Quantcast

Kampovi za decu

Padre

Poznat
Moderator
Poruka
8.720
Годинама водим и организујем кампове и искрено постоје 3 врсте родитеља и деце тј. тинејџера (пошто ја водим њих а не малу децу).

Прва је који ме познају и ја познајем њих. Ту ми је пробем што понекад не могу да их одбијем јер се знамо - а најрадије не бих водеио дете.
Други су родитељи и деца који су пријатељи и родбина оних које познајем и који би да иду с друговима / рођацима на камп и та су ми деца најчешће сасвим ОК.
Трећа група су му родитељи и деца које не познајем и који не познају мене. Они су најчешће најбољи јер се строго придржавају првила.

Мени су најгора презаштићена деца, љуби их мајка, и родитељи принчева и принцеза. Њих најчешће замолим да се не пријављују уз препоруку да је најбоље да иду породично и да никога не малтретирају да води њихово дете а ни своје дете да не стресирају одвајањем од мамине сукње.

Било је родитеља који су се жалили што нећу да им водим децу. Ја сам им само дао да потпишу да не сносим никакву одговорност за њихову децу и да могу да иду уколико плате пуну цену (јер је 2/3 пуне цене спонзорисано). Након тога углавном одустану сами.
 

nidzolina

Zainteresovan član
Poruka
410
Moje dete je išlo zadnje dve godine na kamp, sa nepoznatim ljudima i nepoznatom decom. Bilo mu je super.
Često ih pominje i priča o kampu i društvu. Slika na desktopu mu je sa njima :)
Kamp na Letenci je isto super. Tamo idu i roditelji (mislim da je od onih iz gornjeg linka jedini besplatan).
 

Ejbisidi

Aktivan član
Poruka
1.910
Ovo sigurno nije vama u Srbiji relevantno jer je moje iskustvo u Kanadi gde je apsolutno sve drugacije.

Proslog leta oba moja deteta su bila u kampu i starijem je bilo ok, a instruktorka je tovarila sve roditelje kako su im deca super talentovana u nadi da ce nabaviti klijente za privatne casove.

Mladji sin je bio u nekoj inzenjerskoj grupi gde je neki polu izgubljeni lik bio zaduzen za decu i imao je nekog volontera tinejdzera kome je sve uvaljivao da radi. Niko od njih nije znao sa decom. Oni su drugog dana rekli deci da mogu da sednu gde hoce i posto je moj sin bio stidljiv on je siroma ostao da sedi sam za stolom. Ispalo je da on zeli tako, a on je tamo jadnicak sedeo kao po kazni i trudio se da ne place od muke sa sve osmehom. Posto ipak malo bolje poznajem svog sina nisam ga tamo vise vodila. Odustala sam. Posle mi je pricao i kako su izgubili neku decu i proveli pola dana jureci po koledzu trazeci klince. Skandal! Takodje sam u hodniku koledza blizi lifta na nekim sofama videla homeless-a kako spava. Dakle nema uopste kontrole ko ulazi i izlazi.
 
Top