionalni proces.
Kada čovek ima u sebi Ijubav koja potiče od dobrote, on
ne sudi jedino na osnovu Ijubavi prema Istini. Čovek Istine je
ogorčen i turoban. On sve posmatra logički. A Istina nas samo
ocenjuje i osuđuje. Samo milost može naći izlaz i to milosrđe
mora otpočeti sa drugima: "/ oprosti nam dugove naše kao što i
mi opraštamo dužnicima svojim". (Mat. 6: 12), kazano je u
molitvi Oče naš.

iz knjige Novi čovek - Moris Nikol

 

[R.Reventlov]

"Ponašaj se prema drugima onako kako želiš da se drugi ponašaju prema tebi".

To bi trebalo da stoji pri samom vrhu zapovesti.

Око за око, паста за зубе, ха?

 

[krompir 2.1.]

Zato i kažem da zbog toga nekako tu imam problem, jer ako idemo tom logikom oprosti kao što opraštamo drugima, onda se sa mnom neće ni razgovarati. Ali prosto ja to vidim kao najbezbolnije rešenje, ok, naneli su mi zlo, uradili nešto loše, prosto sklonite mi se sa očiju neću da vas vidim, neću vam ništa, samo se sklonite i sve ok. Kao i ono sa bivšim devojkama, šta ja ima sad tu da se raspravljam, drame, ovo i ono, evo ruka ruci, svako na svoju stranu i zaboravi da postojim. Tako ja to radim, samo nekog prekrstim i ćao.

A nisi nikad nekome dao "drugu sansu" ...

Recimo moj slucaj ovi na koje mislim su imali preko tri sanse i ozbiljne povrede drugarstva
a privam o ljudima sa kojim se znam/druzim jos iz osnovne skole dakle nekih 30+godina !

 

[86bogomoljka]

Мислим да се често на опрост гледа погрешно. Као на нешто што се заборавља, што се правда, чиме се олакшава ономе коме се опрашта.
Лично схватам да опрост треба да буде нешто што нас растерећује, особађа лоших емоција (беса, огорчености), пушта нас да идемо даље... Али то не значи да нисмо научили лекцију или да смо је заборавили.

 

[Sizif]

Око за око, паста за зубе, ха?

Pa ne, to nema veze sa ovim što sam ja rekao. To je zapravo suprotno.

 

[manem78]

"...и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим..."

Овај део оченаша ме је увек највише фасцинирао и некако мислим да је најбитнији од свега.
Скоро све је садржано у тој односној реченици.

Ако си лош према другима, можеш да очекујеш само лоше.
Ко су наши дужници?
Шта то треба да им опростимо?
Има ли границе опраштању?
Шта нама треба да се опрости?

I meni je uvek bio interesantan taj deo. Pričao sam sa nekoliko vernika o time, ali uglavnom ne obraćaju pažnju na molbu.
Ja kažem, ne daj bože da nam oprašta dugove kao što mi opraštamo.

 

[hm337]

"Ponašaj se prema drugima onako kako želiš da se drugi ponašaju prema tebi".

To bi trebalo da stoji pri samom vrhu zapovesti.

što bi reko drugar @NEzgodan ne valja to uputstvo ništa ako si mazohista...

 

[Sizif]

što bi reko drugar @NEzgodan ne valja to uputstvo ništa ako si mazohista...

Mazohistu ćeš usrećiti time što ga mučiš.

Znači, mazohista koji je srećan treba da usreći druge radeći ono što oni vole. Mazohista lako može saznati šta je to što će usrećiti druge. Dovoljno je da pita.

Sve se ipak uklapa ako se pravilno posmatra.

 

[hm337]

Mazohistu ćeš usrećiti time što ga mučiš.

Znači, mazohista koji je srećan treba da usreći druge radeći ono što oni vole. Mazohista lako može saznati šta je to što će usrećiti druge. Dovoljno je da pita.

Sve se ipak uklapa ako se pravilno posmatra.

po pravilu treba čovek da radi ono što bi on voleo da njemu čine a ne ono što bi oni voleli da im se čini... dakle mazohista voli da ga muče i prema tome treba da muči druge ako poštuje pravilo...

 

[aeternum]

"...и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим..."

Овај део оченаша ме је увек највише фасцинирао и некако мислим да је најбитнији од свега.
Скоро све је садржано у тој односној реченици.

