pig on the wind
Početnik
- Poruka
- 29
pre mozda 2 nedelje, na pauzi od pola sata... sedimo i pricamo onako usput dok chekamo i odjednom niotkuda dolazi ta prica.... kako je njen otac krao jaja i prodavao ih da bi platio studiranje, pa kako su sve izgubili u ratu,sada zive ovde u nekom selu, prave i prodaju kobasice da bi platili njen fax...... i sve mi je ispricala, tako, mozda zaplakala samo malo i meni je bilo zao, onda je nekako dosla neka druga pricha, smejemo se.. prosla pauza.. i sve sto se posle desavalo sada nije bitno..... I druge drugarice imaju probleme, jasne i izrecive, ili nemaju tatu, ili tata vara mamu.. i svasta jos.. ima ih i sasvim srecnih, koje su odrasle u idilicnim porodicama iz reklama za pahuljice (ali ne iz onih gde se gadjaju tanjirima kada se ugase kamere 
) ...... a ja kao da balansiram na nekoj niti izmedju njih.. nedovoljno srecna da tom srecom zracim a opet suvise ne znam da li zatvorena ili ponosna da bih tako, kao oni meni, mogla i ja njima da kazem......
Kao da to sto osecam cuvam namerno u sebi, i samo nekad kada sam sama pustim da to malo izadje. to nisu suze. one idu i ovako nekad i kada su drugi tu.... samo osecaj iskrenosti, kada sam u skladu sa onim sto osecam. Jer kada su drugi tu kao da neko, nesto, uzme kontolu nadamnom... tek ponekad kada sam sa nima postanem svesna svojih problema, ali oni ostaju neizreceni.. i udaljuju me od njih..
imam devetnaest godina.. mozda ce to nekom biti objasnejnje ali nije to do godina mislim.. valjda sto si mladji si iskreniji... posle krijes svasta.. samo ja to ne umem lepo, u meni raste mali pakao i udaljujem se od ljudi, ne znam sta da radim
) ...... a ja kao da balansiram na nekoj niti izmedju njih.. nedovoljno srecna da tom srecom zracim a opet suvise ne znam da li zatvorena ili ponosna da bih tako, kao oni meni, mogla i ja njima da kazem......Kao da to sto osecam cuvam namerno u sebi, i samo nekad kada sam sama pustim da to malo izadje. to nisu suze. one idu i ovako nekad i kada su drugi tu.... samo osecaj iskrenosti, kada sam u skladu sa onim sto osecam. Jer kada su drugi tu kao da neko, nesto, uzme kontolu nadamnom... tek ponekad kada sam sa nima postanem svesna svojih problema, ali oni ostaju neizreceni.. i udaljuju me od njih..
imam devetnaest godina.. mozda ce to nekom biti objasnejnje ali nije to do godina mislim.. valjda sto si mladji si iskreniji... posle krijes svasta.. samo ja to ne umem lepo, u meni raste mali pakao i udaljujem se od ljudi, ne znam sta da radim
. Odakle ti razorni motori i zašto čoveka primoravaju da bude sam sebi neprijatelj? (Ovde ću ipak ukratko, pošto mi nedostaje nadahnuće 
). Ovako, ovi nemiri su upozorenja čoveku da se nalazi na krivom putu. Oni u početku nisu njegovi neprijatelji, ali će kasnije svakako postati, ukoliko čovek ne shvati njihov mehanizam i ne uvidi da im je zadatak da čoveka vrate na pravi put. Šta je krivi put? Krivi put je put zlobe i sve dok je čovek na njemu delovaće motori nemira. Tek kada čovek dođe na pravi put, put nezlobe, nemiri će nestati. Toliko o nemirima.
