Камен и капљица- љубава прича

Био једном један камен.
Не велики и посебан, али камен. У њега се заљуби кап кише. Наиме та кап је падала свуда по свету, испаравала и у облак се поново дизала.
Камен је био непомичан и остављен сам себи.
када је капљица први пут угледала камен, заљубила се у њега. Одлучила је да на њега капље од сада и занавек. Само на њега.
Камен је једном упита, Зашто си тако досадна, зашто си мене изабрала, има толико пропланака и ливада, зашто н капнеш неки пут у пстињу Сахаре и учиниш добро дело?
- Зато што сам заљубљена у тебе, не интересују ме добра дела. Капаћу на тебе годинама, деценијама, столећима, и то увек на исто место док не дођем до твог срца. Тамо ћу онда да останем заувек.

П.С.
Ова прича више није моја, поклонио сам је једној веома драгој особи:)
 
Kliknite za proširenje...
Ulozi mnogo vise snage u ono sto zelis
ne zivi samo za goli opstanak,
cemu, ako u njemu zivota nema,ako bledis,
od pogresnog sto traje bolji je rastanak.


Suza tvoja je biser, pred prezir je ne bacaj
nikad je ne otkrivaj za tudja likovanja
ne pustaj dane da uzalud idu, nadom palacaj,
prekratak je zivot, za dva kajanja.

(Bilja)

Pozdrav, Sale, brate i prijatelju:)
 
Poslednja izmena:
Ljubav je upravo jaka kada ne traži svoje, nego voli i onog ko nju ne voli, dakle nije posesivna.
Vrlo često se dešava da bude uzvraćena ne onome ko je smišljeno uporan, nego onome ko voli bez očekivanja da svoj trud "naplati", već naprosto voli...nesebično.:D
Priča je veoma lepa.
Nadam se da će je "ona" na pravi način razumeti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top