Ако си лош према другима, можеш да очекујеш само лоше.
Ко су наши дужници?
Шта то треба да им опростимо?
Има ли границе опраштању?
Шта нама треба да се опрости?

Prvenstveno mi treba da drugima prastamo
da bi nama Bog prastao

 

[Sizif]

po pravilu treba čovek da radi ono što bi on voleo da njemu čine a ne ono što bi oni voleli da im se čini... dakle mazohista voli da ga muče i prema tome treba da muči druge ako poštuje pravilo...

Ovde se polazi od pretpostavke da većina ljudi želi da bude srećna, pre nego nesrećna. Dakle, ako neko radi stvari da tebe usreći, ti vidi da radiš stvari da usrećiš druge.

Da li je u pitanju sadista, mazohista, ili neko treći, to nije bitno, pošto su to samo različiti metodi da se neko usreći.

 

[hm337]

Prvenstveno mi treba da drugima prastamo
da bi nama Bog prastao

ovo zvuči kao praštanje iz koristoljublja...praštanje treba da dolazi iz ljubavi...

 

[Сале]

"Ponašaj se prema drugima onako kako želiš da se drugi ponašaju prema tebi".

To bi trebalo da stoji pri samom vrhu zapovesti.

zlatno univerzalno pravilo
"Ne čini drugima što ne želiš sebi"

 

[bmaxa]

"...и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим..."

Овај део оченаша ме је увек највише фасцинирао и некако мислим да је најбитнији од свега.
Скоро све је садржано у тој односној реченици.

Ако си лош према другима, можеш да очекујеш само лоше.
Ко су наши дужници?
Шта то треба да им опростимо?
Има ли границе опраштању?
Шта нама треба да се опрости?

Mislim da je lakse oprostiti duhovnu nepravdu nego materijalni dug
Dakle oni koji otimaju imovinu, i salju izvrsitelje, ce im se oprostiti kao sto oni prastaju

 

[Сале]

"...и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим..."

Овај део оченаша ме је увек највише фасцинирао и некако мислим да је најбитнији од свега.
Скоро све је садржано у тој односној реченици.

Ако си лош према другима, можеш да очекујеш само лоше.
Ко су наши дужници?
Шта то треба да им опростимо?
Има ли границе опраштању?
Шта нама треба да се опрости?

ja sam to razumeo koliko smo mi spremni da praštamo toliko će bog i nama
povezani stihovi bi bili
"kojom merom meriš, tako će ti biti mereno"
"kojim sudom sudiš, tako će ti biti suđeno"

 

[Araon]

A nisi nikad nekome dao "drugu sansu" ...

Recimo moj slucaj ovi na koje mislim su imali preko tri sanse i ozbiljne povrede drugarstva
a privam o ljudima sa kojim se znam/druzim jos iz osnovne skole dakle nekih 30+godina !

Znaš kako, razumem ja i kad ljudi urade nešto nesvesno, kad shvate da su se zeznuli, nisam ja tip koji na prvi mrk pogled nekoga otpili, ali ako već dođeš u tu situaciju da te otpilim, onda nema potrebe da mi se javljaš, kakva druga šansa ako sam te jednom već ukačio i shvatio kao nekvalitetnu osobu? Prosto zašto bih dao drugu šansu? Što kaže onaj neko te promaši prvim metkom, a ti uzmeš pa daš drugi, meni je to bukvalno to. Evo kao i za poslednju bivšu, pričao, govorio, pokušavao da urazumim, objašnjavao joj da moje strpljenje nije bezgranično, da će joj biti žao, ništa, kad sam je ostavio evo sad se raspada. Pa slušaj kad ti se priča, a ne posle jao kuku. Prosto ne želim da trošim više energiju, živce i vreme na ljude koji mi učine nešto loše, ne želim im ni dobro, ni zlo, samo ne želim sa njima ništa baš.

 

[R.Reventlov]

zlatno univerzalno pravilo
"Ne čini drugima što ne želiš sebi"

Стих из наслова се не бави превенцијом, бави се ониме што долази после учињеног.
Сви сте се фокусирали на преветивно спречавање настанка дужничког односа.
Стих из оченаша је поука, упутство, шта радити после стварања дужничког односа.

 

[86bogomoljka]

Мени је годило да слушам, можда ће још некоме